Dakle, moje izlaganje biće usmereno na Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao baze na kojoj se temelji celokupno obrazovanje. Predložena zakonska rešenja nedvojbeno će poboljšati sistem, osobito u kvalitativnom smislu. Ne stoji često podvlačena kritika da će ovim zakonom ministar dobiti preveliku moć u rukama u pogledu imenovanja direktora. Naprotiv, njima će se sprečiti dosadašnje zloupotrebe, naročito od strane lokalnih moćnika koji obrazovni sistem vide kao prostor za partokratijsko i kriminalno delovanje, što je dovelo do toga da je u najvećem broju slučajeva institucija konkursa postala farsa, da su reference i kompetencije nastavnika i učitelja drugorazredne u odnosu na partijsku pripadnost ili pak spremnost da kupe radno mesto.
Takva vrsta kriminalnog i nemoralnog zapošljavanja uništava odgojnu dimenziju škole, a vrlo često je ključni razlog degradacije opšteg i obaveznog obrazovanja. Neretko direktori koji se žele odupreti takvim vidovima zloupotreba bivaju nemoćni, jer ih lokalni moćnici ucenjuju, prete ostankom na pozicije. Posledica ovoga je da kvalitet usluga postaje sve lošiji u obrazovnom, a pogotovo u odgojnom delu.
Možda najdrastičniji primer uticaja lokalnih političkih kriminalnih moćnika na sistem obrazovanja imamo u sandžačkim gradovima u kojima, nažalost, niko ko nije blizak vladajućim partijama SDA, SDP ne može dobiti zaposlenje u struci, bez obzira na kompetencije, radno iskustvo i druge reference. Svi direktori osnovnih i srednjih škola u Novom Pazaru taoci su osobe koja dolazi iz kriminalnog miljea, nema ni srednju školu, ali ima uticaj na izvršnu gradsku vlast. Niko se u državnom obrazovnom sistemu u Novom Pazaru ne može zaposliti, ukoliko ne dobije saglasnost ovog lica, a na njegovu naredbu direktori otpuštaju politički nelojalno osoblje. U školama u Tutinu i Sjenici takođe niko se ne može zaposliti ukoliko nije politički aktivista vladajućih partija, posebno Stranke demokratske akcije.
Najsvežiji su primer nastavnici i profesori verske nastave kojima, ukoliko dolaze iz islamske zajednice u Srbiji, direktori u Tutinu i Sjenici, te delimično u Novom Pazaru, doslovno kažu da su dobili naredbu iz gradskih i opštinskih uprava da ih ne smeju primati na posao, bez obzira što su za tu vrstu delatnosti imenovani od strane Ministarstva i što imaju najbolje reference i pedagoški učinak. Rezultat ovakvog odnosa prema obrazovanju dovodi nas do situacije da profesori i nastavnici koji tako dobijaju posao vrlo često taj ambijent prenose na đake.
U tom smislu je zabeležen i stav člana Gradskog veća i Doma kulture u Novom Pazaru koji savetuju mlade sportiste da se ne trebaju sekirati za školu, da je njihova škola njihova briga u smislu da ne moraju previše pohađati nastavu i učiti. Ovo je, na žalost, trenutna situacija i zato predložena rešenja vidimo kao put ka izlečenju spomenutih anomalija.
Takođe, još jedan od negativnih rezultata ovakvog stanja jeste da oni najkvalitetniji, najsposobniji i najkredibilniji odbijaju da saviju kičmu pred lokalnim vlastodršcima i odlučuju se da napuste zemlju, što dovodi do odliva mozgova jedne cele generacije intelektualaca. Kao roditelj koji ima već dva đaka, i ubrzo će imati još dva, koji pohađaju nastavu na Bosanskom jeziku, vrlo važnim smatram članove 5, 56, 60. i sve druge kojima se reguliše upotreba jezika nacionalnih zajednica izvođenja nastave na maternjem jeziku. Iako i dalje imam određene probleme u pogledu pojedinih nastavnih sadržaja izvođenja nastave na Bosanskom jeziku, mislim da je pomak napravljen i da će se i preostale nesuglasice vrlo brzo rešiti.
Međutim, i u ovom slučaju imamo zloupotrebu i samovolju lokalnih samouprava i nekih drugih tela koja vrlo često optužuju ministarstvo za opstrukciju, a u stvari sami to rade da bi umanjili broj odeljenja koja izvode nastavu na Bosanskom jeziku ili zadržali neka fiktivna radna mesta, ne omogućavajući roditeljima i đacima da iskoriste ovaj set pozitivnih zakona u pogledu nacionalnih i ljudskih prava.
Takođe, vrlo važan segment jesu i uvjeti rada. Mi u jednom delu države imamo škole koje su prazne, a u drugom koje su prenatrpane. Recimo, u Novom Pazaru još uvek tri ili četiri škole radi u 3 smene. Ministarstvo je tu i država dosta uradila, ali se moraju dodatni napori učiniti kako bi se to do kraja ispravilo.
Iz svih ovih razloga, uz ubeđenje da će predloženim alatima početi ozdravljenje obrazovnog sistema, u danu za glasanje podržaćemo zakon, a naravno, što se tiče Zakona o visokom obrazovanju, podneli smo neke važne amandmane koji će još više poboljšati ovaj zakon i verujemo, sa zakonom u celini, biti važan iskorak u poboljšanju našeg visokoškolskog sistema. Hvala.
