Već godinu i po dana poslanička grupa SDS i Narodne stranke pokušava da na dnevni red zajedno sa drugim poslanicima iz DS i poslaničke grupe Dveri da stavi Predlog odluke o formiranju Anketnog odbora koji bi konačno pomogao da dođemo do istine šta se dešavalo u noći 24. na 25. april 2016. godine, kada su bili održani izbori, kada je većina građana Srbije pratila dešavanja u Izbornoj komisiji sa željom da sazna ishod parlamentarnih izbora.

Grupa maskiranih ljudi, za koje do dana današnjeg ni policija ni tužilaštvo ne može da utvrdi ko su, u jednom delu grada Beograda je na nekoliko sati suspendovala Ustav Republike Srbije. Oni su držali građane koji su se u tom trenutku zatekli na licu mesta u zarobljeništvu. Oni građani koji su uspeli da pobegnu, da pozovu policiju, dobili su od policije odgovor da policija nije nadležna za vezivanje i lišavanje slobode od strane maskiranih ljudi, građana Republike Srbije.

Šta danas posle godinu i po dana znamo? Znamo po izjavi tadašnjeg predsednika Vlade da su za ta dešavanja odgovorni kompletni idioti iz vrha gradske vlasti. Znamo da bi lično predsednik Vlade došao da ruši te objekte samo da je bio dan. I to znamo sve iz javnih izjava koje smo mogli da čujemo iz usta predsednika Vlade tadašnjeg, a sadašnjeg predsednika Republike.

Izgleda da za tužilaštvo i policiju to nije dovoljan trag. I tužilaštvo i policija ni do dana današnjeg nemaju nikakav rezultat i pomak u istrazi. Cena koju možemo da vidimo svih ovih dešavanja, pored narušenog ugleda Republike Srbije, pored dodatnog gubitka poverenja građana Republike Srbije u institucije Republike Srbije je i cena od milion dinara koje je tužilaštvo platilo na ime kazni zato što po zakonu nije htelo da dostavi informacije od javnog značaja.

Zato smatramo da je potrebno da se formira Anketni odbor Skupštine u koji bi ušli predstavnici svih poslaničkih grupa, koji bi pokušao da dođe do odgovora – ko su ti fantomi iz Savamale, po čijem nalogu su radili, ko ih je organizovao za to i ko će odgovarati? Hvala.

Vreme.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – jedan, uzdržanih - nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.

Kada je donet Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru naša poslanička grupa imala je ozbiljne zamerke i te zamerke smo predočili u Predlog izmena i dopuna zakona i više od godinu i po dana, praktično ceo ovaj saziv, pokušavamo da stavimo to na dnevni red.

Šta su suštinske zamerke koje su, između ostalog, dovele do toga da prosečne zarade i u javnom sektoru, a i Srbiji budu na začelju zemalja u regionu, da praktično stagniraju od 2011. godine? Pre svega, to je što ovim zakonom nije obuhvaćen ceo javni sektor, iako se govorilo da će u javni sektor biti javna preduzeća, to nije bio slučaj. Ovim zakonom nisu obuhvaćeni zaposleni u Narodnoj banci Srbije ili u javnim medijskim servisima. I druga rešenja predviđena ovim zakonom, koji je donet pre, ponavljam, skoro dve godine, koja su podrazumevala donošenje drugih zakona o uvođenju famoznih platnih razreda i slično, o platama zaposlenih u lokalnim samoupravama i u AP Vojvodini, nisu doneta u skladu sa zakonskim rokovima.

Predsednica Vlade je kao ministarka dva puta dolazila u parlament, jednom da smanji prihode lokalnih samouprava kao ministarka zadužena za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a drugi put da traži odlaganje zakonski propisanog roka koji je ista praktično većina parlamentarna usvojila. Sada čekamo, ponovo čekamo da li će taj rok koji je 1. januar 2018. godine biti donet.

U međuvremenu, zbog loših destimulativnih rešenja u ovom zakonu, javnu upravu su napustili brojni stručni kadrovi. Pitanje je danas na koji način mi možemo da sprovedemo reforme sve i da usvojimo najbolja zakonska rešenja, što se nažalost ne dešava.

Ko će to sprovoditi u ministarstvima koja su ljudi koji su bili nosioci reformskog procesa u poslednjih nekoliko godina napustili, zato što su im plate višestruko smanjene izmenama Zakona o radu, zatim smanjenje plata koje traje već tri godine, a sada se najavljuje neko navodno povećanje od 5%? Ova rešenja doprinela su i partijskog zapošljavanja i svim negativnim pojavama.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodna poslanica Aleksandra Čabraja predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o kulturnim dobrima.
Da li poslanica želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Prošli put mi niste dozvolili da govorim o ovom predlogu zakona u traženju među ovim dokumentima, ali reći ću šta je zajedničko za set zakona koji sam podneo, radeći sa kolegama iz poslaničkog kluba DS na poreskim zakonima, pre svega, sa motivom da učinimo pravednijom socijalnu raspodelu u Srbiji, a takođe i regionalnu raspodelu.

Kada govorim o ovom Predlog zakona, hoćete porez na dohodak građana ili porez na dobit pravnih lica? Dakle, predložili smo da se menja član 39, gde se kaže da stopa poreza na dobit pravnih lica je varijabilna i iznosi 10% do 30%, a u korelaciji sa prosečnom neto zaradom po zaposlenom prama statističkim teritorijalnim jedinicama i regionima.

