Hvala vam.
Evo, nemojte i vi, molim vas, sada da nastavljamo sa replikama i prepucavanjem. Gledamo svi koji predsedavamo da imamo iste aršine prema svima. Da li želite da se Narodna skupština izjasni…

Ne tražim da se o tome glasa. Sačekajte. Ja ne tražim da se o tome glasa i cenim vašu brigu o njihovim milionima. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ivana Stojiljković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Danas je veoma teško bilo slušati predstavnike prethodne, odnosno nekadašnje vlasti na čelu sa DS kako pominju i „Fijat“, kako pominju prava radnika, kako pominju sve ono što su navodili kao negativne strane ove vlasti.

Znači, čini se kao da je u tom tajnom ugovoru sa „Fijatom“, obavijenom tajnim velom, bila neka katastrofalna greška koju oni sada u poslednjem momentu pokušavaju da prebace nekome drugome na pleća. To naravno neće uspeti. Ova Vlada će svaki nesporazum uspešno pokušati da reši, a o kakvom se ugovoru radi znaćemo već iduće godine i o tome će oni naravno da govore.

Prethodna vlast je, samo još jednom da napomenem zbog građana, svojim katastrofalnim privatizacijama gotovo opustošila državnu imovinu, otpustila je oko pola miliona radnika i sigurno još toliko ljudi ostavilo bez koricu hleba, koji su članovi porodica ovih radnika. Novac koji su uzeli od tih privatizacija odlazio je na tekuće troškove, verovatno jedan deo u džepove pojedinaca, ali svakako da nije bilo zdravih investicija, svakako da se nije razmišljalo šta će se desiti onog trenutka kada se taj novac potroši. Tako su nastajali ovi tajni ugovori, pa i jedan od njih je i ovaj tajni ugovor sa „Fijatom“, koji ovih dana, sada je uspešno rešen problem koji je nastao.

Zašto su im tajni ugovori? To će, kao što sam rekla, iduće godine nam dati objašnjenje, ali u svakom slučaju treba još jednom napomenuti da su 2012. godine ostavili katastrofalno stanje u budžetu, preko 15 milijardi javnog duga, oko 10,6 milijardi evra duga sa kojima se SNS, kada je preuzela vlast sa svojim koalicionim partnerima, suočila i činjenica je bila da je teško bilo ozdraviti takav budžet i dovesti ga u ovu situaciju u kojoj se danas nalazi. Naravno da nije lako, način i brzina kojom su oni doveli do ivice, do propasti, do bankrota ovu državu, uzbrdo vraćati i naravno da ide mnogo teže.

Istina je naravno, što se nasilja u porodici tiče, a koji pominje prethodna stranka ovih dana. Meni je žao što se to koristi za jeftine političke poene, ali jako je licemerno optužiti nekoga i pozivati na odgovornost za pojedinačne slučajeve nekoga ko se zaista borio i za prava žena, i za prava dece, i za rodnu ravnopravnost i to svi mi, posebno ovde u Skupštini, moramo da priznamo, a to su i Aleksandar Vučić i Nebojša Stefanović, zahvaljujući čijoj podršci je formirana Ženska parlamentarna mreža, a kojom se svi diče kada odu iz Skupštine i ovde u Skupštini, naravno. Formirano je zahvaljujući njihovoj velikoj podršci. Do tada su imali veliku želju, ali nisu uspevali da to realizuju. Naravno, svi oni zakoni koji su usledili i borbi protiv nasilja u porodici i sve ono ostalo što ide u korist žena i dece.

Zašto se o tome danas govori? Zato što ova vlast ne želi ništa da stavi pod tepih. Zato što se u svakom slučaju transparentno govori. Zato što želimo da se ovakvim loši, zastrašujući primeri više nikada ne ponove. Ova država je uvela, prethodna Vlada i ova na čelu sa Anom Brnabić, a i prethodna na čelu sa Aleksandrom Vučićem, nultu toleranciju prema nasilju u porodici. Uvodi se i nulta tolerancija na korupciju.

