Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić, po amandmanu.

Gospodine ministre, mi imamo različite definicije oko toga šta su značajne, a šta beznačajne izmene. Ako predlogom zakona, na koji je dala mišljenje Narodna banka, utvrdite da postoji rok, a onda ga amandmanom izbrišete, meni je to značajna izmena. Ako predlogom zakona ne utvrđujete četvrtinu, a amandmanom utvrdite, to je vrlo značajna izmena, što bi rekao moj kolega poslanik Vladimir Đurić, to je kao da u porodici kažete imamo dve hiljade evra za letovanje, pa na dan pred put kažete – nemamo, nego 500.

Da bude potpuno jasno na šta ja imam primedbu, daleko od toga da imam primedbu bilo koje vrste, na pravo odbora ili na pravo bilo kog poslanika da podnosi bilo koji amandman, ali imam primedbu na to da sa lakoćom kažete – profesionalan, savršen predlog zakona, koji je korenito promenjen amandmanima, i neka je promenjen, pravo Odbora za finansije, kao i pravo poslanika koji komentariše da mi kaže da ja ili neko drugi ko nije u Odboru za finansije ne znamo o čemu se radi. Pogrešna percepcija.

(Goran Kovačević: Manje razumete.)

Kako kažete, kolega? Oni znaju više od mene, to kažete?

Ja najviše volim kad neko zna koliko ja znam ili ne znam. To je jako zgodno.

Dakle, to je sve i legitimno i legalno, ali nije legitimno i legalno da nam kažete u ime Vlade da se to ne dešava, kada se dešava svima nama pred očima.

Razumela sam ja šta ste vi meni kazali. I, kada se sluša između redova, što ja ne radim skoro uopšte, vrlo retko, ali ovo sada prosto ste proizveli da čitam između redova, hajde, nema veze šta se priča, imamo par rečenica da ih stalno ponavljamo, samo da prođe rasprava. To se tako ne radi. Ja to tako ne radim i osetljiva sam po ušima kad čujem da drugi ministri to rade. To poslanici mogu da rade, njihovo pravo, vaše nije. Znači, šta će poslanici da kažu jedni drugima ili vama, njihovo ustavno pravo, ali ako vas ja pitam na koje od rešenja koje je sada važeće ili na ono koje je bilo predloženo, Narodna banka ima mišljenje, onda nema ovlašćeni predstavnik Vlade prostora da mi kaže – to je minimalna izmena, prosto, nemate prostora.

Da li ja podržavam zakon ili ne, da li ja znam više ili ne od kolege poslanika koji smatra da samo članovi Odbora za finansije mogu da diskutuju o tome, pri tome, ministra Vujovića sabira u člana Odbora za finansije što je bruka i sramota, pošto on član Odbora za finansije biti ne može nikako, ali dobro to je vaša volja, nemam ništa protiv, važno je da nam kao Vlada kažete zašto je beznačajna izmena o četvrtini sredstava i ukidanju roka? Ako je beznačajno, zašto ste je donosili? Ako nije beznačajna, da li je Narodna banka Srbije dala i na to mišljenje? Ako je Narodna banka dala taj sadržaj amandmana, zašto Narodna banka nije konsultovana o osnovnom predlogu izmena i dopuna? To je tema za raspravu ovog zakona zato što nedostatak svih odgovora proizvešće negativne posledice u primeni zakona.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić, po amandmanu. Izvolite.

Hvala.

Zahvaljujem se prethodnoj govornici što je citirala moju metaforu, ali sad samo da zaokružimo priču da bi još jednom građanima objasnio o čemu se radi.

Agencija za osiguranje depozita raspolaže deviznim i dinarskim sredstvima koja se nalaze u Fondu za osiguranje depozita u bankama i u Fondu za zaštitu investitora.

Predloženom izmenom zakona predviđeno je da devizna sredstva iz oba fonda mogu biti ulagana u devizne dužničke hartije od vrednosti koje emituje Republika Srbija. Originalno predloženom izmenom zakona na količinu deviznih sredstava koja će se ovako ulagati nije stavljeno nikakvo ograničenje. Piše – Agencija može devizna sredstva iz stava 1. ovog člana ulagati i u devizne dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije dok traju te okolnosti.

Izbrisano je ovo „dok traju te okolnosti“. Misli se na okolnosti negativnih kamatnih stopa. Ministar Vujović je u raspravi u načelu rekao da smatra da je to pleonazam obzirom da se ulaganje u ove hartije predviđa u okolnostima negativnih kamatnih stopa, pa nema potrebe da piše „dok traju te okolnosti“.

Međutim, sada ovim amandmanom se drastično menja investiciona politika Fonda, odnosno Agencije za osiguranje depozita. Dakle, umesto ulaganja deviznih sredstava u republičke devizne hartije od vrednosti, bez ikakvog količinskog ograničenja, odjednom nam preko vikenda stiže amandman gde se količina smanjuje za tri četvrtine.

