Imali smo prilike da slušamo cele 2016. godine da je to godina koja je proglašena za godinu preduzetništva, da će preko 40 zakonskih regulativa i pravnih akata biti promenjeno, kako bi se olakšalo funkcionisanje privatnim preduzetnicima u Republici Srbiji. Nažalost, od toga se ništa nije desilo, privatni preduzetnici danas služe državi da pune kasu, da inspekcijske službe kao haračlije idu i po zadatku naplaćuju kazne privatnim preduzetnicima, bez bilo kakvog upozorenja, zato što je neophodno napuniti budžet da biste mogli kroz vaše medije da manipulišete. Tako imamo suficit u budžetu, ali po leđima građana i po leđima privrednika Republike Srbije.

Ja ovim zakonom, koji ko zna koji put po redu predlažem, predlažem dve konkretne mere da olakšamo našim preduzetnicima funkcionisanje, a to je da se umanji poreska osnovica svim onim preduzetnicima koji na neodređeni rok zaposle radnike, i to za ukupan iznos uplaćenih neto zarada, kao i da one koji rade u devastiranim područjima, nedovoljno razvijenim područjima Republike Srbije, da ih tri godine oslobodimo poreza na dobit.

Nažalost, to nije za vašu pažnju dovoljno, ne želite taj zakon da stavite na dnevni red, uopšte da diskutujem o tome, iako znamo da je evropski prosek da sa preko 50% BDP u zemljama EU upravo učestvuju mala i srednja preduzeća. Oni nisu prioritet ove vlasti već pet godina, zato što su prioritet oni koji dolaze iz sveta raznoraznih investitora, koje čašćavate sa po 10, 15, 20 hiljada evra po jednom zaposlenom radniku, a naše čašćavate inspekcijskim službama, koji treba da prežive u jednom takvom ambijentu.

Zbog takve politike, danas je u Srbiji najmanja minimalna zarada u regionu. Srbija danas ima 189 evra minimalnu zaradu, dok Crna Gora 193, Makedonija 195, BiH 207, Hrvatska 409 i Slovenija 614 evra. Ista stvar je i sa prosečnom neto zaradom koju najavljujete, ne znam koliko godina već, da će biti 500 evra. Ona ne može da bude ni 400, jer je 396 bila u avgustu mesecu, po podacima Zavoda za statistiku. Tako da, ne čudi ni to što su te neto plate u Srbiji manje nego i u afričkim zemljama, i to je rezultat ovakvog odnosa prema preduzetništvu, prema malim i srednjim preduzećima i prema jednom stavu da u Srbiji možemo napraviti rezultat i zaposliti građane tako što ćemo čašćavati raznorazne strance sa sredstvima građana Republike Srbije, koje ste uzeli od penzionera, zaposlenih i ostalih.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 18, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Miroslav Aleksić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja stanja u medijima nakon procesa privatizacije. Izvolite.

Zahvaljujem.

Još u maju mesecu ove godine sam predložio odluku o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja stanja u medijima nakon procesa privatizacije. Nažalost, vladajuća većina je to odbila tada, iako joj nije smetalo da tokom leta govorite o katastrofalnom stanju, napadima na novinare, ukazujete na situacije gde se neki novinari tuku, a nekim novinarima se upada i u stanove. Nažalost, to je sve posledica nakaradno sprovedenog seta medijskih zakona, koje ste ciljno sproveli, tako da danas upravljate sa 90% medija u Srbiji, kako nacionalnih, tako i lokalnih medija.

Upravo zato je neophodno formirati anketni odbor, kako bi se utvrdilo pravo stanje posle usvajanja zakona i sprovedene privatizacije medija, jer ste vi danas samo onu vlasničku kontrolu zamenili finansijskom, pa danas kontrolišete sve medije u Srbiji, bez obzira ko je njihov vlasnik, time što im dajete opet iz budžeta Republike Srbije određena sredstva, ali samo onim podobnim, kako bi funkcionisali. Tako imate situaciju da lokalne samouprave iz svojih budžeta pozamašne sume od po nekoliko desetina miliona izdvajaju za finansiranje medija. Time se finansiraju mediji koji imaju zadatak samo da promovišu one koji su predstavnici SNS, a one ostale političke subjekte ili građane koji imaju šta da kažu na lokalu, oni ne postoje za te medije.

