Hvala.
Reč ima Marinika Tepić, kao predlagač.

Po amandmanu.

Odmah ću da se nadovežem na obrazloženje ministarke. To kako ste vi protumačili ovde da neko odlučuje da li će ukoliko raspolaže gotovinom i spremnim novcem uzeti kredit ili ne, to je potpuno privatna stvar i tako gledate kada donosite privatnu, porodičnu, partnersku, kakvu god drugu odluku. Kada donosite tu odluku na teret građana Srbije ne možete tako da se odnosite prema tim obavezama.

Juče sam rekla – davanje garancija za kredit koji uzima EPS nije za neku imaginarnu ili od strane imaginarne žene npr. koja se zove Vlada ili država. Znači, to je obaveza za sve građane Srbije, i one koji su glasali za ovu Vladu i Aleksandra Vučića i one koji nisu i one koji su glasali protiv i koji nisu bili ni u zemlji itd. Dakle, vi preuzimate obavezu u ime svih građana Srbije na prilično dugačak period, bez obzira da li je kamata 0,01%. Ne možemo govoriti da je to najbolja moguća stvar u ovom trenutku.

Mi i dalje nismo dobili odgovor na nekoliko puta juče postavljeno pitanje, a to je, i ovaj primer ne smatram dobrim, možda dodatno obrazloženje – zašto neko ko je kreditno sposoban, u ovom slučaju EPS, duži državne garancije da bi uzeo kredit? Vrlo jednostavno pitanje. Mi smo se kroz celu jučerašnju raspravu, kao i malopre, osvrtali na to u kom stanju je neko ostavio državu i zašto su sada ovi krediti nužni i da mi imamo nešto protiv otpepeljavanja, što je zapravo cilj, odnosno unapređenje zaštite životne sredine ovim kreditom. Niko nema ništa protiv otpepeljavanja. Imamo protiv načina na koji se dolazi do sredstava, odnosno garancija za taj kredit koji uzima EPS. Daleko bilo da bilo ko od nas ima išta protiv otpepeljavanja.

Hvala. Vreme.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Žao mi je što nemate isti aršin, pa ako je ministarka govorila duže od dva minuta mogla je i prethodna koleginica da završi rečenicu.

Ministarka je rekla kako nema provizije u ovom poslu. Sada mi možemo da govorimo o terminologiji, ali evo šta piše ovde. „Provizija za organizovanje posla je 0,75% iznosa zajma i plaća se jednokratno.“ Provizija. Ministarka, nemojte da se smejete, tako piše ovde. Provizija. Provizija na neiskorišćeni iznos zajma je 0,25% godišnje. Znači, troškovi kamate i provizije na neiskorišćeni iznos zajma biće plaćeni polugodišnje, 30. juna i 30. decembra. Znači, vi ovde ste koristili termin „provizija“.

Ja govorim, da se ne bi mi ovde gađali terminima, znači mi tražimo da vidimo sporazum, da vidimo tačno koliko se šta, kada, kome i za šta plaća. Onda ovde kada diskutujemo, ono što tražim od Vlade, ja sam laik, priznajem, ali znam kao građanin dovoljno da kamata nije samo 0,8%, nego da ima i drugih troškova koje građani, po zakonu, kao građanin kada ode u banku, mora da mu se obračuna i da mu se pokaže kao efektivna kamatna stopa, da bi on znao koliko ukupno plaća više u odnosu na pare koje dobija na ime kredita. To svaki građanin koji ode u banku ima pravo po zakonu da zna.

Mislim da mi ovde kada dajemo garanciju, a to je pitanje jednog broja kolega ovde – zašto država Srbija mora da daje garanciju jednoj firmi koja, kako vi kažete, ima 500 miliona na računu, koja ima, ne znam, imovinu vrednu nekoliko milijardi evra? Zašto država Srbija mora da daje garanciju za ovaj kredit, zašto samo preduzeće ne da garanciju? To su pitanja za ovu raspravu i ona su sva ja mislim na mestu i zaslužuju odgovor pre glasanja o davanju garancije.

Reč ima narodni poslanik Mihailo Jokić.

Poštovani poslanici, i ja sam želeo nešto da kažem vezano za ovu temu. Slušao sam prethodnog poslanika koji je rekao da je kamatna stopa 1,55%. Sabrao je babe i žabe, pazite, ne možete vi sabrati 0,8 i 0,75% proviziju i kamatu na kredit i reći građanima Srbije da je kamata 1,55%. Mislim, to je sramota i nedobronamernost maksimalna.

