Hvala lepo.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SNS podržava predložene izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu, a to smo u toku današnje rasprave već istakli i koristim priliku da to kažem ponovo.
Podržavamo predlog zato što ovim predlogom, na zaista odličan način, mi postižemo dve dobre stvari istovremeno i tu nema nikakvih dilema i tu nema nikakvog biranja između ovoga i onoga i jedne ili druge stvari.
Mi zaista i jedno i drugo dobro i korisno za ovu državu i za njene građane postižemo u isto vreme.
Prva stvar, ispunjavamo svoju međunarodnu obavezu, a pričalo se o tome danas dosta, a biće priče i narednih dana, sigurno, obavezu koja proističe iz sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju evropskih zajednica i njihovih država članica sa jedne, te Republike Srbije sa druge strane. Odgovorno ponašanje države podrazumeva poštovanje tih međunarodnih obaveza i u pravo suprotno od onoga što su nam sugerisali snažno mnogi sa suprotne strane sale i mnogi koji nisu ni u sali ni u zemlji.
Dobro, bio je avgust mesec i provodilo se, što se kaže od Briona do Libana, a neki su čujem i dalje tamo, brinu se za radnička prava i opšte stanje u zemlji sa egzotičnih plaža, ali ajde sada da se malo radi. Sugerisali su nam da ne treba da se poštuju te obaveze koje proističu iz međunarodnih sporazuma, koristili čak izraze poput „banana države“, „diletantski“ itd.
Vidite, upravo to bi moglo da se kaže za one koji te međunarodne obaveze ne razumeju i ne poštuju. Mi ih razumemo i poštujemo i na ovaj način ispunjavamo kroz predlog poput današnjeg.
S druge strane, vodi se računa o nečemu što je elementarni interes građana ove zemlje na šta se strašno pozivaju oni koji nikako na rečima ne podržavaju evropske integracije, nikako ali opet samo na rečima ne smatraju da je bilo šta što ima veze sa Srbijom i Evropom u isto vreme za ovu zemlju korisno.
Vidite, te mere zaštite, koje se odnose na uvođenje obaveza za nekoga ko nije državljanin Srbije, a ima nameru da poseduje kao fizičko lice poljoprivredno zemljište koje proističe iz privatne svojine, uvođenje određenih uslova koji moraju da budu ispunjeni kao obavezujući uslovi jeste određena mere zaštite. I da, mi i to postižemo ovim predlogom.
Da je Predlog dovoljan dokaz je i tok rasprave. Mogu već sada da kažem sa velikom sigurnošću mi ćemo podržati ovaj zakon i mi ćemo za njega glasati, nakon što se završi rasprava u pojedinostima jer je postalo više nego jasno što možemo da čujemo, odnosno šta ne možemo da čujemo kao bilo kakvu kontra-argumentaciju.
Bilo je poprilično zabavno gledati kako se natežu iz petnih žila, pojedini da objasne jesu za evropske integracije ali nisu za to da se ispunjavaju obaveze u tom smislu ili da jesu za to da se zaštite građani Srbije, ali nisu za to da se usvoji zakon koji upravo treba da sprovede tu zaštitu.
Više nego zabavno gledati kako se određeni upletu kao pile u kučinu, pokušavaju da izvuku zaključak, a toga nema, niti ga uopšte može biti kada se na taj način postupa. Ali, zbog građana koji ovo gledaju, da se mi razumemo, naš primerni interes uvek je na prvom mestu interes Srbije i u tom smislu interes Srbije jeste i da nastavi svoje evropske integracije i da zaštiti građane Srbije kada se taj interes postigne istovremeno na dva koloseka, to je samo dvostruko dobro. Ko to ne razume može samo da nastavi da pokušava da pronađe odgovarajuće obrazloženje zašto je protiv, ali neće ga naći, videlo se to danas.
