Motiv za predlaganje ovog zakona je takođe pravednija socijalna raspodela u Srbiji i pravednija regionalna raspodela u Srbiji. Predlog je da se zarade iz čl. 13. do 15b. Zakona o porezu na dohodak građana od kapitala iz člana 61. stav 1. tačka 2. ovog zakona uključi u obračun.

Razlog za donošenje ovog zakona je pre svega uključivanje prihoda od dividendi u prihode predložene u obračunu godišnjeg poreza na dohodak građana i stvaranje uslova za povećanje priliva i naplate javnih prihoda po osnovu poreza na dohodak fizičkih lica. Dakle, namera je da se ublaži socijalna nejednakost kod građana i da se fiskalni obuhvat izvrši uz težnju za vertikalnom i horizontalnom pravednošću i oporezivanjem.

Mislim da je važno da ove teme budu deo rasprave u ovoj sali u našem plenarnom zasedanju, jer mislim da je izuzetno važno da pogledamo podatke koji znače za javni život u Srbiji. Prosečna plata u avgustu mesecu je iznosila 47 hiljada dinara, a tzv. nova potrošačka korpa je iznosila 69 do 70 hiljada dinara, a minimalna potrošačka korpa 36 hiljada dinara.

Imamo izuzetno zabrinjavajući podatak da je oko 8% stanovništva ispod granice siromaštva. Dakle, granica siromaštva, linija siromaštva je potrošnja ispod 11.500 dinara mesečno, a za porodicu sa dva odrasla člana i decom ispod 14 godina je taj iznos 31.500. To je granica i linija siromaštva.

Da vas podsetim podatak – 36 hiljada minimalna potrošačka korpa je nešto što prevazilazi 4,5 hiljade dinara onu granicu linije siromaštva, dakle, 8% u Srbiji je ispod granice linije siromaštva, to je oko 500 hiljada ljudi. Dakle, ovde govorimo o 500 hiljada ljudi i onima koji su na samoj granici, a to je vrlo značajan broj.

Predlog je da se obuhvati priliv od kapitala, jer, jednostavnom analizom, kada u ovom danu počinjemo razgovor o dualnom obrazovanju, treba videti na koji način se odnosimo prema radu. Mislim da ugrožavamo budućnost mladih usvajanjem zakona o dualnom obrazovanju, time što pokazujemo koliko uopšte cenimo rad. Ovi predlozi zakona su upravo na tu temu – više ceniti rad ljudi koji rade i oporezivati one neodgovorne vlasnike kapitala koji na pravi način ne motivišu svoje uposlene.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 136 od ukupno 149.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Goran Ćirić želi reč?
Izvolite, kolega Ćiriću.

Još jednom, motiv je isti. Govorio sam o socijalnom statusu najvećeg broja građana u Republici Srbiji i ovo je set zakona koji predlažemo i koji sigurno, čak i da budu usvojeni, čak i da raspravljamo o njima, neće rešiti sve probleme građana. Ali, važno je da budemo spremni da govorimo o tome. Mislim da je važno da otvorimo debatu i da prihvatimo ono što je realnost u Srbiji.

Ovim Predlogom zakona smo predložili da su lica dužna da dostavljaju podatke iz stava 2. ovog člana dva puta u toku godine, 15. januara i 30. juna, i da u članu 58. podzakonskim aktom se formira poseban organizacioni deo u poreskoj upravi, sa posebno obučenim kadrovima, koji bi u saradnji sa ostalim državnim organima, MUP-om, katastrom, Narodnom bankom Srbije, Upravom carina, Centralnim registrom hartija od vrednosti, APR-om, Upravom za trezor, Upravom za sprečavanje pranja novca, vršio obradu podnetih prijava kao proveru obveznika koji nisu podneli prijavu. Dakle, cilj je i osnovna ideja izvršiti efikasnije upoređivanje imovine fizičkih lica sa njihovim prijavljenim prihodima. Ovo bi išlo na putu ka harmonizaciji poreskih zakona sa budućim Zakonom o poreklu imovine.

Evo primera. Mi smo poslanici u republičkoj Skupštini i imamo primer mnogih naših kolega, i bivših i sadašnjih, koji sede u republičkoj Skupštini, recimo, od 1990. godine. Znamo da je prosečna plata poslanika od 1990. godine do danas bila negde oko 500 evra na mesečnom nivou, a u periodima značajno i manja. Godine 1993. plata je iznosila pet do deset evra, znamo i sami, u godinama hiper inflacije. Godine 2000, u septembru mesecu, prosečna plata u Srbiji je bila 30 evra. Kada se podsetimo, čak je možda i precenjena ta prosečna vrednost plate od 500 evra. To znači da bi na godišnjem nivou neto prihod poslanika bio 500 puta na 12 meseci – 6000 evra.

Dakle, ukoliko bi poslanik sedeo od 1990. godine do 2015. godine, za 25 godina, puta 6000 evra, njegov prihod bi iznosio 150.000 evra. Da ništa ne jede, da ne troši za struju, komunalije, da ne troši ništa za porodicu, dakle, njemu ne bi ostalo ni desetak hiljada evra bilo kakve uštede, a kamoli da dosegne iznos od 205.000 evra koji je potreban za kupovinu značajnih nekretnina ili mnogo veću imovinu koju neki ljudi imaju.

Dakle, predlog ovog zakona je upravo to, da se ukrsti imovina sa plaćenim porezima i prijavljenim prihodima iz čitavog aktivnog poslovnog života.

Vreme.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.

Poštovana predsednice, u skladu sa članom 88, ja izražavam sumnju da imamo kvorum i voleo bih da proverimo kvorum.

