Apsolutno me je pominjao u negativnom kontekstu i to vi dobro znate.

Reč ima narodni poslanik Božidar Delić.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, da pojasnim stav SRS zbog čega smo protiv toga da ova dva javna preduzeća, dva najveća sistema u našoj Republici uzimaju kredite od bilo koga.

Gospodo, ovde u ruci držim podatke o poslovanju EPS-a u 2016. godini. Izvršili smo analizu poslovanja EPS-a praktično od 2012. godine zaključno sa 2016. godinom. Ali, izneću samo podatke vezano za proizvodnju i za fakturisanu struju za 2016. godinu.

U 2016. godini proizvedeno je 37,4 milijarde kilovata električne energije. Tu spada i onih 919 miliona kilovata koji su kupljeni. Međutim, fakturisano je samo 27,4 milijarde kilovata električne energije. Poznato je da u tim tehničkim sistemima postoje i određeni gubici. U zemljama EU, koje imaju dobro uređene ove sisteme, gubici su od jedan do tri posto. U našoj analizi, mi smo pošli od toga da gubici u Srbiji, tehnički gubici, mogu biti do pet posto.

Ako vidimo da je 2012. godine gubitak bio 14,5%, zatim 2013. godine 14,84%, 2014. godine 18,47%, 2015. godine 25,3% i 2016. godine 26,66%. Ako se odbije ono što se može nazvati dozvoljeni tehnički gubitak, mi imamo 21,66% gubitka električne energije, odnosno krađe električne energije ili krađe struje u Srbiji.

Mi smo ovde ovu računicu vodili i izvodili u evrima, računajući po srednjim cenama u EU. Kada bi se ovaj gubitak od deset milijardi kilovata električne energije, što predstavlja gotovo dve godišnje proizvodnje Đerdapa, preveo u evre, to bi iznosilo milijardu i 460 miliona evra.

Zbog toga mi govorimo o nedomaćinskom poslovanju ova dva sistema. Kako to da ako smo 2012. godine imali taj netehnički gubitak svega 9%, on prošle 2016. godine iznosi više od 21%? Da je ovo primećeno, evo, sada koristim stenografske

beleške od 2. jula 2015. godine, kada je narodni poslanik Zoran Živković postavio poslaničko pitanje – ko krade 18% struje u Srbiji? Na to pitanje nije dobio konkretan odgovor, ali je rečeno da imamo u Srbiji 16% onih koji ne plaćaju struku. Oni koji ne plaćaju struju, a da je ona već fakturisana, neki drugi organi vode računa o tome. Znamo mi da postoje javna preduzeća, kao što je RTB Bor, „Železnice“, Srbijagas i neka druga javna preduzeća, koja nisu izmirila svoje obaveze, ali ta struja je njima fakturisana. Nas prvenstveno zanima ono što nije fakturisano i ono što se krade.

Gospodin Vujović je odmah posle toga 15. jula 2014. godine govorio o EPS-u i rekao je – na grbači naroda je 600 direktora EPS. Citiram – menadžment EPS, koji čini 600 visokoplaćenih direktora je veliki problem, a prosečna plata u EPS-u je 75 hiljada dinara, što je duplo više od prosečnog radnika u Srbiji. Međutim, ministar je uočio ovaj problem netehničkog rastura, odnosno krađe struje, pa je rekao – poseban problem su gubici od 18% i rekordno niska naplata od 84%. Ali, ovo su dve različite stvari.

Naplata onoga što je fakturisano je jedan problem, ali je ogroman problem ono što nije fakturisano, a to je za prošlu godinu deset milijardi kilovata električne energije. Kako to da se to iz godine u godinu toliko povećava i ko je taj ko štiti lopove?

Ovde imam tri dopisa Ministarstvu rudarstva i energetike i sad je veliki problem samo što je otišao gospodin ministar. Jedan dopis je od 2012. godine, drugi dopis je od 2014. godine i treći dopis je od 2015. godine. Radi se o tome da je grupa doktora nauka iz naše zemlje posle dvadesetogodišnjeg ispitivanja predložila i pokazala sistem za eliminaciju netehničkih gubitaka električne energije ili, da kažemo kratko po srpski, sistem za eliminaciju krađe.

