Zabranjeno je direktno obraćanje, koliko ja znam, po Poslovniku. Odlučite se, obraćate se meni ili ministru?
Da, razumela sam u drugom delu da ste se direktno obraćali ministarki Ani Brnabić.
Član 108, da, hvala što ste me podsetili da treba da vodim sednicu.
Molim vas da uvažavate Anu Brnabić kao ministra i političara, a ne kao ženu, zato što ono što ste vi izjavili je više nego diskriminacija, da vi nju uvažavate samo zato što je žena.
(Radoslav Milojičić: Burnije bih reagovao da je ministar.)
To što imate majku i sestru ili ćerku, nisam zapamtila, to je vaša privatna stvar. Molim da uvažavate ministre ženskog pola jednako kao i ministre muškog pola.
Ovo ostalo neću ni da komentarišem, na koga treba viču članovi SNS. Mene ne interesuje kao predsedavajućeg na koga ćete vi u DS da vičete, ako vičete.
Znači, ako želite glasanje o članu 108, vrlo rado.
(Radoslav Milojičić: Da.)
Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Smatram da ste tokom prethodnih minuta povredili član 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine, odnosno dostojanstvo Narodne skupštine i svih nas narodnih poslanika time što niste reagovali kada nas je ministar Ana Brnabić lepo, uredno u više navrata izvređala ovde.

Neću da pričam o mimici i gestikulaciji, odraz personalnog identiteta, ali da nam kaže da smo mi kao u prvom razredu osnovne škole ovde? Znači, ako se uznemirila, ako je nešto nervira, možete joj preporučiti da izađe, da napravi pauzu, prošeta, popije limunadu i da se vrati i mirne glave nastavi diskusiju sa narodnim poslanicima.

I meni se što šta ne sviđa ovde i mislim da je možda na jaslenom nivou nekada rasprava ovde, pa se ne ponašam tako, naročito ne prema ministrima i naročito ne prema ministarki Brnabić.

Moja diskusija u prvom redu je bila, verujem, vrlo utemeljena, argumentovana, bez niskih udaraca i očekujem da se prema nama isto tako ponaša i od vas, predsednice Narodne skupštine, da reagujete, bez obzira da li je neko žena ili ne. I ja sam žena pa smatram da su me kolege bezbroj puta do sada uvredile kroz svoje diskusije, pa nisam zloupotrebljavala rodnu ili seksualnu opredeljenost da doskočim ili vodim monologe.

Molim vas zaista da objektivno ponašanje uvedete kao pravilo, a ne da nas ministri tretiraju i to izgovaraju, da smo kao u prvom razredu osnovne škole. To je nedopustivo. Znači, kada vam dođe to da izgovorite, izađete, prošetate i vratite se.

Izuzećemo lično obraćanje ministru Ani Brnabić.
Ona ne može da izađe da pije limunadu kada ne voli limunadu. Prema tome, to što ste je posavetovali da izađe ili da ne izađe nije korektno.
Nije rekla i upoređivala vas sa ljudima iz osnovne škole, decom, nego je rekla „to zna svako ko je završio“ pa je rekla „osmi razred osnovne“ ili tako nešto.
Sednicu vodim onako kako znam, u skladu sa Poslovnikom, i onako kako mi dozvole poslanici.
(Zoran Krasić: Super rasprava.)
Super je rasprava? I ja se slažem sa vama. Ni ja ne bih menjala ništa, zaista, ali niko od poslanika ne vidi sebe nego vidi samo predsedavajućeg.
Molim vas, svi se zamislite kako bi bilo dobro kada bi poslanici sarađivali sa predsedavajućim i kako bi onda dobro izgledala sednica u očima javnost, ali svakako prihvatam, glasaćemo o povredi Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Mihailo Jokić. Izvolite.

Poštovani poslanici, pošto sam ja profesor srednje škole, mogu da razumem neznanje prethodnog poslanika. Ali, to ne mora da razume gospođa ministar.