Zato je neophodno da se formira anketni odbor i da se utvrdi i to i vlasnička struktura, da se vidi ko su danas pravi vlasnici medija u Srbiji i šta je danas zadatak medija. Ukoliko to ne uradimo, ne možemo govoriti ni o dijalogu, ne možemo govoriti ni o demokratiji u Republici Srbiji. Zato vas pozivam da danas krenemo u dijalog. Ukoliko vi pozivate nas kao opoziciju na dijalog, evo, ja pozivam vas na dijalog vezano za stanje u medijima. Ukoliko ste toliko ispravni, ukoliko radite sve dobro za Srbiju, ukoliko sve što govori predsednik Srbije Vučić, premijer i ministar svega i svačega, i direktor, hajdete onda oslobodite medije. Dajte barem Javnom servisu, koga finansiraju svi građani Republike Srbije, da možemo da polemišemo i sa tim predsednikom ili sa bilo kim iz opozicije, a ne da služi to samo za vašu ličnu promociju.

Dakle, najava medijske strategije koju je najavio ministar, nove medijske strategije, je nešto što treba da usledi posle anketnog odbora. Prvo da utvrdimo stanje kakva je situacija danas u medija, ko šta radi sa medijima, šta radi danas REM u Srbiji, pa tek onda da krenemo u novu medijsku strategiju. Ukoliko zaista želite da nešto uradite u Srbiji i da se borite za prava medija, dokažite to na delu. Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi.

Zahvaljujem.

Ovo je takođe jedan zakon koji je tehničke prirode, a ima i sistemskog značaja, naročito što se tiče lokalnih samouprava i mesnih zajednica koje danas jesu prepoznate u Zakonu o lokalnoj samoupravi. Mi danas nemamo mesne zajednice koje su funkcionalne i koje imaju određena ovlašćenja. Ja predlažem već ko zna koliko puta da se njima povećaju ovlašćenja, pa bez obzira na to što danas sa verovatno 95% mesnih zajednica u Srbiji upravljaju kadrovi SNS, to je važno za život građana u mesnim zajednicama.

Ovim zakonom predlažem da se mesne zajednice uvaže tako što se uvodi obaveznost formiranja mesnih zajednica kako na seoskom, tako i na gradskom području, i da im se reši finansiranje tako što bi se 80% poreza na imovinu onih ljudi koji žive u nekoj mesnoj zajednici izdvajalo za finansiranje te same mesne zajednice, da bi oni sami mogli da raspolažu tim sredstvima onako kako odluče po svojim prioritetima koje oni najbolje znaju. Nažalost, taj zakon vi ne želite da stavite na dnevni red i to dokazuje da su i lokalne samouprave i mesne zajednice danas samo deo jedne hobotnice koja upravlja sa vrha države i ne želi bilo kakav vid decentralizacije, bilo kakav vid finansijske decentralizacije na nižim nivoima.

Ti ljudi danas koji se kandiduju i za lokalne samouprave i za mesne zajednice su svesni toga da ne mogu ići kao građani Srbije da se kandiduju, već moraju biti deo jedne priče nekakve stranke i zato je neophodno promeniti izborni zakon, da se pitaju ljudi koji žive u određenim sredinama šta se tamo treba raditi, a ne da im neko iz Beograda ili bilo koji predsednik opštine ili gradonačelnik po svom ličnom nahođenju daje milostinju. Imali smo priliku da vidimo u prethodnim godinama, a videćemo verovatno to i u ovoj kada se bude raspravljalo budžetu, kako ministar finansija i premijer čašćava neke lokalne samouprave, gradove i opštine sa desetinama miliona dinara zato što žele da prikriju njihovu nesposobnost sredstvima građana Republike Srbije.

Prema tome, nemojte to tako da radite, nego sistemski rešite problem. Dajte gradovima i opštinama dovoljno sredstava da mogu normalno da funkcionišu u okviru nadležnosti koje su im poverili. Isto tako, dajte mogućnost mesnim zajednicama da mogu u okviru svojih nadležnosti na tom najnižem nivou vlasti da funkcionišu onako kako treba i za šta su, u stvari, i formirani.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Izvolite.

Ovo je takođe zakon koji predlažemo preko 20 puta i s jednim posebnim razlogom i osvrtom danas, zbog toga što danas u Srbiji u oko 640.000 poljoprivrednih gazdinstava negde oko dva miliona ljudi živi od poljoprivrede i prima platu u poljoprivredi. Danas su mala poljoprivredna gazdinstva najveći poslodavac u Republici Srbiji. Meni je žao što vi to ne vidite i žao mi je što ste do sada u proteklih pet godina uradili sve suprotno od onoga što ste rekli da ćete uraditi kada dođete na vlast 2012. godine i što se nalazilo u programu SNS.