Ovaj sistem je opitovan i u Americi i pokazao se da je do sad najbolji sistem u svetu, kojim se mogu eliminisati netehnički gubici. Zašto je Amerika bila zainteresovana za ovaj sistem? Zbog toga što su gubici u Americi 5,5 milijardi dolara. Ako je u Srbiji to milijardu i 460 miliona, onda je to nešto što je zabrinjavajuće. Ispred Srbije je svakako Nigerija, koja ima 2,5 milijardi dolara netehničkih gubitaka, ali pošto su tamo strane kompanije, Nigerija to sve nadoknađuje onim mineralnim sirovinama koje ona ima.

U ruci držim jedan dokument Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine. Citiram, ona odgovara vezano za ovaj sistem za sprečavanje krađa. „Sistem koji ste nam prezentovali, a koji je implementiran na delu privrednog društva Elektrovojvodina pokazao je izuzetne mogućnosti i kao najbitnija mogućnost može se istaći to što utvrđuje realnu potrošnju krajnjeg kupca“.

„Imajući u vidu značaj i udeo ne tehničkih gubitaka u distributivnim sistemima u Republici Srbiji, koji su u nadležnosti JP „Elektroprivreda Srbije“, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine podržava razvoj i dalju implementaciju sistema za eliminaciju ne tehničkih gubitaka na celoj teritoriji koja je u nadležnosti PD „Elektrovojvodina“.

Ovo je, gospodo, januar 2014. godine. Kome to u Republici Srbiji odgovara da se struja krade, i to sve više iz godine u godinu? Ako je ovo potvrda od samog Ministarstva energetike da je sistem koji je opitovan u Novom Sadu pokazao izuzetne rezultate, a da se na tome stalo i da se ništa nije uradilo na implementaciji toga sistema, ne samo na području JP „Elektrovojvodina“, već i na svim ostalim javnim preduzećima koja se bave distribucijom električne energije.

Ovde se najčešće kaže kradu građani. Da, kradu građani. Ovim sistemom bi i to bilo eliminisano. Međutim, s obzirom da je potrošnja domaćinstava svega oko 14 milijardi kilovat sati, postavlja se pitanje - da li ima i onih drugih koji kradu struju? Građani mogu da kradu struju samo u sistemima koji su pod naponom od 220 ili 380 volti, ali krađe postoje i na drugim nivoima, desetokilovatnim i ostalim sistemima za distribuciju električne energije.

Znam da gospođa ministarka ne može odgovoriti na ovo pitanje, ali gospodin Antić, koji je tri puta dobio ovaj izveštaj i koji je potvrdio efikasnost ovog sistema, bi morao da objasni i Narodnoj skupštini i građanima Republike Srbije zašto za tri godine ovaj sistem nije implementiran?

Zahvaljujem, kolega Deliću.
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, gospođo Brnabić, dame i gospodo narodni poslanici, ovo jeste rasprava u pojedinostima, ali očigledno da je ona opterećena činjenicom da tokom rasprave u načelu, gospođo Brnabić, nismo dobili odgovore na pitanja koja presudno utiču na naše odlučivanje po ovom zakonu koji ste ovde uspeli da nam pošaljete u Skupštinu. Kažem uspeli zbog načina na koji je to urađeno, jer je zaista bilo potrebno uložiti veliki napor, pa poslati ovaj zakon u Skupštinu, a zanemariti činjenicu da on dolazi u okolnostima u kojima su sve aktivnosti „Elektroprivrede Srbije“ žestoko kompromitovane.

Ovde smo razgovarali sa ministrom finansija i sa ministrom energetike. Ministar finansija je oćutao kritiku, ministar energetike je manje ili više zaobišao ono što je suština. Ključno pitanje nije kamatna stopa od 0,8% i opravdanost tog projekta, jer ako ne uzimamo taj kredit, onda je jasno da mi od EPS-a tražimo da se on sam finansira. Ako tražimo od EPS-a da se on sam finansira, onda ne možemo da tražimo, sa druge strane, od EPS-a da posluje mimo tržišta. Ako uspostavimo tržišne cene koje su preduslov slobodnog funkcionisanja EPS, onda tu cenu neće moći društvo da plati.