Samo ću podsetiti prethodne vlasti, kojima je smešno, verovatno, da je najveći broj zloupotreba službenih položaja bio upravo u njihovo vreme. U njihovo vreme su se spajale funkcije poslanika i gradonačelnika i to je za njih bilo apsolutno normalno. Bila je enormna stopa korupcije i bila je u pravosuđu i lokalnoj samoupravi.

Ova vlast je donela brojne zakone kojima se bori. Naravno, nije još uspešno onako kako smo svi želeli, ali svakako da postoje koraci, brojni zakoni, zakoni o javnim nabavkama, zakoni o sukobu interesa, finansiranju političkih stranaka i treba pomenuti da je Srbija jedna od četiri zemlje danas u Evropi koja ima Zakon o zaštiti uzbunjivača. Naravno, imamo u pripremi, odnosno najavljen je zakon o poreklu imovine. Sa ovim zakonom niko ranije nije želeo da se suoči.

Danas razgovaramo o predlozima kandidata za nezavisne državne organe, i to je ono zbog čega se ova cela priča tiče svega. To podrazumeva da kandidati ne smeju da budu, kao što smo rekli, ni vladini, ali ne smeju da budu ni opozicioni poverenici. Ne možemo reći da Zaštitnik građana u prethodnom periodu, odnosno u dva mandata nije bio opozicioni poverenik. Čuli smo prema Ustavu i prema Zakonu o Zaštitniku građana koje su njegove nadležnosti i koja su njegova ovlašćenja, tako da ih neću pominjati, ali ne mogu da ne napomenem da se prethodni Ombudsman više razume u politiku, nešto manje u sport, ali izgleda da se najmanje razume u zaštitu ljudskih prava. To su prepoznali građani, to su prepoznali poslanici, pa smo svi reagovali u drugom mandatu zbog tih političkih aktivnosti, jer se prethodni Zaštitnik građana bavio politikom, a građani su to plaćali oko 3.000 evra i njegovu kampanju sve dok nije podneo ostavku.

Bivši lažni Zaštitnik građana Saša Janković bio je na toj funkciji 2007. godine. Dakle, puna dva mandata. To je 10 godina do njegove ostavke. Za tih 10 godina svakog meseca građani Srbije su odvajali oko milion i 500 hiljada dinara za njegov rad i rad njegovih pomoćnika. Mislim da su građani najkompetentniji da kažu koliko su zaista osetili zaštitu i koliko su osetili zaštitu svojih prava od strane bivšeg Zaštitnika građana.

Još bih htela da napomenem da je on bio Zaštitnik građana za vreme dosovske vlasti, pa nije ni tada zaštitio građane od krađe, od ovih katastrofalnih privatizacija, tako da nismo očekivali ni da će reagovati sada po pitanju opozicionih stranaka.

Dakle, ono što je jako bitno je da Zaštitnik građana ne sme da ima dvostruke aršine, kao što je imao prethodni, a on je i sam kršio i Ustav, kršio je i zakone Srbije i to upravo onako kako sam pomenula, tako što se politički angažovao dok mu je trajao mandat i za taj mandat je bio dobro plaćen. On je uspeo da obesmisli, da ponizi ovu instituciju i ono što će biti prvi zadatak budućeg Zaštitnika građana, odnosno kandidata za sada, Zorana Pašalića, pre svega će biti da vrati poverenje građana u ovu instituciju.

Ono što smo videli, sutrašnja naslovna strana „NIN-a“ definitivno pokazuje da i u drugim nezavisnim institucijama nismo baš na zavidnom nivou, tako da, evo danas šaljemo poruku iz Narodne skupštine da svi i budući kandidati i sadašnji koji se nalaze u nezavisnim državnim organima, da preispitaju svoju nezavisnost, da preispitaju poznavanje rada državnih organa, da preispitaju zaista koliko rade u opštem interesu građana i koliko su spremni da se odupru političkim uticajima.

Verujem da će u budućnosti rad državnih organa biti na daleko višem nivou i u tom smislu pružićemo podršku kandidatima. Zahvaljujem.

Hvala.
Kolega Božoviću, po kom osnovu ste se javili?
(Balša Božović: Replika, na čelu sa DS.)
Ne, pa nije pomenula uopšte stranku. Pomno sam slušao.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo danas čuli dosta toga od predstavnika vladajuće koalicije.