Vi ste smanjili podsticaje za poljoprivrednike, smanjili ste premiju za mleko, smanjili ste i podsticaje za biljnu proizvodnju i regrese na gorivo i podsticaje i mere po hektaru. Podsetiću vas, 2012. godine SNS je rekla da je ekonomsko i političko opredeljenje da poljoprivreda treba da bude strateška privredna grana, da će agrarni budžet biti znatno povećan i da njegova visina treba da iznosi minimalno 5% ukupnog budžeta, sa minimalnim povećanjem od 1% u svakoj narednoj godini, što znači da u 2017. godini bismo mi, da niste slagali građane Srbije, imali 10% izdvajanja za agrarni budžet. Nažalost, on je danas ispod 5%, manje nego 2012. godine, kada ste obećali i kršite Zakon o budžetu time što je on ispod 5%.

Sa druge strane, vi danas, pored toga što smanjujete davanja poljoprivrednicima i ljudima koji rade u poljoprivredi, spremate uvođenje i vaučera, kako biste uveli u legalne tokove i one koji danas rade na poljoprivrednim gazdinstvima i kako biste poljoprivrednicima uzeli za njihove doprinose i poreze i to treba da se plati, ali pre toga treba da pogledate u kakvom su stanju poljoprivrednici, da li mogu da prežive, a onda da plate radnike. Ali vama to treba da biste ponovo manipulisali podacima i rekli – evo, smanjili smo stopu nezaposlenosti, verovatno ćemo imati 5% kada uvedete vaučere, jer svako ko bude jedan dan radio na nekom poljoprivrednom imanju imaće plaćene doprinose i za vas će biti verovatno nezaposleno lice.

Dakle, vi ne koristite nikako u ovih pet godina poljoprivredne potencijale, pričate o poljoprivredi samo u predizbornim kampanjama, nema nikakve ozbiljne strategije, izuzev što poklanjate zemlju strancima, kao što smo imali slučaj u Vojvodini gde ste kompaniji izvesnoj poklonili 10.000 hektara, od čega 3.500 moraju ići u Karađorđevu, gde su oni trebali da nauče naše paore kako se u stvari obrađuje zemlja, a to učenje se završilo tako da oni imaju prinose danas četiri puta manje nego naši paori, što i ne čudi, s obzirom da, kako oni kažu, tamo je glavni izvođač radova i poljoprivrednik brat premijera Andrej Vučić.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Milan Lapčević predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Želite li da obrazložite?

Poštovana predsedavajuća, predložio sam da se izmeni Zakon o porezu na dodatu vrednost, i to u onom delu koji se tiče ukidanja poreza na dodatu vrednost za proizvode i opremu za bebe.

Srbija je, nažalost, jedna od najstarijih nacija u Evropi, sa skoro 43 godine prosečne starosti i sa negativnom stopom prirodnog priraštaja koja je karakteristična godinama unazad. Procenjuje se, prema Republičkom zavodu za statistiku, da je Srbija za poslednjih 10 godina izgubila skoro 400.000 stanovnika, a da godišnje gubimo jedan grad veličine Prijepolja, Knjaževca ili Bečeja, iliti negde oko 40.000 ljudi više umre nego što se rodi.

Pozdravljam i intenciju Vlade Srbije i više puta u ekspozeu iskazanu želju da se radi na tome da se prirodni priraštaj poveća u Srbiji. Pozdravljam takođe i osnivanje ministarstva bez portfelja koje vodi gospođa Đukić Dejanović, koje će se ticati natalitetne politike i brige o povećanju nataliteta. Ali, jedna od ključnih mera za roditelje koji imaju malu decu jeste ukidanje poreza na opremu i proizvode za bebe.

Kada smo usvajali budžet Republike Srbije, decembra meseca prošle godine, ministar finansija je ukinuo, odnosno Zakonom o budžetu je ukinuto dosadašnje pravilo da roditelji skupljaju račune za potrošenu robu i proizvode za njihovu decu i da se šestomesečno obračunava porez na dodatu vrednost i da im se taj novac vraća. Zakonom o budžetu za prošlu godinu ta mogućnost je ukinuta, tako da je i ta povoljnost koja je bila olakšica za roditelje ukinuta, odnosno praktično im je nametnut još jedan novi namet – plaćanje poreza na opremu i za hranu za bebe. Ja vas molim da se ta stvar ispravi i da se kroz izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost potpuno ukine porez na opremu za bebe, kako bi na taj način podstakli roditeljstvo u Srbiji i povećali natalitet.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanici Milan Lapčević, Dejan Šulkić i Gorica Gajić predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Izvolite.