Ideja je sledeća, da neodgovorni vlasnici kapitala koji svoje radnike drže na minimalnim zaradama motivišemo time što neće imati fiksnu stopu plaćanja poreza na neto dobit, već da oni koji zadrže 80% do 150% prosečne zarade u svojim firmama zadrže i taj fiksni, u ovom trenutku 15% obaveza neto dobiti. Oni koji su ispod 80%, dakle oni koji plaćaju ispod 80% prosečne zarade bi plaćali porez po našem predlogu 30%, jer bi time bili motivisani da podignu cenu rada, da zarade zaposlenih bude više, u skladu sa prosekom na statističkom regionu u kome te firme funkcionišu. Treći nivo je stimulacija svih onih koji znaju šta znači zadovoljan radnik, koji znaju da se bore za svog radnika i znaju da ga motivišu, a oni koji isplaćuju iznad 150% od prosečne zarade u statističkom regionu i mislim da je to višestruko značajno.

Značajno je zbog pravednije socijalne raspodele, značajno je jer se insistira na motivaciji radnika i siguran sam da na takav način dobijamo i efikasniju privredu, ali i veću akumulaciju ljudi koji žive od sopstvenog rada. Na taj način ćemo povećati i potrošnju, što će svakako stimulisati u sledećem krugu i proizvodnju i mislim da je ovo zakon koji, još jednom ponavljam, predlog ovog zakona je ovde na dnevnom redu zbog toga što želimo da učinimo socijalnu raspodelu i u horizontalnom i u vertikalnom smislu mnogo pravednijom u Srbiji.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.

Hvala predsednice.

Za dva dana navršiće se tri godine od kako je Skupština usvojila Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Taj zakon je da bi opravdao reč privremeno u predlogu imao da je njegovo trajanje oročeno na tri godine. U raspravi pre tri godine, skupštinskoj raspravi, tadašnji ministar rada, sadašnji ministar odbrane rekao je, prihvatajući predlog amandmana koji je došao od strane skupštinske većine da se obriše tih tri godine u zakonu, da će potreba za jednim ovakvim zakonom prestati mnogo pre te tri godine. Mi, smatrajući iz izjava predsednika Vlade i članova Vlade od 2015. godine na ovamo, koji su govorili o sjajnim rezultatima fiskalne konsolidacije, dve godine tražimo da se ukine, odnosno usvoji zakon o prestanku važenja zakona.

Nažalost, danas, tri godine posle, građani Srbije mogu da vide da o privremenosti ovog zakona nema reči, da će ovaj zakon trajati večno, odnosno da će trajati dok traje ova vlast.

Da je drugačije i da su ostvareni proklamovani ciljevi kada je pre tri godine usvojen ovaj zakon, ne bi imali priču danas i skretanje sa priče o tome na koji način da se vrate penzije onima kojima su nepravedno oduzete pre tri godine, da li je to jedna trećina ili više penzionera u Republici Srbiji, mi imamo priču o tome kako će se povećati sve penzije i kako će navodno posle tog povećanja penzioneri u Srbiji primati više para nego ikad.

Šta su konkretni podaci? Penzije su povećane na početku 2016. godine za 1,25%, i ako je inflacija u prethodnoj godini iznosila 1,7%, pa su povećane za 1,5% kada je inflacija iznosila 2,8%. Da je ostalo usklađivanje penzija sa rastom cena, penzije bi danas i posle tog povećanja od 5% bile veće, jer je rast cena na malo u prethodne tri godine bio veći od pet plus 1,5 plus 1,25, ali i to nemate gde da čujete. Jedini način da se ispravi nepravda je usvajanje ovog zakona.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Predlog zakona o izmeni i dopuni poreza na dodatu vrednost se tiče izmene poreza na hranu za bebe. Već dve godine predlažemo da se hrana za bebe uvrsti u one proizvode koji se oporezuju sa posebnom stopom poreza na dodatu vrednost od 10%, umesto opštom stopom od 20%.

To je vrlo mala izmena i simbolična, ali je deo nekoliko mera koje bi trebale da olakšaju položaj porodica sa malom decom u Republici Srbiji, da navedu na razmišljanje mlade, koji danas odlažu roditeljstvo zbog teške ekonomske situacije, da Republika Srbija misli na njih i da će im pomoći da se ostvare kao roditelji.

Više od dve godine predlažemo ovaj zakon, i nismo dobili podršku ni poslanika većine, kada je stavljena tačka na dnevni red sednice, ali ni kada smo kroz amandmane u raspravi zakona o izmenama Zakona o PDV govorili sa ministrom, koji je rekao da nema načelno ništa protiv ove mere, ali da ne veruje da bi trgovci ovo smanjenje stope PDV-a preneli na konačan proizvod, a da bi se navodno otvorio prostor za zloupotrebu i da Poreska uprava ne bi bila u stanju da kontroliše da li su svi sproveli ovu izmenu.

Mi verujemo da Poreska uprava to može. Ako ne može onda oni koji njom rukovode moraju pod hitno da odu i veliko je pitanje na koji način Poreska uprava uopšte vrši svoju funkciju i da li ona otežava rad privrede i privrednike ili im pomaže da oni rade bolje, da rade u skladu sa zakonom, da ostvare veći prihod, samim tim i veći prihod za budžet.

Ali, da se vratimo na ovu izmenu. Najavljuju se nove izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i govorićemo više o tome, ali je rečeno da je u sklopu tih mera ova mera zanemarljiva. Ja vas pozivam, dakle, ona zanemarljiva odvojimo nekoliko minuta i bez velike rasprave usvojimo ovu izmenu i pokažemo da vodimo računa o budućnosti Republike Srbije.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o predlaganju Zakona.
Izvolite.