Dakle, ovo je jedini način rešavanja nekih sistemskih problema i, naravno, treba podržati ovaj zakon ukoliko govorimo o problemima sa kojima se suočavaju građani Obrenovca, u okolini Obrenovca, jer je ovo rešavanje ozbiljnih ekoloških problema. Ne znam ko bi živeo u takvim okolnostima i čiji bi to izbor bio. Ti ljudi su taoci. Činjenica je da se EPS nije razvijao u skladu sa svojim obavezama, dakle, zanemario je jedan segment svog delovanja.

Šta ćemo sada da radimo sa onim što je karakteristika „Elektroprivrede“ u ovom trenutku? Ovde su postavili pitanje – ko je odgovoran za tako katastrofalne rezultate u ovoj godini? Naravno da to nije pitanje meteorologije i činjenice da je Dunav bio zaleđen deset dana. To je pre svega posledica javašluka koji tamo predugo vlada. Da nešto ne valja govori činjenica da je smenjen direktor EPS-a, da nemate rešenje i odgovor na probleme govori činjenica da je EPS još uvek u v.d. stanju. Sve to košta. Koliko? Gotovo 40% promašenog rasta BDP-a od 1,8, a mi smo na jedan u kvartalu. Da li je tako? Znači, zemlja je stegla kaiš, društvo se žrtvuje. Zbog nefunkcionisanja EPS-a mi ne ostvarujemo one rezultate koje smo sami sebi postavili kao ciljeve.

Dakle, pomozite nam, ako treba da glasamo za ovaj zakon, zbog ljudi u Obrenovcu. Dajte nam neku garanciju da ćete biti sposobni da rešite one probleme koji su već sada nepodnošljivi. EPS nema adekvatan menadžment. Postoji zakon koji vrlo precizno definiše način na koji se dolazi do menadžmenta. Taj zakon se ne primenjuje. EPS je u v.d. stanju. Unutrašnja organizacija EPS-a, koja je važila godinama, je napuštena. Nova koja je uspostavljena nije održiva. Divizije konsultanata su prošle i za sobom su ostavili haos, jer između ostalog ovo što sada imamo pred sobom je posledica činjenice da se previše eksperimentisalo sa „Elektroprivredom Srbije“.

Neka proizvodna pravila su obavezivala „Elektroprivredu Srbije“ da u svakom trenutku ima u Kolubari 30 miliona tona otkrivke, otkrivenog uglja, spremnog za eksploataciju. Donja granica je oduvek bila 20. Sada smo ispod dva. To ne može da se reši preko noći. Dakle, recite, kada dođete ovde, EPS-u je potreban kredit zato što je jedini drugi način da se dođe do sredstava dizanje cene struje, pa ćemo tako demagozima svake vrste, populistima zapušiti usta, ali dajte onda, sa druge strane, garanciju da će ljudi koji dobijaju tu vrstu podrške od nas biti sposobni da vode taj EPS onako kako on treba da se vodi. Znači, to je ono što je ključni problem ove rasprave.

Naravno, ima tu amandmana, možemo o njima da razgovaramo, ali su ministri izbegli da odgovore na ključno pitanje u raspravi u načelu – šta ćemo sa ovako organizovanom „Elektroprivredom Srbije“? Januar je izgovor i vi to vrlo dobro znate, s tim što kada to kaže Vučić, onda je to opravdana kritika, a kada govorimo mi, onda je to opoziciono spletkarenje. Nije tačno. Svi smo manje ili više bili vlast u ovoj zemlji i svako je činio ono što je mogao kako bi „Elektroprivreda“ funkcionisala, to mora da funkcioniše. Neprihvatljivo je da u 2017. godini imamo javašluk koji nije bio karakterističan za period od 2000. godine pa do 2012. godine kada je došlo do tih promena. Nešto drugo nije funkcionisalo, ali je Kolubara funkcionisala, TENT je funkcionisao.