Ovo se nalazi u udžbeniku za srednju školu. To je račun zajma. Sve su veličine date i sve se to može izračunati. Ta vaša diskusija, koliko je šta, možete naći u udžbeniku, pročitati i izračunati, a ako ne, mogu vam posle sednice pokazati, a mogu i sad da izgovorim formulu po kojoj se izračunava – izračunate anuitet, pomnožite broj anuiteta, oduzmete od glavnice i dobijete troškove. Postoji gotova formula. Ako vi to stvarno ne znate, to je sramota. A ako se tako ponašate, onda je ponovo sramota.

Pravo na repliku, na spominjanje imena, Vladimir Orlić.

Hvala lepo.

Direktno pominjanje i koristim priliku da odgovorim na upućena mi pitanja. Trudiću se da vama ne stajem dodatno na muku, gospodine predsedavajući.

Jedno pitanje je bilo zašto nekom zvučim kao pokvarena ploča, a drugo zašto ne znam ništa. Biće da je to ono što se može smatrati uticajem ne tako bliskog okruženja. Pošto pričam o stručnim stvarima, to bi, verovatno, stručno bilo – uticaj iz daleke zone. Dobra vest za one na koje sam, nadam se ne previše, počeo da ličim. Nisam još prešao granicu preko koje više nema povratka. Dobra vest je – nisam još počeo da tvrdim da je provizija pola milijarde evra za nešto što vredi 45 miliona. Tako da, za sada, da znate, dobar sam.

Što se tiče onih drugih – zašto ne znam ništa, dobro je, još nisam došao do tačke da ne znam pošto je kifla. Znate, kod nas u narodu, kad se za nekog objašnjava da je kompletan duduk, kaže se da taj ne zna ni pošto je kifla. E, oni koji uporno ovde, iz sednice u sednicu, tvrde da kifla košta 150 dinara, otprilike nam objašnjavaju šta to naš mudri narod misli kada kaže – duduk.

Gde se nalazi sve ono što su pitali? Nalazi se na strani 3. I to opet treba neko da ne bude lenj pa da pročita. Opet, možda stvar nije u lenjosti, možda je stvar u nameri. Neki se ovde izgleda uporno trude da se samopreporuče. Kome? Onom udruženju mladih filatelista koje je, izgleda, osnovano ovog vikenda. Mislim na udruženje dosovskog kandidata Jankovića, koji ima tu svoje poslanike, a biće da mu je predsednik gradskog odbora žutog kartela rešio izaći u susret i pridružiti mu se, pa se sad toplo preporučuje. „Nota bene“, dame i gospodo.

Iako možda deluje zanimljivo, pitanje efekta, jer kada iz postojećeg oblika žutog kartela prelazite u neki novi, suština je – pa šta? Opet mudri narod kaže – presipanje iz šupljeg u prazno. Hvala lepo.

Ovo je replika, kolege poslanici. Zašto vam to smeta?
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Prethodnog govornika niko nije razumeo najbolje u sali. Ono što je veoma simptomatično, što su njegove kolege iz Srpske radikalne stranke rekle da ga nisu ni primili kad je došao da se učlani pre 20 godina, ali, dobro, šta je – tu je.

Ono što je važno jeste da je ministarka Brnabić pobegla iz ove sale, očigledno nervozna… (Isključen mikrofon.)

Moraću da vas prekinem, kolega, ali, vratiću vam reč. Iskoristili ste 38 sekundi, preostalo vam je još oko dva minuta.
Ministar je još juče najavio da će napustiti sednicu oko 12.00 sati i da će je zameniti ministar Antić. Prema tome, nemojte da govorite neistine. Nemojte da kažete da je neko pobegao. Možete da kažete da je otišao. Inače, niste vi toliko strašni da bi neki ministar bežao od vas. Zatražite ponovo reč.