Čuli su se danas razni komentari. Komentari na primer – da li se može staviti na teret parlamentarnoj većini, pre svega SNS u njoj, da li se može staviti na teret Vladi Srbije, da li se može staviti na teret predsedniku države Aleksandru Vučiću, sve ono što nije dobro, „de fakto“ u vezi sa Sporazumom o stabilizaciji pridruživanja?
Dakle, mi poštujemo Sporazum, mi se ozbiljno odnosimo prema svojim obavezama, ali ne, to nije razlog da mi ne kažemo – ljudi, nije to sve bilo sjajno, bilo je tu ozbiljnih problema. I ti ozbiljni problemi se odnose na pitanje kako je taj Sporazum ispregovaran, tada kada je 2008. godine pregovaran i u kom je to obliku potpisan od strane onih kojima se tada žurilo da naprave nešto što će biti dovoljno zvučni rezultat u predizbornom periodu, pa su u toj žurbi zaboravili što šta između ostalog i one odredbe kojima bi se nazivale zaštitnim klauzulama i koje bi omogućile da se ispune želje svima onima sa druge strane koji su na dugačko i na široko pričali – kako je mogla Hrvatska da odloži primenu kada je reč o pravu na posedovanje poljoprivrednog zemljišta? Kako je mogla Slovačka? Kako je mogla Poljska? Zato što su oni imali neke ljude koji su taj Sporazum pregovarali ozbiljno, a mi smo imali dosovsku bulumentu u to vreme.
Na veliku žalost Srbije mi smo imali potpune političke amatere, koji nisu nešto što su uradili svi ostali mogli da učine, nisu našli za shodno, koliko su znali, ili koliko su umeli, to je dovoljan pokazatelj.
Čulo se pitanje – što se ne postupi kao što je učinila Hrvatska? Evo jedan pogled je dovoljan na sadržaj tog Sporazuma kako ga je formirala i potpisala Hrvatska ili sa druge strane Sporazuma kako ga je tada 2008. godine formirala i potpisala Srbija, odnosno njeno ime Božidar Đelić, čuvenim zlatnim penkalom, kojim se verovatno i danas hvali. Čini mi se da je rekao da u životu neće oprati ruku kojom je to penkalo držao.
Kada pogledate član kojim se definiše upravo ovo pitanje, pitanjem kojim se mi danas bavimo kroz ovaj zakon, vi u Sporazumu Srbije vidite rečenicu – postupanju na snagu ovog Sporazuma, Srbija će da dopusti državljanima članica EU da stiču svojinu nad nepokretnostima u Srbiji uz potpunu i celishodnu primenu postojećih postupaka. Nema ništa dalje u ovoj rečenici. Počinje sledeća koja govori o četiri godine pripreme odgovarajućeg pravnog okvira.
Pogledajte isti član, ne isti redni broj ali član sadržajno isti kod Hrvatske i tamo vidite da se ne završava rečenica na istom mestu, već ima i neki dodatak. Kaže – primenu postojećeg postupaka, osim za područja i pitanja navedeno dodatku sedam, a onda nađete šta je dodatak sedam, a tamo kaže – izuzetna područja su poljoprivredna zemljišta u skladu sa Zakonom o područjima zaštićena Zakonom o zaštiti prirode.
Kada se to ugradi u Sporazum onda može kada isteknu i četiri godine od momenta stupanja na snagu razgovara sa Briselom, pa da se kaže - mi smo tamo ostavili prosto da razgovaramo, hajde to sada da uradimo, pa se dobije neki dodatni broj godina. Kada se uradi diletanski štetočinski, kao što je učinjeno 2008. godine, na još jednu veliku žalost građana Srbije u našem slučaju bude drugačije, ali vremena se menjaju. Dođe neko da stara o državi kome je do interesa građana zaista stalo i ko to ume da ostvari, pa na primer formira predlog poput ovoga koji mi imamo pred sobom danas.
