Hvala predsedavajući.
Ja ću da ponovim zbog čega smo mi podneli ovaj amandman koji je iste sadržine kao i amandman na prethodni zakon, a kaže se u njemu da je sporazum po osnovu koga se traži da Narodna skupština da garanciju sastavni deo ovog zakona. Još jednom da izrazim svoj protest i nezadovoljstvo zašto poslanici do dana današnjeg, do ovog trenutka nisu mogli da dobiju ovaj sporazum da ga vide.
Mi čujemo onoliko koliko to smatraju ministri koji se ovde menjaju kao na traci. Oni nas upoznaju sa određenim delovima sporazuma, ali samo ono što oni smatraju da treba da nam kažu, a ne sve. Stalno se vrši zamena teza i izbegavanje odgovora na neka pitanja.
Znači, koliki su stvarni troškovi ovog kredita? Stalno se govori o stopi za uzimanje kredita. Kamata je 0,8%. Ja vam stalno ponavljam, naš zakon koji definiše pojam efektivne kamatne stope vezano za kredite koji svaki građanin uzme i tamo se kaže da efektivna kamatna stopa obuhvata sve naknade i provizije koje klijent plaća banci pri odobravanju kredita, sve, pa i ovih 0,75% provizije ili „front et vi“, pa i 0,25% za nepovučena sredstva po dinamici koju mi ne znamo jer sporazum nismo dobili.
Da bi se na sva ova pitanja odgovorilo i da bi izbegli raspravu i skratili je, to bi sve moglo da se uradi da je sporazum dostavljen Skupštini, odnosno da je on postao sastavni deo ovog zakona što smo mi amandmanom tražili.
Kada je reč o EMS, želim da postavim jedno pitanje vezano za ovaj Transbalkanski koridor zbog koga se uzima ovaj kredit – da li je zbog tog transbalkanskog kredita EMS kupila 10% akcija elektro mreže ili kako se to zove, elektroprenosnog sistema Crne Gore? Zašto je ta transakcija plaćena 9% više u odnosu na cenu akcija dan pre i dan posle, pošto je ta kupovina obavljena na berzi? Zašto je kupovano od malih akcionara? Ko stoji iza toga u Crnoj Gori i koji je interes Srbije bio da kupi tih 10% akcija, da plati 13,8 miliona evra? Znači, da pretplati 9%, jer su akcije dan pre vredele 87 centi, plaćenu su 95 centi, a dan posle su vredele 87 centi na berzi. Šta ćemo sa tim što danas te akcije vrede 65 centi, što je izgubljeno skoro 5 miliona evra? To je jedna trećina ovog kredita, izgubljena u jednom poslu koji nikada nije objašnjen. Koji je interes Srbije bio za sve to? Da li je bio interes da dobijemo ovaj kredit, jer su onda sredstva koja ćemo da platimo koliko će nas koštati ovaj kredit mnogostruko veća, ne 7, 8 nego 50%.
To su pitanja koja moramo da dobijemo da bi mogli da podržimo eventualno davanje garancije, a na ta pitanja od ministra nismo čuli ni jednu jedinu reč do sada.