Dobro.
Molim da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema, da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da je u sali prisutno ukupno 101 narodni poslanik.
Kako nemamo kvorum, određujem pauzu u trajanju od sat vremena.
Nastavak je u 15.00 časova. Hvala.
(Posle pauze)

Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
U sali je prisutno 133 narodna poslanika. Možemo da nastavimo sa radom.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red dopuni tačkom - Predlogom zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Izvolite.

Ovo je još jedan Predlog zakona koji smo predložili sa ciljem, dakle poslanički klub Demokratske stranke i ja, predložili sa ciljem ravnopravnije socijalne raspodele i ravnopravnije regionalne raspodele. Dakle, mi smo ovde kao Skupština, u proteklih pet godina donosili zakone koji su sistemski smanjivali prihode lokalnih samouprava.

Videli smo kroz zvanične izveštaje Fiskalnog saveta da su budžeti lokalnih samouprava u izuzetno teškom stanju, čak su oni dramatično upozorili da su neki radovi i pred bankrotstvom. Što može ugroziti i fiskalnu stabilnost i finansijsku stabilnost čitave Republike Srbije. Iz tog razloga, ali i iz drugih razloga smo predložili zakon, koji kaže da se članom 1. predloga zakona vrše izmene u članu 35. važećeg zakona tako da jedinici lokalne samouprave pripadaju porezi, ne samo na njenoj teritoriji i već van njene teritorije i to između ostalih poreza i porez na dohod građana i to na prihode od 74% od poreza od zarade, koji se plaća prema prebivalištu za posao osim za zaposlene u javnom sektoru, uključujući opštu državu i javna preduzeća, kao 100% udela u porezu na zarade koje plaćaju zaposleni u javnom sektoru, uključujući opštu državu i javna preduzeća proporcionalnog i jednakog udela u populaciji lokalne samouprave u ukupnoj populaciji Republike Srbije po poslednjem popisu.

Šta ovo znači? Dakle, mi znamo da su podaci da u Srbiji u ovom trenutku, u javnom sektoru, javnoj upravi i javnim preduzećima radi oko 700.000 zaposlenih. Da u Srbiji postoji 36 javnih preduzeća i da porezi pripadaju, uglavnom, najvećim centrima gradovima, u kojima ti ljudi rade.

To je jedan od izvora nepravedne preraspodele u regionalnom smislu. Naš predlog ide na tu stranu, jer sledimo logiku da ljudi u javnom sektoru, koji rade u bezbednosti, vojsci, policiji, u elektroprivredi, oni koji rade u obrazovanju u zdravstvu podjednako doprinose svim ljudima u Srbiji. Da li živeli u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu ili manjim mestima, pa da shodno tome porezi pripadaju proporcijalno svim građanima Srbije. Na taj način bi se obezbedilo 300 miliona evra, podeljeno sa sedam miliona ljudi, u proseku 43 evra po stanovniku, što bi značilo da za jedno malo mesto od 10-ak hiljada stanovnika, to znači 430.000 evra dodatnih prihoda, a za ta sredstva mogu da se reše značajni problemi.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje, za – 14, protiv – 1, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Balša Božović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Dame gospodo narodni poslanici, kao što ste upoznati sa stanjem u vojsci, predložili smo, poslanički klub DS i ja lično set zakona koji se odnosi na vojsku, koji se odnosi na odbranu Republike Srbije.

Mnoge stvari su potpuno zastarele. Mnogi se mehanizmi više ne koriste kada je u pitanju razvoj sistema odbrane. Znamo vrlo dobro u kakvom je stanju naša vojska. Znamo vrlo dobro da u poslednjih pet godina se Vlada ponaša na način kao da nam vojska i ne treba, kao da vojnici ne zaslužuju pristojan život, kao da oni nemaju prava da svoju porodicu obezbede na jedan siguran i normalan način, kao što to rade njihove kolege iz inostranstva. Vojnici su danas sve siromašniji. Oni u velikoj meri danas napuštaju svoju profesiju i ono što je veliki problem za budućnost u Srbiji jeste što će postojanje vojske biti zaista teško održivo bez vojnika, bez onihkoji tu vojsku zapravo i čine.

Sutra se takođe može dogoditi da Srbija ima najmoderniju tehnologiju kada su u pitanju i avioni i borbena sredstva i vozila i sve ono što čini jednu vojsku dobro opremljenu. Ali, ako nemamo vojnike i ako oni nemaju dobar doručak, ako ne mogu svoju porodicu da prehrane, ako ne mogu da plate svoje račune, onda ta vojska zaista nema budućnost. To nisu ni avioni, to nije tehnika, to su ljudi, a pre svega patriote koji su svoju životnu profesiju odabrali, vojničku profesiju, što svakome od nas treba da služi na čast, pa naravno i Vladi Republike Srbije koja ih godine u godinu sve više siromaši i sve više ponižava.

Ne možemo da govorimo danas o vojsci kroz avione koje smo poručili, a stari su preko 20, 30 godina. Ako vojnik nema čizme koje mogu da pretrpe zimu, ako nema cipele sa kojima može da hoda na proleće i leto, onda ta vojska jednostavno nema dostojanstvo i onda je pitanje kako i na koji način mi želimo da građanima objasnimo da smo zapravo za to da im obezbedimo bezbednost, da im obezbedimo sigurnost ako se bezbedno i nesigurno osećaju sami vojnici. To je suštinska razlika između perioda kada je ministar odbrane bio Dragan Šutanovac, kada je vojska bila moderna, profesionalna, dobro opremljena i zadovoljna svojim primanjima za razliku od vremena kada je vodi bivši julovac. Zahvaljujem.