Najmanje smo, to moram konstatovati čuli o samim predlozima, o onome što jeste tema dnevnog reda i moram reći da smo praktično dobili i potvrdu da oni suštinski ne razumeju šta znače i kakav je značaj funkcija koje mi danas biramo. Znate, nije dovoljno izguglati o Ombudsmanu i znati kada je nastala ta institucija i gde je osmišljena da bi ste shvatili suštinu, a vi suštinu očigledno ne razumete.

Kada postoji osnova parlamentarne demokratije, podela vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku, onda treba da postoji ravnoteža te tri grane vlasti. One treba da se kontrolišu. U Srbiji je velika nesrazmera i postoji apsolutna dominacija izvršne grane vlasti nad ostale dve.

Suština institucije Ombudsmana je da bude dodatna garancija da će se ostvarivati prava građana i dodatna garancija da će neko kontrolisati izvršnu vlast. Postoje već mehanizmi, ali kada ti mehanizmi ne funkcionišu onda treba da stupi praktično na scenu Zaštitnik građana. E, sad, može li izvršna vlast, režim kontrolisati sam sebe? Pa, naravno da ne može, i to je razlog zbog koga, da vi razumete parlamentarnu demokratiju, da razumete suštinu institucije Ombudsmana ne bi ste vi kao režim mogli da predlažete Zaštitnika građana.

Svaka mudra vlast bi ostavila opoziciji da ga predloži, pa, ako valja, utoliko bolje po državu. Ukoliko ne radi dobro svoj posao, pa eto, opet utoliko bolje po državu, jer bi ste pokazali da imate eventualno neku nesposobnu opoziciju, ali vi tu suštinu ne razumete.

Mi smo danas slušali uporno i uporno o Saši Jankoviću. Saši Jankoviću, kojeg je izabrala većina SNS. Vi, napadate sami sebe. Vi, pričate o svojoj katastrofalno lošoj kadrovskoj politici. Birali Sašu Jankovića, pričali sve najbolje o njemu, prošlo godinu dve dana, onda dođete pa kažete kriminalac, pa kažete špijun, pa kažete strani agent, pa kažete ubica. Ako je tako, ako je uzimao kako smo čuli malopre, 3.000 evra mesečno za svoju platu, pa milion i po za svoj kabinet, pa imao blinkere i rotacije, kako su govorili pojedinci, pa, ko mu je to omogućio? Ministar policije ili neko iz opozicije? Koga je izabrao? Vi, ga izabrali. Kao što ste birali Radulovića. Pa, posle toga kažete – lopov, kriminalac, stečajni upravnik.

Vi imate problem sami sa sobom. Kao što ste neke liste na silu uveli ovde u Skupštinu po nalogu američkog ambasadora i to prizna vaš šef poslaničke grupe SNS, ali što ste to radili? I, slična situacija je i sa ovim. I, ovi ljudi, možda su predloženi u skladu sa zakonom, možda je legalno, ali hoće li imati legitimitet? Neće.

Ja ću ići od slučaja do slučaja. Ako pričamo o tome, evo, na primer, da krenem od toga, predlog člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije predložio. Ko? Predsednik Republike Aleksandar Vučić. I, kaže sledeće – predlažem doktora Miloša Stankovića za člana Odbora Agencija za borbu protiv korupcije. Predloženi kandidat ispunjava zakonom propisane uslove, a uveren sam da poseduje potrebne stručne i lične kvalitete.

Ko je taj gospodin? Evo, ako se vratimo mesec, dva unazad do predsedničkih izbora, pa pogledamo listu javnih ličnosti koje su potpisale tzv. apel za bolju Srbiju zato što želimo da Srbija nastavi da napreduje, a ne da se menja, ljudi koji su podržali Aleksandra Vučića, koji su ušli u političku trku, politički se angažovali na 51. strani, nije mnogo bitan, da je bitniji, da je na petoj, šestoj, verovatno bi funkcija bila bolja. Na 51. strani doktor Miloš Stanković. Isti taj gospodin, mesec dana kasnije Vučić inaugurisan, položio zakletvu i uzvraća uslugu.