Vidite, koji je naš problem? Što je za nas koji smo u poziciji sve belo, a za vas koji ste u opoziciji sve crno, a istina – niti je sve belo, niti je sve crno. Negacija nije crno ne znači da je belo, kao što i negacija da nije belo ne znači da je crno. Možda je crno-belo. Mora se reći, molim vas, elektroprivreda ima određenih problema, da se mi razumemo, jer ako je proizvodnja smanjena za 14% znači da treba nešto preduzeti, da nije pravac dobar. Ali s druge strane, ne možete vi napadati kredit koji je neopravdan. Svi oni koji mogu da uzmu kredit po povoljnim uslovima, kao što kaže ministarka, uzimaju kredit bez obzira koliki keš imaju. Pa to je moderno poslovanje. Pa novac služi za to da se koristi. O čemu se radi?

Prema tome, molim vas, dajte da idemo u pravcu da Srbiji bude bolje, da elektroprivredi bude bolje. Nemojte vi sve napadati, kao što mi ne treba sve da branimo. Hvala.

Reč ima Nataša Sp. Jovanović.

Nema puno vremena naša poslanička grupa. Morala sam da se javim zbog izlaganja gospođe ministar.

Dakle, sve i da je to trošak kredita, kao što ste vi rekli, a verovatno jeste, mada mi nemamo sporazum ispred sebe, vi ste na to pristali, da li iz ljubavi prema Angeli Merkel ja to ne znam, ali u pitanju je 470.000 evra. Gospođo ministar, postoje druge nemačke banke koje za troškove obrade kredita uzimaju nula evra, kao što u Srbiji svakoga dana svi vi vidite da postoje reklame na televiziji za građane koji hoće komercijalne ili keš kredite da je nula dinara obrada kredita. Vi ste svojevoljno pristali na ovaj odnos sa tom bankom, prema tome, to je predmet naše kritike jer je veliki novac u pitanju. Zašto niste izabrali neku drugu investicionu banku koja takođe za ove projekte daje ogromna sredstva i po mnogo, što kolega ne zna, ovaj prethodni koji je govorio i drugi u sali, pogodnijim uslovima i gde nema nikakvih skrivenih troškova. Ako je vama, gospodo iz SNS, tek onako tričavih 470.000 evra, za 470.000 evra, ne daj bože da je pomoć kao devojčici iz Kragujevca pre neki dan potrebna, možemo dvoje dece koja su teško bolesna da uputimo na lečenje.

Replika.

Pravo na repliku iskoristiću za sve što smo čuli do malopre. Znači ovako, potpuno je besmisleno, bespredmetno pričati ovde na temu uslova, a da pritom uopšte ne pominjemo te neke banke na koje bismo hteli da se ugledamo. Po kakvoj kamati daju usluge? O kojim iznosima je reč? Naravno da to nikoga ovde ne zanima. Zašto ne zanima? To je više nego jasno.

Kada se iz određenog pravca u ovoj sali čuje da je provizija pola milijardi evra, a to su rekli brat bratu dva-tri puta juče i danas. Meni je jasno koliko to ima razumevanja za materiju i za sve oko nje, interesovanje generalno.

Što se tiče onih koji ne razumeju šta znači državna garancija, kada bi tu bilo malo elementarne logike rekli bi sami, jel nešto jeftinije, zato što je rizik manji. Jeste valjda. Jel rizik manji kada za nešto garantuje država? Jeste valjda. Naravno, i tu zdrave logike očekujem koliko i kod drugih koji se gađaju ovde milijardama, ali na temu onih koji mešaju uporno proviziju i pitanje posredovanja.

Ministar je lepo rekla, posrednika nema, to što nešto postoji vodi se kao provizija za bilo kakvu uslugu. To je valjda normalno, ali potpuno je nenormalno da se neko nad tim brine samo zato što ima refleks. Onaj ko se za to brinuo malopre, ja cenim ima refleks. Navikao je da se radi isključivo uz posrednike. Tako su oni radili. Naviklo je da se onda to što taj posrednih dobija vodi kao neka provizija. Tako su oni radili.

Pošto smo pominjali crno i belo, i onaj crni sneg, ali to da neki neke stvari vide isključivo u crnim tonalitetima. Možda crnim kao što je crn bio ugovor sa „Fijatom“ beše? Ovim što se danas intenzivno brinu za belinu u svemu, mogli bi možda jednom da donesu ovde i pokažu nam taj ugovor sa „Fijatom“ ako bude bilo ispod 70% zaceljenih površina.

Evo, ja ću da povučem sve što sam rekao do sada, a već vam unapred kažem neće ga doneti. Neće, jer bi onda morali da objasne - zašto je tih procenata bar 70% i zašto su procenti, a i provizije za posredovanje i marifetluke u njihovo vreme, pa bili takvi kakvi su bili. Hvala lepo.