Danas mi nemamo takvo stanje, i to mora biti otklonjeno, rešeno. Ako to nije tema za vas, ne znam koliko ste u tako nešto upućeni, naravno da je to mnogo više odgovornost ministra energetike, ali dajte neku garanciju, recite šta će se desiti sa „Elektroprivredom Srbije“, pa onda možemo da razgovaramo normalno o zakonu, onako kako treba da se razgovara kada govorimo o EPS-u, ali ovako da ostavimo po strani ono što je toliko očigledno, a to je da je torpedovan rast BDP, da je za to isključiva odgovornost u pogrešnom upravljanju EPS-om u prethodnih pet godina, u činjenici da nisu izvršeni pripremni radovi, da nisu sanirana klizišta na vreme, da nisu iseljena naselja, da nisu promenjeni rečni tokovi, sve je to rezultiralo činjenicom da danas imamo dva miliona otkrivenog uglja u koji ne mogu da uđu ti sistemi koji su projektovani za mnogo veće površine od onih sa kojima danas moraju da manipulišu.

To su sve veliki problemi. U redu, ako treba da podržimo, onda recimo šta podržavamo. Podržavamo jedan dobar kredit sa dobrom kamatnom stopom. Nemačka razvojna banka je kredibilna institucija, ali sa ove druge strane mora postojati kredibilitet. NJega sada nema. Okrećemo glavu u stranu pred činjenicom da je EPS u v.d. stanju. Nema argumentacije zašto je to tako. To je arterija razvoja ove zemlje. Da postoje problemi, o njima se čak i ne govori onako kako treba da se govori. Nije ovo 2014. godina i poplava, nešto drugo se desilo. Nije projektovano, nije planirano onako kako treba da se projektuje i planira, drugim poslovima se EPS bavio.

Lanac upravljanja je napušten koji je bio tradicionalan, uspostavljen je neki novi, koji je u međuvremenu ostavljen negde u fioci sa konsultantima koji su napustili „Elektroprivredu Srbije“. Odgovornost za to mora da postoji, pa se onda kaže mi smo pokušali, nismo uspeli, potrebna nam je sada podrška za nešto što moramo da uradimo. Garancija da će ovog puta biti drugačije je ovo što preduzimamo kao mere. Bez toga, žao mi je, ali ne možemo da pružimo podršku zakonu. Ne zato što smatram da treba ostaviti Obrenovac i ljude tamo da se guše u pepelu, jer nikome ne bih želeo da živi u takvim životnim okolnostima, ali nema garancije da će ovo što mi sada treba da podržimo biti realizovano u tako postavljenom i organizovanom EPS-u.

Hvala gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, po amandmanu.

Zahvaljujem se gospodine Marinkoviću.

Gospodin Jovanović je, prilično srčano, branio svoje stavove, ali moram da kažem da nam vlast, u kojoj je on participirao, nije baš ostavila takvo stanje u EPS-u o kojem on govori.

Želim da vas podsetim, gospodine Jovanoviću, i vas i sve one koji misle na sličan način kao i vi, da je u 2011. godini, dakle, izvadio sam samo jedan podatak, „Elektroprivreda Srbije“ imala čist gubitak od 65 miliona evra, odnosno tadašnjih 65 milijardi dinara. Želim da vas podsetim da je, to je samo opet jedan u nizu podataka, u EPS iz NIS-a za savetnika došao kadar Borisa Tadića, izvesna gospođa Slobodanka Krčedinac. Zbog nje se menjala sistematizacija radnih mesta, zato što dotična gospođa nije ispunjavala uslov ni za jedno radno mesto u sistemu „Elektroprivrede Srbije“.

Želim da vas podsetim da je u to vreme, o kome vi kažete da je bilo bolje, nego ovo sada, a i sada je teško, EPS potpisao spozorski ugovor sa jednom estradnom zvezdom, ne znam da li je pristojno da kažem o kome se radi, vrednost tog ugovora je 335 hiljada evra.