Da li je ovo legalno? Možda jeste. Da li je legitimno? Sigurno nije. I, koliko je takvih? I druge institucije i predlozi drugih institucija su farsa. NJima je rečeno koga da predlože. Evo, tu je gospodin Sretenović. Kakve veze gospodin Sretenović ima sa trideset trogodišnjom gospođicom iz Niša? Nema nikakve. Da niste sarađivali negde? Niste. Rečeno vam je da je predložite.

Ja bih razumeo da ste vi predložili istaknutog člana DRI, da kažete to je čovek od integriteta, stručan, dobar, imaće i snage i hrabrosti i životnog iskustva da se suprotstavi. Vi ste sami priznali, kažu pojedini šefovi poslaničkih grupa – glasaćemo, iako ne znamo ništa o kandidatu, ali kaže – to je koalicioni partner SNS je predložila, i to je to, raspodela plena. Pa, je nešto otišlo PUPS-u, pa imamo kandidata od 73 godine. Pre osam godina otišao u penziju.

Imamo druge kandidate sa 33 godine života, sa malim životnim iskustvom, da li je to najbolje što Srbija ima da ponudi u ovom trenutku niste imali nikoga radnog aktivnog? Niste? Pa, zar to ne treba da bude čovek u zrelim godinama sa životnim iskustvom, sa integritetom koji će moći da obavlja ovu funkciju?

Jasno je da će ovi ljudi biti na usluzi režimu, a konkretno za gospodina Miloša Stankovića da postoji i malo časti, pa on bi sam podneo ostavku posle ovoga. Ne može se on politički angažovati, podržati predsednika javno da bi predsednik mesec dana kasnije gde ga predložio na neku funkciju. U civilizovanom svetu to jednostavno nije moguće.

E, sad pričali ste ovde i o kineskom predsedniku i nema o čemu niste, nije to pitanje. Pitanje je da li će taj Zaštitnik građana sutra imati hrabrosti da se suprostavi režimu da zaštiti prava građana? Evo, gospodin Neđo Jovanović je rekao - nema Zaštitnik građana nikakve veze sa KiM, a što jel tamo ne žive građani Srbije?

Kako nema? Sa čime ima, ako nema, kome su danas ugroženija danas ljudska prava nego njima? Naravno, da ima. Da li oni uživaju prava koja uživaju građani Srbije koji žive na teritoriji centralne Srbije? Ne uživaju. Hoće li Zaštitnik građana reći – Briselskim sporazumom njima se krše prava, njima se oduzimaju građanska prava? Ako Ustavni sud nije hteo da se izjasni, hoće li oni imati pravo? Hoće li oni imati hrabrosti, snage, energije?

Dakle, nemojte da oni koji su dva puta glasali za Sašu Jankovića, to je SPS, 2007. i 2012. godine, ili oni koji su glasali za njega 2012. godine, a to je čitava današnja vladajuća koalicija, da pričaju o njemu - nije valjalo. Upozoravaju, kažu – nemojte da se ovaj koga sada bira kandiduje za pet godina. Zašto se ne bi kandidovao, jer to po Ustavu ili po zakonu mu se suspenduju građanska prava, pa ne sme više da se kandiduje? Završi čovek svoju funkciju pa može da radi šta hoće.

Ako je Saša Janković kršio Ustav i zakone, zašto ga niste razrešili? Imate tu mogućnost. Zašto to niste uradili? Evo, Marijan Rističević je bio za, ali niko drugi nije od vas, nego ste vi dozvolili da on krši Ustav i zakone ove zemlje, a sada vi kao Bože moj, došli vi, pozivate se da ste vi pozvani da nekoga kritikujete. Niste.

Ono što su radili žuti, to danas radi SNS, nikakve principijelne razlike između vas nema. Kao što ste dizali i jedni i drugi zajedno, eto, 2012. godine, ruku za Sašu Jankovića, tako ćete to uraditi za nekoga drugo.

Kažete onda, Veroljub Arsić je tu genijalnu misao izrekao, kaže – Agencija za borbu protiv korupcije, ma to je obično regulatorno telo, nije kaže ni samostalna, a nije ni nezavisna. Od koga kaže nezavisna, pa podnosi izveštaj Narodnoj skupštini. To što podnosi izveštaj ne znači da nije nezavisni organ. Ako jeste – zašto je to u zakonu? Onda menjajte zakon, ukidajte. Napišite, to je neko regulatorno telo, onako nebitno potpuno, pa ga onda tako i nazivajte.