Šta je „de fakto“ posledica usvajanje ovakvog zakona? Da ćemo mi te posledice oko kojih još ne mogu da se dogovore, jer su opšta katastrofa ili nisu ništa bitno. Danas, jedni te isti ljudi pričaju obe stvari u isto vreme. O tome ćemo posebno da razgovaramo, da će te posledice kakve god bile da nastupaju za 10 godina od danas usvajanjem zakona.
Dakle, počinju da teku rokovi od danas stupanja na snagu zakona, pa tamo neki uslov, pričamo opet o tim merama zaštite, da neko ako nije državljanin Srbije, mora da bude 10 godina stalno nastanjen u jedinici lokalne samouprave u koju hoće da obavi pravni posao, da se bavi tri godine obradom tog zemljišta koji je predmet posla, da se 10 godina nalazi u statusu, bez prekida registrovanog za bavljenje određenom delatnošću, da poseduje i mašine i određenu opremu, dakle sve to se meri nekim vremenskim okvirima, piše u našem Predlogu zakona koliko od momenta stupanja na snagu. Deset godina gde god vidite brojaće se od tog dana.
To je ujedno odgovorno pitanje – zašto mi ovo radimo danas? Pa, kada je bolji trenutak? Trebali smo pre četiri godine, pa da se u praksi svede od momenta stupanja na snagu šest, jer smo četiri već iskoristili. Gde je tu bilo kakva logika? Pravi trenutak jeste sada. Pravo rešenje jeste ovo. Ovo rešenje primenjuju zemlje članice, mnogi od njih u različitim oblicima i sa listom kraćim rokovima. Ali ono suštinski jeste poznato i ne bi smelo da bude sporno, činjenica da mi do danas nismo dobili nijedan negativni komentar od strane naših partnera iz Brisela na ovaj predlog. Mislim da je to dovoljno.
Sada, oni koji nisu, očigledno ni čitali Sporazum o stabilizaciji pridruživanju, to se vidi na osnovu onih nemuštih pokušaja da se citira član 135, koji nisu čitali ni Predlog zakona to se videlo po tome šta su imali da kažu na temu restitucije i ovog zakona, u ostalom nisu ni čitali ta evropska rešenja koja komentarišu, jer da jesu ne bi rekli za Mađarsku i njen zakon ono što su rekli danas, oko jedne stvari se slažu, nije važno iz kog razloga, bitno je da su protiv zakona i to su protiv zakona zajedno sa svima onima koji dele vrednosti.
Kakve vrednosti? Razgovaraće se i o tome u narednom periodu sigurno, evropske znamo da nisu. Izgleda da su odavno zamenjene za uličarske vrednosti, odnosno za nekakva nadanja da će se politička sreća ili kakva već sreća za određene pronaći kroz ulične aktivnosti i osvajanje vlasti na ulici.
To nije nikakva evropska vrednost, a biće da tamo i nema više interesovanja za bilo šta evropsko ili bilo kakvu vrednost sem borbe za vlast, pa i za ulicu. LJudi koji snose neposrednu odgovornost i za to što se ticalo SSP-a i za njegovu jednostranu primenu, što niko nije tražio, a što se opet činilo i iz čega postoji određena šteta, to imamo pravo da kažemo, pokušavali su i pokušavaju sve nevolje koje su se dogodile njihovom zaslugom prebace na Vlade koje su ovu Srbiju vodile od 2012. godine na ovamo.
Zašto? Mislim da je dovoljno objašnjeno u jednoj velikoj misli, nedavno publikovanog čoveka koji pripada političkom savetu. Da li matičnom žutom preduzeću ili neke njegove varijante, to više ne mogu ni ja da ispratim, ali ta misao glasi – nije važno šta je tačno, važno je šta je percepcija, pa zbog toga i ne čudi što se ponašaju tako kako se ponašaju, na šta su izgleda navikli i za šta, izgleda nisu u stanju da pružaju išta bolje.
