Pročitala sam.

Porez na dohodak građana, da.
Dakle, cilj ovih zakona, seta zakona, koje sam predložio, o kojima ću govoriti, kao i prethodnog zakona, je bio da se učini pravednijom socijalna raspodela u Republici Srbiji. Mi imamo evidenciju o tome kolika je prosečna plata u Republici Srbiji i sada vam govorim o cilju, o onome što predlog ovog zakona treba da promeni u Srbiji, a to je naša borba da učinimo život najsiromašnijim građanima Srbije lakšim.
Prosečna zarada u Srbiji je u ovom trenutku je oko 48.000 dinara. Potrošačka korpa je 69.000 do 70.000 dinara u prvih sedam meseci. Da li je ovo dovoljno za potrošačku korpu? Naravno da nije. Kolega Đurišić je govorio o pragu siromaštva u Srbiji i opasnosti od siromaštva za 40% ljudi u Srbiji.
Predlogom ovog zakona se predlaže da deo dividendi, pripadajućih dividendi, vlasnika kapitala bude deo koji se oporezuje i pored 15% poreza na neto dobit pravnih lica se uvodi i obaveza da se prihod od tih dividendi oporezuje kao lični dohodak. Dakle, cilj je da od ovih najbogatijih, onih koji imaju prihod na kapital, uskladimo i usmerimo deo tog kapitala prema onim ljudima koji ostvaruju, zahvaljujući svom radu, uslove da njihove porodice prežive.
Još jednom podsećam, cilj ovog zakona i pozivam vas da razgovaramo o tome, možda ovo nije idealno rešenje, ali da tragamo za najboljim rešenjima da olakšamo za 8% ljudi, to je od sedam miliona oko 500.000 ljudi u Srbiji koji su ispod granice siromaštva u ovom trenutku.

Stavljam na glasanje vaš predlog.
Ko je za? (10)
Ko je protiv? (Niko.)
Ko je uzdržan? (Niko.)
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Da li poslanik želi reč?
(Goran Ćirić: Da, želim.)
Izvolite.

Hvala.

Ovaj predlog zakona podrazumeva i predlaže da su lica dužna da dostavljaju podatke iz stava 2. člana ovog zakona, dva puta u toku godine, i to 15. januara i 30. juna. U članu 58. dodaje se stav 2. koji glasi - podzakonskim aktom se formira poseban organizacioni deo u poreskoj upravi, sa posebno obučenim kadrovima koji bi u saradnji sa ostalim državnim organima, MUP-om, Katastarom, Narodnom bankom Srbije, Upravom carine, Centralnim registrom hartije od vrednosti i APR-om, Upravom za trezor, vršio obradu podnetih prijava kao proveru obaveznika koji nisu podneli prijavu.

Dakle, razlozi za donošenje ovog zakona su pre svega - izvršiti efikasnije upoređivanje imovine fizičkih lica sa njihovim prijavljenim prihodima. Mi znamo da u Srbiji u ovom trenutku veliki broj bogatih ljudi ima ogromnu imovinu, od preskupih automobila koje možemo da vidimo na ulicama, od preskupih kuća na najekskluzivnijim lokacijama u Srbiji, a da nemaju dokaze za svoje prihode, a ti dokazi treba da se dokazuju upravo kroz ove institucijama o kojima smo govorili, a to je dokaz o plaćenom porezu na svoj dohodak.

Mnogi su proveli u skupštinskoj sali od devedesete godine do danas. Evo, da poredimo njihova primanja. Ako je prosečna plata u tom trenutku bila, od devedesete godine ste imali period 1993. godine kada je prosečna plata bila i pet maraka ili deset maraka, pa neka bude 500 maraka tamo negde do 2000. godine, za 10 godina su mogli da zarade legalno, na osnovu te svoje jedine profesije, na godišnjem nivou oko 6.000 maraka, puta 10 godina – 60.000 maraka. To je 30.000 evra u protivvrednosti. U sledećim godinama su mogli nešto više. Kada vidite da ništa nisu trošili čitavog svog života, da nisu jeli, da nisu stanovali, zaradili bi legalno, plaćajući taj porez, negde oko 200.000 maraka. Kada uporedite njihovu imovinu sa tim legalnim prihodima, vidi se i jasno je da nema osnova za pravdanje te imovine.