U 2010. godini, gospodine Jovanoviću, na eksproprijaciju o kojoj vi govorite u oblasti „Vreoca“ potrošeno je 30 miliona evra, a mašine „Kolubare“ nisu ni ušle u selo. Direktor „Panonskih elektrana“ Miloš Saramandić, doveden je na to mesto nakon direktovanja u NIS-u, gde je ostavio 100 miliona evra manjka.

Proslava dana EPS-a, dame i gospodo, to govorim vama koji kažete da ste nam ostavili češko stanje u „Elektroprivredi Srbije“, nije češko, nego iz neke druge zemlje, ali hajde da ne uvredimo tu zemlju, Srđanu Šaperu i njegovoj firmi, koja se bavi marketingom, plaćeno je za proslavu dana EPS-a tri miliona dinara. Dakle, za proslavu dana EPS-a potrošeno je tri miliona dinara. U martu 2012. godine pokojna Verica Banać je tad tražila od Vlade Srbije, koju je vodio Mirko Cvetković, da ispita zašto je „Elektroprivreda Srbije“ potrošila dva miliona evra na reklame.

Dalje, želim da vas obavestim, i to je vama gospodine Jovanoviću sigurno veoma dobro poznato, da je u to vreme, kada je u sistemu EPS-a bilo 600 direktora, imali ste mesto direktora za evropske integracije, tako se zvalo po sistematizaciji radnih mesta u „Elektroprivredi Srbije“. Direktor EPS-a za evropske integracije bio je izvesni Bratislav Čeperković, verovatno vam je poznato to ime, koji je po obrazovanju lekar i to bez specijalizacije.

Za direktora EPS-a za evropske integracije postavili ste čoveka koji je po struci lekar bez specijalizacije, i onda se pitamo zašto je „Elektroprivreda Srbije“ u takvom stanju zatečena u kakvom je zatečena 2012. godine, a uzgred gospodin Čeperković, pored toga što je bio direktor EPS-a za evropske integracije. bio je predsednik Upravnog odbora Javnog preduzeća „Trans nafta“ i savetnik tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova.

Da li treba da vas podsećam na gospodina koji se zvao Nebojša, zove se još uvek, kadar je bio Demokratske stranke Nebojša Ćeran, koji je postavljen za direktora Privrednog društava Rudarskog basena „Kolubara“, iako je po struci tehnolog, hemičar za vode. Prema informacijama koje mi imamo bukvalno je čovek od svakog posla uzimao proviziju. To je bila situacija u EPS-u do 2012. godine. Kakva je situacija danas? Teška. Mi bi hteli da bude mnogo bolja i mora da bude mnogo bolja.

Vi ste, gospodine Jovanoviću, više puna napominjali i u načelnoj raspravi i danas nekakve savetnike, odnosno konsultante, oni su zaista postojali, ali oni su otišli sa bivšim direktorom Obradovićem, njih više nema. Tih 600 direktora u EPS-u, njih više nema. U EPS-u postoji sedam direktora. Nemojte da mi kažete da to nije ipak neki pomak u restrukturiranju EPS-a.

Do 17. maja 2017. godine, dakle, za prvih četiri i po meseca, proizvedeno je 10 miliona tona uglja. Vi mislite da nije važan faktor činjenica da smo imali jednu od najhladnijih zima u poslednjih 20 godina i da nije važna činjenica to što je Dunav bio zaleđen više od mesec i po dana? Mislim da je važna, i uprkos svemu tome EPS je za četiri i po meseca proizveo 10 miliona tona uglja, a trenutno se na depoima EPS-a nalazi 600 hiljada tona.

U 2016. godini EPS je završio poslovanje sa 100 miliona evra u plusu i trenutno raspolaže na svojim računima sa oko pet stotina miliona evra. To su ipak neki pomaci koji govore o tome da se u EPS-u posluje bolje nego što se poslovalo do 2012. godine. Nadam se da se u tome slažemo.

