Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Sada sam slušala koleginicu i obrazloženje ovog amandmana koji je podnela, pa moram da kažem da je ona na neki način sama sebi i odgovorila zašto ovaj amandman ne može da bude prihvaćen.

Znači, s obzirom na to da se traži dodavanje stava koji se odnosi na izabrana, imenovana i postavljena lica, ovaj amandman je neprihvatljiv jer se radi o Zakonu o državnim službenicima koji ne uređuje položaj lica koja su funkcioneri, već državni službenici.

Takođe, amandman se odnosi ovde i na republiku, autonomnu pokrajinu i lokalnu samoupravu, što je regulisano drugim zakonom, Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.

Dakle, iako su nešto hteli ovim amandmanom, nije trebalo podneti ovaj amandman na ovaj predlog zakona. Zato predlažem da se amandman ne prihvati. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marko Đurišić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radoslav Milojičić, Dejan Nikolić i Veroljub Stevanović.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, dakle, mi smo podneli dva amandmana na ovaj član. Jedan je, rekao bih suštinskog karaktera, tiče se programa usavršavanja državnih službenika, i drugi jeste jezičkog karaktera.

Mislim da je trebalo odreagovati. Mi smo to uradili, jer zaista mislim da reč kouč treba da bude zamenjena rečju trener, uz razumevanje uticaja drugih jezika na srpski jezik. Dominantno, anglicizmi, turcizmi, su u toj meri postali, da kažem, srpske reči, pod znacima navoda, da se oni već nalaze u nekim državnim dokumentima, zakonima. Međutim, reč kouč nije ta reč. Postoji solidna srpska reč – trener, i mi predlažemo da se ova reč zameni rečju trener, kako u prethodnom zakonu, tako i u ovom. Hvala lepo.

Zahvaljujem, kolega Nikoliću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Goran Bogdanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanik Vjerica Radeta, Miljan Damjanović i Zoran Krasić.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta. Izvolite.

Da podsetimo radi javnosti, da danas govorimo o amandmanima na izmene i dopune Zakona o državnim službenicima, da je ovome prethodila rasprava, takođe o amandmanima, o nacionalnoj akademiji za javnu upravu koju nameravate da uvedete. Prema mišljenju nas srpskih radikala, apsolutno nepotrebno.

Govorili smo naravno o tome i u načelnoj raspravi i po amandmanima. Sad, gledajte, u ovom članu 3, čije mi brisanje predlažemo, vi govorite o stručnom usavršavanju, osposobljavanju pripravnika koji će raditi neki mentori i kažete – to će po pravilu biti državni službenici i zaposleni koji imaju značajno iskustvo. Šta znači značajno iskustvo? Da li su godine radnog staža i značajno iskustvo? Nisu, često nažalost nisu, zato što se zapošljavaju ljudi koji sami u momentu zapošljavanja ne ispunjavaju uslove, odnosno formalno ispunjavaju. To su ljudi sa na čudan način dobijenim diplomama i oni za neki broj godina steknu to, kako ste napisali, značajno iskustvo.

Jednostavno je neprihvatljivo da u zakonu stoje ovako neodređeni termini. Zakon mora biti precizan, da svako ko ga primenjuje može to da uradi, a da se ne razmišlja o eventualnoj zloupotrebi. Dalje kažete, taj mentor ima to značajno iskustvo u obavljanju relevantnih poslova. Šta su to relevantni poslovi? Valjda je svaki posao relevantan za ono zbog čega treba da se radi. Kako ćete bi procenjivati ko su vam ti mentori?

Evo, cela Srbija se smeje recimo ovima iz Grada Beograda, koji bi opet na narednim izborima da budu vlast u Beogradu i ovo su radili službenici lokalne samouprave, pa su napisali, govorim o onim tablama na autobuskim stanicama u gradskom prevozu, pa Košutnjak piše latinicom i ćirilicom, ali ćirilicom piše „Košutnjak“, onda Svetosavska ulica piše „Sveto-savska“, onda ulica Danila Kiša, u reči Kiša slovo „i“ latinično, inače ćirilica, pa onda „Šumadiski trg“, itd.

Dakle, ovo je slika tog partijskog zapošljavanja protiv kojeg smo mi. Dakle, mi nismo generalno protiv zapošljavanja ljudi koji su članovi političkih partija, naprotiv, to nama uopšte ne smete, ali je ovo slika onoga što se priča godinama, kupljene diplome, dobijanje diploma pod čudnim okolnostima, poklonjene, kupljene, dobijene na ovaj ili na onaj način. Ovo je bruka i sramota. Ovo govori o tome koliko vama ne trebaju nikakve akademije, treba vam, gospodo iz vlasti, malo morala i malo mere u zapošljavanju onih koji vam obezbeđuju kapilarne glasove. Hvala.

Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala.

Svakako se uvek slažem sa obrazloženjem koje smo dobili u mišljenju Vlade, kada je ovako koncizno sastavljeno, nego čisto na temu ovog obrazloženja predlagača koje smo upravo čuli.

Možda treba biti oprezan u zaključcima, možda treba staviti akcenat na to da li su neke stvari koje su, ja potpuno verujem da je to sve, kako je sad rečeno, tako, i zatečeno tako, i uslikano, da tu nikakvih falsifikata nema, nego da je možda stvar ažurnosti da se te stvari koje su tako napravljene, brže zamene za one ispravne, jer meni na osnovu nekog iskustva koje imam, deluje potpuno izvesno da su te stvari nastale, i tako pogrešno i nakaradno napisane, negde otprilike u vreme kada je Dragan Đilas vodio Beograd, a po upravnim i nadzornim odborima u Gradu Beogradu postavljao sve listom kadrove jedne istaknute desničarske, žustre i opozicione stranke, jer su mu tad trebali za neko potkusurivanje.

Tako da, vrlo je moguće da je taj problem sa tim neznanjem i nestručnošću nastao tada, a da sad treba da se to reguliše i sanira kada smo ga već videli i slikali. Treba, slažem se. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Ovo je delo Gorana Vesića, koji je inače bio Đilasov saradnik, a sada je čovek od najvećeg poverenja Aleksandra Vučića. Ovo su zaista najsvežiji podaci. Ko je bio u upravnim odborima Dragana Đilasa, odnosno Gradske uprave Beograda, gradskih javnih preduzeća, najmanje ima pravo da govori neko kome je zamenik gradonačelnika Goran Vesić, kome je ministar Goran Knežević, i ne znam više koliko da ih nabrajam. Više od polovine vaših najistaknutijih stručnjaka, gospodo iz vlasti, su predstavnici upravo tog „žutog preduzeća“, kako ih nazivate, a jeste u pitanju „žuto preduzeće“.

Tako da, ako ste mislili da ste bili onako duhoviti, nije vam nešto uspelo. Da, odbornici Srpske radikalne stranke su bili članovi upravnih odbora i nemamo nikakav problem da o tome govorimo. Mi smo uvek zastupali stav da na lokalnom nivou možemo da sarađujemo sa svima, sa onima za koje to zaključe naši lokalni odbori i to je razlog zbog čega smo u koaliciji u dosta opština sa Srpskom naprednom strankom. Dakle, jednostavno, naši lokalni odbori donose odluku, procenjuju kakvi su ti ljudi u tim drugim strankama sa kojima bi mogli da idu u koaliciju i to tako funkcioniše. Mi mislimo da je to demokratski i da nema potrebe kriti se iza bilo kakvih odluka. Mi, srpski radikali, smo uvek bili apsolutno otvoreni i pred javnošću i pred svima koje to interesuje. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, replika. Izvolite.