Ovde je jednostavan predlog – reformisati poresku upravu na način na koji će se integrisati sve ove službe koje mogu da imaju uvida u sve ove podatke, o svakom od nas pojedinačno, i da uporede imovinu sa prijavljenim prihodima i plaćenim porezima. Ovo je uvod u transformaciju poreske uprave i ja znam da se priprema i najavljuje zakon o ispitivanju porekla imovine. Siguran sam da ćemo svi podržati ovaj zakon, a ovo je jedan mali prilog da se krene u organizacione promene u poreskoj upravi, što upravo ide u susret usvajanju zakona o ispitivanju porekla imovine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Ko je za?
Ko je protiv?
Ko je uzdržan?
Zaključujem glasanje: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Da li želite reč? (Da.)

Ovo su, ubeđen sam, najvažnije teme za Srbiju u ovom trenutku i za građane Srbije. Jednostavno je namera da svi zajedno probamo da pomognemo ljudima u Srbiji da prevazilaze svoje izazove, a to je pre svega izazov sve većeg siromaštva u Srbiji.

Dakle, dao sam još jednom i još jednom ću dati podatak da je predlog ovih zakona pre svega sa ciljem da učinimo pravednijom socijalnu raspodelu, ali i lokalnu i regionalnu raspodelu. Ovde se radi o načinu da ispravimo neke nepravde koje su vezane za status lokalnih samouprava i ljudi koji žive u njima i njihovog prava da organizuju svoj život na uspešan način.

Ovo je jednostavan predlog i ja ću probati da vam pročitam tekst, a onda ću i objasniti. Dakle, jedinici lokalne samouprave pripadaju sledeći porezi ostvareni na njenoj teritoriji, ali i van njene teritorije: 74% od poreza na zarade koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog, osim za zaposlene u javnom sektoru, uključujući opštu upravu i javna preduzeća, kao i 100% udela u porezu na zarade koji plaćaju zaposleni u javnom sektoru, uključujući opštu državu i javna preduzeća, jednakog udela populacije i lokalne samouprave u ukupnoj populaciji Republike Srbije po poslednjem popisu.

Pojednostavljeno rečeno, šta je ideja? Oko 700.000 ljudi radi u javnim preduzećima i u upravi. Na taj način, ukoliko se porez na zarade vezuje za prebivalište, svakako su u prednosti urbani centri, najveći gradovi. Šta je sa najmanjim mestima koja nemaju svoja ministarstva, koja nemaju sedište svojih javnih preduzeća, najvećih javnih preduzeća, gde se ne primaju plate niti plaćaju doprinosi na zarade za ta najmanja mesta? Ideja je da učinimo ovu raspodelu mnogo pravednijom. Dakle, oko 700.000 ljudi radi u javnoj upravi i ukupan prihod je na godišnjem nivou oko 300.000.000. Sa proporcionalnom preraspodelom u odnosu na broj stanovnika koji živi u opštini, gradu, selu, to bi značilo 43 evra više po stanovniku za svako mesto u Srbiji.

Dakle, za gradić od desetak hiljada stanovnika, to bi značilo novih 430.000 evra prihoda u budžetu. Sa tim novcem bi mogle da se reše i predškolske ustanove i urede škole, zdravstvene ustanove, ono što znači konkretan život ljudi u tim manjim mestima. Na taj način, siguran sam, sa pravednijom raspodelom, radili bismo puno i na sprečavanju depopulacije upravo tih mesta koja su najvećim delom napadnuta tim problemom, a to je da je sve manji broj mladih ljudi, da odlaze u velike gradove, upravo zbog toga što zahvaljujući ovim većim prihodima imaju mnogo bolje uslove za život.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Ko je za?
Ko je protiv?
Ko je uzdržan?
Zaključujem glasanje: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o Narodnoj banci Srbije.
Izvolite.

Najbolji uvod, poštovane koleginice i kolege, za Predlog ovog zakona je ono što smo danas gledali u Skupštini, to je to pitanje odgovornosti, odgovornost kao ključna reč. Odgovornost i predsednice Skupštine, odgovornost i nas poslanika i svih ljudi koji vode najznačajnije institucije u zemlji, a to je da pođemo od pretpostavke da odgovorno vodeći sopstvene institucije možemo da pomerimo stvari u ovom društvu i učinimo nešto dobro za sve građane Srbije.

