Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić, po amandmanu. Izvolite.

Dakle, kada se priča o deponovanju i ulaganju sredstava, pravilo upravljanja rizicima je vrlo jednostavno, znale su ga i naše bake koje su govorile – kada se vraćaš sa pijace nemoj nositi sva jaja u jednoj istoj kesi. Nije ništa sporno. Nisam ni rekao da je zakon obavezivao Agenciju da ulaže 100% deviznih sredstava, ali je to omogućavao, jer nije nametao nikakvo ograničenje. Pitam – šta se preko vikenda dogodilo da odjednom mogućnost ulaganja 100% sredstava se pretvara u odredbu kojom se reguliše da ne sme više od 25?

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sanda Rašković Ivić, Đorđe Vukadinović i Slaviša Ristić.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Ne bih sada o ovim jajima i korpi, ali bih rekao da sve ovo što smo čuli maločas takođe pokazuje razložnost našeg amandmana, odnosno da se i sam predlagač koleba između toga da li je stvar hitna, urgentna ili nije tako hitna i urgentna.

Dakle, kada je upućivan ovaj materijal u Skupštinu, a to je, ponavljam, 12. maj ove godine i kada je ekspresno to stavljeno na dnevni red i panika koja je nastala, čak i vladajuća većina nije mogla da se skupi, pa je kasnio početak sednice četrdesetak minuta, dakle bilo je strašno važno, a onda mi kažemo, ako je tako važno, hajde onda da primenimo ono što smo radili prošle nedelje kada smo glasali o Zakonu o sudijama, pa da stupi na snagu dan posle, kao što je kolega Đurišić ovde sugerisao. Kada je bilo tako hitno, pa je bilo 24 časa, zašto i sada nije tako hitno pa da se usvoji naš predlog? Ako je hitno, a bilo je hitno, jer smo videli da se odustalo, ministar finansija je sugerisao da se ne ide na javnu raspravu… Vidite, ta javna rasprava je ponekad komplikovana stvar, ali nekada javna rasprava omogućava da se neke od ovih nedoumica, koje sada vidimo, izbegnu, pa ne bi bilo potrebe da se preko vikenda interveniše na brzinu, pa da se menjaju odredbe zakona.

Ponavljam, nije lako, s obzirom na neke poslanike ili neke kolege iz vladajuće većine, mi ćemo podržati intenciju ova dva zakona, ali ne možemo podržati one zakone koji se tiču duga, jer smatramo da je to dodatno zaduživanje zemlje nezavisno od toga koliko je lepo obrazloženo. Mislim da je neozbiljno i da bi bilo bolje Vladi i predlagaču da se malo razmisli, promisli, a ne da tako odokativno idemo, te briše se, te dodaje se, te može sve, pa može samo do četvrtine. Kao da se Vlada sama plaši mogućnosti da može da raspolaže tim sredstvima, plašeći se zloupotrebe i na neki način sama sebe obuzdava ovim dodatnim amandmanom koleginice Tomić. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda bih i glasao za ovaj amandman, ali posle obrazloženja koje sam čuo ne mogu da podržim ovaj amandman. U obrazloženju smo čuli o kvorumu. Kvorum čine svi poslanici, a ne samo poslanici određenih poslaničkih grupa. Koliko se ja sećam, on vrlo retko učestvuje u kvorumu. Možda bih podržao da nije bilo onih uplata iz Lutrije. Možda bih i podržao predlagača, ali s obzirom na obrazloženje i s obzirom da je pre podne rekao da lupetam što sam rekao da je Lutrija bila u gubitku, ne mogu da podržim ovaj amandman, a doneo sam dokaze da je posle takvih isplata raznim analitičarima Lutrija bila u gubitku 140 miliona 437 hiljada dinara. Dakle, ovo je dokaz, a gospodin predlagač amandmana je govorio kako ja lupetam kada sam izneo podatak da bi on i Lutriju upropastio i nakovanj pokvario, pa stoga ne mogu da podržim ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović, po amandmanu.

Vidite, upravo je ovo manir o kojem sam govorio. Pokušavam da govorim konstruktivno, argumentovano, a dobijamo ovu vrstu kvalifikacija, kao što je malopre bilo i sa kolegom Radulovićem.

Prosto, činjenično govoreći, moram da vam kažem, svaki put kada moj uvaženi predgovornik, kome inače moje kolege okreću leđa, ne bez razloga kada govori, kada on govori to najviše šteti samom predlagaču, odnosno samoj vlasti, vladajućoj koaliciji. Pošto mi je stalo do toga, da ipak ova institucija funkcioniše, zato pokušavamo da budemo konstruktivni. Dakle, svi podaci su potpuno izmišljeni, onaj je bio u dugu, pogledajte koje godine. Da, koje godine, gospodine Rističeviću?

S druge strane, nije to tema, pričam vrlo konkretno o zakonu, vrlo konkretnim rešenjima, pokušavam da ih popravimo. Uvažavam ono što je Vlada htela. Uvažavam to da deo sredstava, da ne bismo plaćali kamate, odnosno na pare koje sami držimo, pošto je kamata nulta i negativna, onda da pokušamo da uvažimo preko naše države, preko naših hartija od vrednosti. To je pozitivna mera, to pokušavam da predložim, i da podržimo, uprkos onome što pojedini predstavnici vladajuće koalicije, koji se očito plaše konstruktivne rasprave, jer ne znaju šta bi sa njome i ne znaju šta bi ako se izgubi ova konflikta i ratna atmosfera u Skupštini, ne znaju šta bi radili.

Dakle, podržavamo, pitamo se samo zašto je čas hitno, a čas nije hitno, to je moja dilema i moje pitanje za našeg predlagača. Da li je hitno ili nije hitno? Ako je hitno neka stupi na snagu odmah, kao što je stupio na snagu i Zakon o sudijama. Hvala.

(Marijan Rističević: Replika.)

Nemate kolega Rističeviću pravo na repliku, možete samo po amandmanu.

Po amandmanu.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada neko kaže da Lutrija nije bila u gubitku, pa posle kaže jeste bila u gubitku, pa pogledajte godinu. Znači, taj je već priznao da je obmanuo ovu Skupštinu.
Takođe, kad neko ne može da ubedi, on pokušava da uvredi i da omalovaži kolegu, kao što je pokušao sa mnom.
Rekao je takođe, da je samo podržavamo vašu stranku, a ovde je izborna lista od 6. maja 2012, broj dva je upravo prethodni govornik. Ko govori ovde istinu? Da li on želi da se istina zabrani, a rekao sam da nije tražio da se zabrani istina, i da nije tražio da se zabrani govoriti istinu o Narodnoj skupštini, glasao bih za ovaj amandman, ovako ne mogu. Hvala.
(Đorđe Vukadinović: Replika.)