Dakle, predlagač je iskoračio četiri koraka, naprasno se vraća tri koraka nazad, a uz sve to radi se o meri za koju, iz obrazloženja predlagača, shvatamo da je zakasnela barem godinu dana, jer te okolnosti negativnih kamatnih stopa traju poprilično dugo, a uz sve to ovo se radi po hitnom postupku sa naprasnim, drastičnim promenama preko vikenda. Sada na kraju ne možete osporiti pravo poslanicima da im se stvori sumnja zašto se sve ovo događa i šta je zapravo bila namera sa ovim predloženim izmenama i dopunama zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević, po amandmanu. Izvolite.

Veliko je zadovoljstvo u Skupštini, a još lepše izgleda kada neki narodni poslanici pokorisno primećuju da ne razumeju ovo što pričam, i to ne mislim na poslednjeg narodnog poslanika. Kada si u pokorisnoj varijanti da ne shvatiš, onda dođemo do tog zaključka.

Mogu da se složim sa vašim prethodnim izlaganjem i manje-više se slažemo, ali je problem u jednoj stvari. U Predlogu zakona nigde ne stoji da Narodna banka treba da plasira 100% deviznih sredstava. To je samo razlika između mog i vašeg čitanja zakona. Nigde ne vidim, niti piše da Narodna banka treba da plasira 100% deviznih sredstava Agenciji za osiguranje depozita. Možda je to moglo da bude, možda je u percepciji trebalo da bude, ali definitivno to u Predlogu zakona ne stoji.

Odbor za budžet, analizirajući, razmišljajući o finansijskoj situaciji, o finansijskim sredstvima koja se plasiraju kaže da bi bilo bolje da imamo limit koji je na 25% sredstava. Možda ga nikada nećemo iskoristiti, možda nikada nećemo plasirati sredstva, ali hajde ako donosimo predlog zakona, koji je za kratak vremenski period, dok traju negativne kamatne stope, da imamo i taj mehanizam zaštite likvidnosti, upravo zbog toga da bi sklonili od sebe pažnju.

Vaše sugestije da ova sredstva treba da se koriste za pokriće deviznih obaveza koje je Narodna banka Srbije ili bilo šta drugo. Potpuno čist, korektan zakon koji kaže – ima vreme ograničenja, maksimalni iznos likvidnih sredstava koja će biti tu, samo je različito shvatanje, čitanje. Smatramo da u predlogu osnovnog teksta ne stoji 100% sredstava, vi kažete da ste tako shvatili, u redu je.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić, po amandmanu. Izvolite.

Dakle, kada se priča o deponovanju i ulaganju sredstava, pravilo upravljanja rizicima je vrlo jednostavno, znale su ga i naše bake koje su govorile – kada se vraćaš sa pijace nemoj nositi sva jaja u jednoj istoj kesi. Nije ništa sporno. Nisam ni rekao da je zakon obavezivao Agenciju da ulaže 100% deviznih sredstava, ali je to omogućavao, jer nije nametao nikakvo ograničenje. Pitam – šta se preko vikenda dogodilo da odjednom mogućnost ulaganja 100% sredstava se pretvara u odredbu kojom se reguliše da ne sme više od 25?

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sanda Rašković Ivić, Đorđe Vukadinović i Slaviša Ristić.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Ne bih sada o ovim jajima i korpi, ali bih rekao da sve ovo što smo čuli maločas takođe pokazuje razložnost našeg amandmana, odnosno da se i sam predlagač koleba između toga da li je stvar hitna, urgentna ili nije tako hitna i urgentna.

Dakle, kada je upućivan ovaj materijal u Skupštinu, a to je, ponavljam, 12. maj ove godine i kada je ekspresno to stavljeno na dnevni red i panika koja je nastala, čak i vladajuća većina nije mogla da se skupi, pa je kasnio početak sednice četrdesetak minuta, dakle bilo je strašno važno, a onda mi kažemo, ako je tako važno, hajde onda da primenimo ono što smo radili prošle nedelje kada smo glasali o Zakonu o sudijama, pa da stupi na snagu dan posle, kao što je kolega Đurišić ovde sugerisao. Kada je bilo tako hitno, pa je bilo 24 časa, zašto i sada nije tako hitno pa da se usvoji naš predlog? Ako je hitno, a bilo je hitno, jer smo videli da se odustalo, ministar finansija je sugerisao da se ne ide na javnu raspravu… Vidite, ta javna rasprava je ponekad komplikovana stvar, ali nekada javna rasprava omogućava da se neke od ovih nedoumica, koje sada vidimo, izbegnu, pa ne bi bilo potrebe da se preko vikenda interveniše na brzinu, pa da se menjaju odredbe zakona.

Ponavljam, nije lako, s obzirom na neke poslanike ili neke kolege iz vladajuće većine, mi ćemo podržati intenciju ova dva zakona, ali ne možemo podržati one zakone koji se tiču duga, jer smatramo da je to dodatno zaduživanje zemlje nezavisno od toga koliko je lepo obrazloženo. Mislim da je neozbiljno i da bi bilo bolje Vladi i predlagaču da se malo razmisli, promisli, a ne da tako odokativno idemo, te briše se, te dodaje se, te može sve, pa može samo do četvrtine. Kao da se Vlada sama plaši mogućnosti da može da raspolaže tim sredstvima, plašeći se zloupotrebe i na neki način sama sebe obuzdava ovim dodatnim amandmanom koleginice Tomić. Hvala.