Predlog ovog zakona o izmenama Zakona o Narodnoj banci je vrlo jednostavan. Obrisati član 86v, koji govori o odgovornosti. Pročitaću vam ga i voleo bih da se složimo oko toga da li je ovo logično ili ne. Ova Narodna skupština i ova većina je donela taj zakon. Predlog je da se ovaj član Zakona o Narodnoj banci briše. „Narodna banka Srbije, guverner, viceguverneri, direktor Uprave za nadzor i drugi zaposleni ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova Narodne banke Srbije, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri.“

Da li mislite da je ovo logično i da je ovo odredba zakona koja je dosledna i koja će biti prihvatljiva svakom ko vodi makar koju instituciju. Svako ko vodi firmu od troje ljudi zna kakvu odgovornost ima i finansijsku i prema ljudima koje vodi, u odnosu sa njima, i zna da svako u najmanjem segmentu ovog društva mora da nosi sopstvenu odgovornost. Siguran sam da najveću odgovornost upravo treba nose ljudi koji su na najvišim funkcijama u državi, a tako i guvernerka i njeni saradnici. Naš je predlog da se ovaj član Zakona briše jer, znate i sami, ovde sigurno ima puno pravnika koji znaju da je vrlo teško dokazati da nisu postupali u dobroj veri u donošenju odluka, tako značajnih odluka koje znače za funkcionisanje i monetarnog i fiskalnog sistema u Republici Srbiji. Od toga zavisi ekonomski život u Srbiji, od vođenja ovih politika zavise i uslovi izvoznika, čitave naše privrede, uvoznika, cena i života građana Srbije. Dakle, pozivam vas da razgovaramo o tako jednostavnoj stvari, da je odgovornost prihvatljiva za sve, obavezna za sve, pa tako i za guvernerku NBS i sve njene saradnike.

Sledeći stav kaže da za štetu iz stava 1. ovog člana, zapostavljanja iz tog stava, da ne mogu odgovarati ni nakon prestanka radnog odnosa u NBS, odnosno prestanka vršenja funkcije. Mislim da i mi treba da razmislimo o svojoj odgovornosti, razmislimo o ovom stavu, o ovom članu i donesemo jednostavnu odluku i damo priliku da donesemo ovakav zakon koji će imati takvu privilegiju…

Hvala. Vreme je prošlo.
Stavljam na glasanje predlog.
Ko je za?
Ko je protiv?
Ko je uzdržan?
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Izvolite.
Reč ima Aleksandra Jerković.

Zahvaljujem.

Stav pet člana 88. Zanima me koliko puta, predsednice, dnevno se utvrđuje kvorum? Gde u Poslovniku piše da se kvorum utvrđuje samo jednom dnevno, pa smo mi pre tri sata utvrdili kvorum? Sada je koleginica Nikolić iz Novog Sada izašla, kartica joj stoji, ne znam da li kartice i dalje igraju bilo kakvu ulogu u tome.

Molim poslanike da ne urlaju na mene. Izvinjavam se. Ne znam šta je s vama.

Dakle, vi sada pokušavate da kažete da samo ovlašćen može da traži utvrđivanje kvoruma, ja ne tražim da utvrdimo kvorum, nigde ne piše da samo šef poslaničke grupe može da ukaže predsedniku na grešku u postupanju.

Pitam vas, predsednice, koliko puta dnevno se utvrđuje kvorum? Verujem i mislim da je građanima jasno da ste izmislili da elektronski sistem ne radi, zato što kada bi glasanje teklo kako inače teče, mi bismo videli da nema 126 poslanika prisutno i zato vas molim da ne zloupotrebljavate više Poslovnik i da nam kažete koliko je poslanika prisutno. Ne znam kako je moguće da broj ostaje nepromenjen, kada poslanici masovno izlaze, neki se vraćaju, nemoguće je da je taj broj nepromenjen, a vi, ignorišući stvarnost, stalno pokušavate da nas ubedite da je broj prisutnih poslanika nepromenjen. Odgovorite mi – koliko puta dnevno se utvrđuje kvorum i da li je moguće da smo pre tri sata utvrdili kvorum i da vi držite da se taj broj prisutnih poslanika nije promenio, iako svako ko u ovoj sali sedi vidi da poslanici neprekidno izlaze? Da elektronski sistem radi, odnosno da priznate da radi, videlo bi se da nema 126 poslanika.