Vi ste, i u načelnoj raspravi i danas u raspravi po amandmanima, više puta isticali kako je EPS, kako vi kažete, u v.d. stanju. Jeste. Mića Grčić je vršilac dužnosti direktora „Elektroprivrede Srbije“, ali ono što ste vi zaboravili da kažete, to je da je raspisan i da je okončan konkurs za direktora „Elektroprivrede Srbije“, i da će Vlada Srbije u narednom periodu, po tom konkursu, da donese odluke o tome ko će biti novi direktor „Elektroprivrede Srbije“, a u periodu do 2012. godine nismo mogli čak ni da razmišljamo o tome da će biti raspisan konkurs za bilo kog direktora javnog preduzeća. „Elektroprivreda Srbije“, to želim da kažem, zbog građana Srbije, nije javno preduzeće, mada jeste preduzeće sa većinskim učešćem državnog kapitala.

Dakle, do 2012. godine, niste mogli ni da sanjate da će biti raspisan konkurs za bilo kog direktora javnog preduzeća, ili za bilo kog direktora preduzeća koje posluje sa većinskim učešćem državnog kapitala. Isključivo su bili postavljani partijski kadrovi.

Ovo govorim, ne zbog toga da bih branio rukovodstvo EPS-a, nego da bih istakao činjenice, zbog građana, iz kojih se jasno vidi da su neki pomaci u poslovanju EPS-a, u načinu njegove organizacije, u funkcionisanju menadžmenta, ipak postignuti. Da li je to dovoljno i da li smo mi sa tim zadovoljni? Ne, nismo. Da li je situacija bolja nego što je bila 2012. godine? Bolja je sigurno. Danas nemate ovakve basnoslovne sponzorske ugovore, danas nemate gubitak u EPS-u, danas nemate činjenicu da se, vi ste se, ne mislim vi lično, ali neke vaše kolege iz opozicionih klupa podsmevale su se činjenici da je za vršioca dužnosti direktora „Koridora Srbije“ postavljen čovek koji je diplomirani mašinski inženjer.

U vreme Borisa Tadića direktor EPS-a za evropske integracije bio je lekar bez specijalizacije. To je tada bilo super, to je tada bilo evropski, to je bilo moderno. Kada postavite diplomiranog mašinskog inženjera za direktora „Koridora Srbije“, onda hajde da tog čoveka i Vladu Srbije stavimo na stub srama. Mislim da to nije dobro i mislim da ovi podaci koje smo izneli mi, iz SNS, govore ipak o tome da u EPS-u ima pomaka, kao što generalno ima pomaka i u srpskoj ekonomiji i u srpskim javnim finansijama.

Niste u pravu kada kažete da mi glorifikujemo ove rezultate, daleko od toga, duboko smo svesni da situacija u elektroprivredi mora da bude bolja, samo ne želimo da nam lekcije o tome kako se vode preduzeća u Srbiji, drže oni, pri tome ne mislim samo na vas gospodine Jovanoviću, mislim da ste vi čak u jednom delu u pravu, kada je u pitanju ova rasprava, ali mislim na neke druge, one koji su sistematski upropastili gotovo sva javna preduzeća u Srbiji, koji su sistematski upropastili gotovo sva preduzeća u Srbiji koja posluju sa većinskim državnim kapitalom, da nam oni danas drže lekcije o tome kako treba upravljati EPS-om i da nam oni spočitavaju kakvo je stanje u Češkoj.

Izvinite, mi 2012. godine nismo nasledili stanje kakvo je bilo u Češkoj. U Češkoj niko nije pozivao ljude da račune za električnu energiju spaljuju u buradima.

(Zoran Krasić dobacuje.)

Dobro, gospodine Krasiću, vi ste izgleda danas nadahnuti. Ko god danas da dobije reč vi imate nešto da kažete.

U Češkoj niko nije pozivao građane da rade sve ono što se u Srbiji radilo od 2000. do 2012. godine. Ne verujem da je ijedno češko preduzeće koje je poslovalo sa gubitkom nekome davalo sponzorske ugovore od preko 300.000.000 evra. Ne verujem da se u Češkoj za direktora nekog elektroenergetskog preduzeća postavljali lekare.

Ako mi kažete da se to dešavalo u Češkoj, Nemačkoj ili u bilo kojoj zemlji EU, super, onda neka se to radi i u Srbiji. Ali nije se radilo.