I meni je bilo čudno da se neko boji, zato sam i rekao.
Pričali smo i u sred rasprave je ministarka odlučila iznenadno da napusti sednicu, da tako kažem. Znači, nije pobegla nego je iznenada napustila.
Dobro, najavila je u sred diskusije da će da napusti.
Ne želim da odgovaram na uvrede koje mi je stavila na račun, meni i mojim kolegama, ne bih se spuštao baš na taj nivo, ali, primetna je nervoza, zato što već drugi dan nismo dobili odgovor na jedno veoma jednostavno pitanje koje je – koliko od ukupne garancije, koliko se plaćaju radovi a koliko konsultantske usluge i u odnosu na tu srazmeru, kome se plaćaju konsultantske usluge? Dakle, jednostavno pitanje na koje mi, kao narodni poslanici, imamo pravo.
Zašto sumnjamo da se ovde krije nešto što nije u duhu dobre prakse? Zato što je i sam premijer najavio da će nabavka za energetsku efikasnost ići po nekim bržim procedurama, ako želite, mogu i da ga citiram, kada je u pitanju i „Kolubara“ i kada je u pitanju energetski sistem u Srbiji, da se neće poštovati tender već da ćemo imati neke ubrzane procedure, da ćemo imati skraćeni postupak, šta god to značilo i da ćemo neke stvari moći mnogo brže da pred očima javnosti provučemo. Dakle, iz tog razloga se brinemo da niste možda i vi posegli za nečim sličnim ovaj put.
Imamo konsultantske usluge i pitamo – kome i koliko? Jednostavno je. Nema potrebe da se vređaju narodni poslanici zato što pitaju kome i koliko plaćate konsultantske usluge. Neđo, jel sam u pravu? Jesam. Hvala.
Zašto je visoka provizija od 0,75%, koja je gotovo identična dogovorenoj kamatnoj stopi, a ovde se hvalimo da EPS ima 500 miliona evra na računu? To su ogromne pare.
Sad pokušavamo dva dana da uspostavimo samo pitanje logično prvo, zašto se zadužujemo ako možemo to i iz svojih sredstava da radimo? Nije ni prvi, ni poslednji put da neka uspešna firma, preduzeće javno, državno itd, iz svojih sredstava investira. Imali smo, vi ste bili predsednik Skupštine grada, koliko se sećam, pa se sećate tog dobrog primera da smo imali situaciju da je npr. preduzeće „Vodovod“ iz svojih sredstava napravio „Makiš 2“ bez dinara kredita, pozajmice iz budžeta itd. To smo sada mogli da radimo i ovog puta. Dobro, Orlić je mlad, pa ne zna, ali ste vi bili tu, pa znate.
Hoću da vam kažem da to može da se dogodi. To je logika koja je bila čak i vama svojstvena kao socijalisti i to ste primenjivali u Beogradu, pa me čudi zašto sad to ne primenjujemo ovde. To je nekako logično. Evo, i Krasić govori da jeste.
Ono što je važno, da nemamo ni hitne, ni skraćene, ni olakšane postupke, već da sve radimo po zakonu i onda u skladu sa zakonom da možemo da postavimo jedno logično pitanje – kome i zbog čega plaćamo konsultantske usluge, to koliko košta? To nije napad nikakav ni na vas, ni na bilo koga, nego samo kad nam dva dana ne odgovorite na to pitanje, onda mi sumnjamo i onda dođe do ovoga.
Sada, kada ministarka Brnabić ne zna odgovor, onda vređa. Nema potrebe za tim. Hajde da razgovaramo kao ljudi i da odgovaramo na pitanja poslanika, pošto su poslanici tu da kontrolišu vlast i Vladu, a ne Vlada da kontroliše narodne poslanike i da im govori kako da se ponašaju. Mislim da to zaista nema smisla. I vi, gospodine Arsiću, takođe, radite ono što često predsednica Skupštine ne radi, vodite računa o tim stvarima. Ako već Maja Gojković ne vodi računa o dostojanstvu ovog doma, vodite vi. Zahvaljujem.