Ako vi, koji ste deo vladajuće koalicije, se na taj način odnosite prema državnim institucijama, to je osnovni pokazatelj da ne može ni ovaj dodatni instrument što treba da predstavlja Zaštitnik građana, da pomogne.

Još jedno pitanje za kraj, da li ste dobro proverili biografiju ovih kandidata? Nemojte da za mesec dana, dve, tri bude opet kriminalci, lopovi i strani agenti, ili da je možda neko od njih nekoga milovao po glavi.

Hvala kolega Šaroviću.
Replika, Vladimir Orlić. Izvolite.

Ako nije bilo tri ili četiri puta SNS ovo ili ono, nije ni manje. Razumem da neko mora da pominje SNS kada za to postoje razlozi poput da se oseti važno ili poput da izvadi fleke. Smatram odličnim primerom vađenja političkih fleka nakon očiglednog nezadovoljstva vladanjem sopstvenog kandidata za Zaštitnika građana pred skupštinskim Odborom, ono što se dogodilo malopre.

Meni je potpuno jasno da neko ima toliko žustrih reči i toliko žuči prema Saši Jankoviću, upravo zbog toga što njegov rođeni kandidat za Zaštitnika građana na skupštinskom Odboru kaže, izrazi nameru da održi svojevrstan kontinuitet sa Sašom Jankovićem, je li tako? Jel beše taj kandidat rekao – sve sam u životu radio, odnosno radila u skladu sa zaključcima Saše Jankovića. E, kada tako nešto dozvoli sebi predstavnik određene poslaničke grupe, onda je normalno da ta grupa pokušava da bilo kako ume samo zabašuri taj utisak, pa ovde priča o SNS na dugačko i na široko, kakav kontinuitet sa Sašom Jankovićem mi ne želimo, a oni očigledno žele ali bi voleli da se za to ne zna.

Ne želimo kontinuitet u bavljenju politikom onoga ko na to nema pravo, nema pravo po zakonu. Nije uopšte pitanje da li će neko time da se bavi kada mu istekne mandat, dok je na funkciji Zaštitnika građana, on to ne sme, a Saša Janković to jeste radio, uostalom i priznao je, priznao je pred novinarima, postoji snimak, dok je bio na mestu Zaštitnika građana. To bi sada radili oni koji ovde pominju SNS, odnosno njihov kandidat, ne može.

Druga stvar, kontinuitet sa čim? Sa izbegavanjem onoga što mu je osnovni posao, sa zaštitom prava građana, jer Saša Janković takođe, u istoj emisiji, istom prilikom, istom novinaru rekao – ja retko primam građane. Sada bi to da radi onaj ko je ovde bučan, odnosno njegov kandidat. Još jednom, ne može.

Dakle, sada će funkcionisati ta institucija kako treba, a neće onako kako je radio Saša Janković i kako bi nečiji kandidati. Hvala lepo.

Hvala.
Po Poslovniku, Nemanja Šarović. Izvolite.

Gospodine Marinkoviću, prekršili ste član 104.

Član 104. daje pravo na repliku, ali ga daje ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku. Ja gospodina Orlića nisam pominjao, niti sam se uvredljivo izjasnio o njemu.

Pominjao sam SNS, ali sam govorio ono što je činjenica, da su glasali za Sašu Jankovića, je li to uvredljivo? Je li vas sramota zbog toga? I treba da vas bude sramota, ali to je ono što ste vi radili. Dakle, osnova za repliku nije bilo.

Stav 2. člana 104. kaže – ako se uvredljivi izraze odnose na poslaničku grupu, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe. Evo ga živ i zdrav gospodin Martinović, što se on nije javio? Dakle, po dva osnova ste prekršili Poslovnik. To što bi vi da kolektivno iz sećanja građana Srbije izbrišete da Saša Janković nije samo kandidat DS-a, on je poslednjih pet godina obavljao funkciju zahvaljujući podršci vas koji ste imali većinu, koji ste osvojili poverenje građana Srbije.