Vidite, upravo je ovo manir o kojem sam govorio. Pokušavam da govorim konstruktivno, argumentovano, a dobijamo ovu vrstu kvalifikacija, kao što je malopre bilo i sa kolegom Radulovićem.
Prosto, činjenično govoreći, moram da vam kažem, svaki put kada moj uvaženi predgovornik, kome inače moje kolege okreću leđa, ne bez razloga kada govori, kada on govori to najviše šteti samom predlagaču, odnosno samoj vlasti, vladajućoj koaliciji. Pošto mi je stalo do toga, da ipak ova institucija funkcioniše, zato pokušavamo da budemo konstruktivni. Dakle, svi podaci su potpuno izmišljeni, onaj je bio u dugu, pogledajte koje godine. Da, koje godine, gospodine Rističeviću?
S druge strane, nije to tema, pričam vrlo konkretno o zakonu, vrlo konkretnim rešenjima, pokušavam da ih popravimo. Uvažavam ono što je Vlada htela. Uvažavam to da deo sredstava, da ne bismo plaćali kamate, odnosno na pare koje sami držimo, pošto je kamata nulta i negativna, onda da pokušamo da uvažimo preko naše države, preko naših hartija od vrednosti. To je pozitivna mera, to pokušavam da predložim, i da podržimo, uprkos onome što pojedini predstavnici vladajuće koalicije, koji se očito plaše konstruktivne rasprave, jer ne znaju šta bi sa njome i ne znaju šta bi ako se izgubi ova konflikta i ratna atmosfera u Skupštini, ne znaju šta bi radili.
Dakle, podržavamo, pitamo se samo zašto je čas hitno, a čas nije hitno, to je moja dilema i moje pitanje za našeg predlagača. Da li je hitno ili nije hitno? Ako je hitno neka stupi na snagu odmah, kao što je stupio na snagu i Zakon o sudijama. Hvala.
(Marijan Rističević: Replika.)