Srbija je bila jedna opitna stanica u kojoj su se raznorazni političari vežbali; neki u oblasti policije, neki u oblasti elektroprivrede, neki u oblasti zdravstva i mi smo došli u situaciju koja je u leto 2012 godine bila gotovo neizdrživa. Sada je situacija nešto bolja, nije sjajna, ali je ipak bolja nego što je bila 2012 godine.

Ovo sam morao da kažem zbog građana Srbije, jer ne želim da se stvori pogrešan utisak da je sve u Elektroprivredi Srbije loše. Ima stvari koje su loše, ali ima i stvari koje su dobre, kao što ima stvari koje i dalje treba da popravljamo.

Ali, ne mogu da se složim sa činjenicom da je 12 godina ovaj sistem bio izložen neviđenoj pljački i korupciji i da onda neko ima čarobni štapić i da za pet godina sve to vrati na noge, a mi smo čak dobrim delom u tome i uspeli, jer EPS danas posluje u plusu, imamo dovoljno rezervi uglja, proizvodnja se odvija.

Imamo veliki problem eksproprijacije gde su date pare a eksproprijacija se nije desila, to ste zaboravili da kažete. Dakle, mnogo je sredstava EPS i država Srbija uložila u eksproprijaciju Vreoca i okolnih naselja, ta eksproprijacija se nikada nije desila, iako su ljudima plaćeni, plaćeno je pravo svojine na zemljištu. To zemljište je i dalje ostalo njihovo, nije postalo vlasništvo EPS-a, nije postalo vlasništvo „Kolubare“ i ne može da se koristi u svrhu proizvodnje.

Dakle, situacija je teška, ali mi činimo sve da ona bude bolja. To čini i postojeće rukovodstvo EPS-a, nadam se da će tako nastaviti i ovo novo koje će biti imenovano nakon sprovedenog i okončanog javnog konkursa.

Zahvaljujem kolega Martinoviću.
Gospodin Jovanović ima pravo na repliku. Izvolite.

Gospodine Martinoviću, što se mene lično tiče, nema potreba za ovolikom pričom. Znate kako se to rešava? Ovde se pojavi ministar energetike i kaže – tačno, imamo te probleme i oni će biti rešeni u tim rokovima, na ovakav način.

Ako se neko popeo ministrima energetike, od Naumova, preko Popovića, Škundrića, vaše potpredsednice Vlade, Zorane Mihajlović, pa do Saše Antića, to smo mi, na glavu. Na glavu smo im se popeli mnogo više zbog NIS-a, manje zbog EPS. Tačno je da je uvek partijski ključ bio presudan za EPS, osim, i tu ste pogrešili, u periodu od 2001 do 2004 godine. Ja sam uvek spreman da stanem iza rada Slobodana Gerića u „Kolubari“, gospodina Buhe u TENT-u, Gerića – direktora EPS. Niko od njih nije bio iz moje stranke kada su imenovani na te funkcije, imenovani su na transparentan način i OK su radili svoj posao.

Mi imamo poseban senzibilitet interesovanja za EPS i energetiku, zato što smo oduvek govorili da zbog slabosti na tom planu, naša zemlja otvara prevelik prostor za politički uticaj Rusije u Srbiji. Sada su prepune novine naslova o zloupotrebi termalnih izvora, zloupotrebi bušotina koje se nalaze u Srbiji, kriminalu koji je obeležio mandat doskorašnjeg direktora Naftne industrije Srbije. Na sve to smo ukazivali 2008 godine kada smo uz Ligu bili jedini koji su ovde kritikovali sporazum koji je napravljen. Svi drugi su ga podržali.

Ne mislim sada nikome da držim lekcije devet godina nakon toga, ali da kažemo ovako – tražimo podršku za ovaj kredit. To je potreba ljudi koji žive u Obrenovcu. Nema drugog načina da se finansira taj projekat ili da bude ovako kao što je bilo do sada, pa da osudimo na kancer sve one koji tamo žive ili da rešavamo…

Hvala, gospodine Jovanoviću.