Dakle, nije važno za šta je ko kriv ili zaslužan, važno je kakav je utisak uspeo da stvori, pa i onaj koji je 2003, 2005, 2007, 2009. godine dobio priliku da se stara o ovoj zemlji i tada dozvolio da se, recimo, ti neki tajkuni ili, još interesantnije, strani vlasnici kroz domaća pravna lica nađu u poziciji da poseduju zemlju. Danas se na to strašno žale, danas ga to teško pogađa i danas sa tim ne može da živi, a lično snosi odgovornost ili zaslugu, kako god hoćete, ali šta god da je, onda mu smetalo nije, danas mu smeta strašno i pokušava da zaboravi kakva je njegova lična uloga u svemu tome. Tako se ponašaju neodgovorni ljudi.
S druge strane, oni kojima je do zemlje zaista stalo ponašaju se odgovorno i pronalaze rešenje. Pronalaze rešenje, na primer, kao što je ovaj Predlog zakona za koji neće moći da pronađe ama baš ništa sporno koliko god mi pričali ovde u načelu sutra ili u pojedinostima u ponedeljak, kada god želite. Ponaša se odgovorno onaj koji se stara o redu i miru, o prilikama u zemlji, ko ne pokušava da izaziva paniku, ko je te dežurne kritičare svega i svačega, željne panike, željne nemira i nereda upozoravao još 2016. godine.
Nemojte plašiti građane Srbije. Niti će ko zemlju da odnese sa sobom, niti mi smo mi bili korektan i solidan partner ukoliko bismo svoje obaveze izbegavali. Govorio, upozoravao, nije vredelo.
Posledice, naravno, uvek postoje. Kad nema drugih i težih, a dobro je kad ih nema, je li, politički i zbog toga što su takav odnos prema zemlji pokazivali i zbog toga što su tako uspešni u svom poslu bili, oni danas imaju blistavih, kako ko, neko 1,4%, a neko 2,29%, a kad pomene KiM, to je verovatno zato što je tamo još manje, 2,1%, neki 5%, dakle manje od procenta po uloženom milionu evra na izborima itd, itd. Sve sami fenomenalni rezultati, zasluženi dabome.
Na samom kraju, mi ćemo da pričamo i sutra i opet u pojedinostima šta je tu dobro i korisno kad je reč o evropskim integracijama za našu zemlju i naš narod. Ima toga dovoljno. Ali, pošto se postavilo pitanje, što je izvan konteksta evropskih integracija, neposredno dobro uz mere zaštite koje predlažemo danas, za naše građane još jedan možda za slušaoce zanimljiv podatak. U studiji koja je izgrađena od stane GIZ-a i Vlade Srbije, odnosno tadašnje Kancelarije za evropske integracije, razmatrani su scenariji, taj tekst može da se nađe, različiti mogući scenariji kako da se reši ovo pitanje prava na vlasništvo kada je reč o poljoprivrednom zemljištu i za svaki od scenarija koji su postojali kao modeli zaključeno je sledeće - koristi su nesporne, veća produktivnost, veći izvoz i veća cena zemljšta. Dakle, biće tu možda i konsekvenci na dostupnost, ali ove tri stvari će sigurno ići u plus. Zavisno od izabranog scenarija, većom ili manjom dinamikom, odnosno intenzitetom, ali će biti plus.
Ovaj Predlog zakona, kad ga uporedite sa analiziranim scenarijima, predstavlja izbor ponajboljeg iz svake od razmatranih varijanti. To su, dakle, neposredne koristi za naše građane. Onaj ko se odgovorno stara o dodeljenom mu poslu vodi se tim koristima, vodi se analizama, brojevima, rezultatima, empirijskim podacima i ono što neki sa druge strane sale nikada neće moći da shvate, interesom Srbije, jer je ona najvažnija. Hvala vam lepo.