Vreme. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić.

Zahvaljujem predsednice.

Moje prvo pitanje postavljam, odnosno upućujem svim ministrima u Vladi Republike Srbije, predsednici Vlade Republike Srbije, svim direktorima službi i agencija, akademija organa Vlade, želela bih da znam stanje sa radnim mestima na dan 1. januar 2017. godine, 1. jun 2017. godine i na današnji dan, odnosno 24. oktobar 2017. godine, te u tom smislu tražim da mi, dakle svi ministri i oni koji su bili bez portfelja 1. januara, 1. juna i novoosnovana ministarstva i novi ministri bezportfelja i naravno, ovi sa portfeljima i predsednica Vlade i sve što sam nabrojala, da bi dostave sistematizacije radnih mesta u organima čije su starešine, tražim takođe, da mi u okviru tih sistematizacija jasno navedu koja su popunjena radna mesta u okviru sistematizovanih radnih mesta, a koja su nepopunjena, takođe za svaki od ovih datuma koje sam navela, dakle na dan 1. januar, 1. jun i današnji dan 24. oktobar 2017. godine?

Takođe ih pitam i tražim da mi odgovore i napišu svi zaposleni u njihovim organima koliko imaju radno iskustvo onako kako to zahteva, zapravo pravilnik u sistematizaciji, dakle svaki zaposleni u odnosu na popunjena mesta? Takođe, želim iste podatke da dobijem i za funkcionere, to podrazumeva i starešine organa, odnosno ministre, direktore svih kancelarija, agencija, akademija, službi Vlade, državne sekretare takođe.

Moje sledeće pitanje upućujem ministru finansija, gospodinu Vujoviću, i tražim da mi pismeni odgovor dostavi na pitanje – koliko je saglasnosti za zapošljavanje dao u 2016. godini i u 2017. godini, počev od 1. januara 2017. godine, zaključno sa današnjim danom 24. oktobar 2017. godine? I to da mi odgovori za svaku saglasnost na dodatnu, odnosno novo zapošljavanje kako u ministarstvima, tako i u službama, kancelarijama, agencijama, akademijama i svim organima Vlade i takođe, saglasnosti koje je dao na zapošljavanje u javnim preduzećima i javno komunalnim preduzećima od jedinice lokalne samouprave, dakle u svim opštinama i gradovima u Republici Srbiji, tako i u odnosu na autonomne pokrajine Vojvodinu i Kosovo i Metohiju.

Dakle, želim od ministra Vujovića da dobijem podatak za čije je zapošljavanje je dao saglasnost, pojedinačno i ponaosob, to su informacije svakako od javnog značaja u 2016. i 2017. godini. Moram da kažem da me je na ovo inspirisao tokom poslednje rasprave, ministar Branko Ružić, kada je verovatno u jednom nespretnom pokušaju da opravda navode da će iz tekuće budžetske rezerve da se izdvoje dodatna sredstva za dodatno zapošljavanje, što nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, ja sam to pokušavala da dokažem, te, inspirisao me je da ova vrlo važna pitanja dobijemo direktno od starešina svih organa i službi Vlade. I u tom smislu, nadovezujem se i tražim od ministra Vujovića da mi dodatno odgovori na pitanje – koliko je do sada sredstava i za koje svrhe, odnosno koje direktno budžetske korisnike iz tekuće budžetske rezerve opredeljeno od dodatnih sredstava za dodatno zapošljavanje, a bez rebalansa budžeta? Sve se odnosi na period 2017. godine, pošto je ministar Ružić rekao da se to dešavalo već više puta.

Poslednje pitanje, koje bi moglo da bude forma apela molbe konstruktivnog predloga, pitanja predloga predsednici Narodne skupštine, gospođi Gojković. Gospođo Gojković, naprosto bih vas zamolila i evo rekla, da li biste bili ljubazni da u pristojno vreme završimo danas sa radom, kako to u načelu Poslovnik nalaže u 18,00 sati, da to isto uradimo sutra, kako bismo u četvrtak, poslednjeg četvrtka u mesecu, stekli konačno uslove da radimo i da se pred nama pojave ministri i članovi Vlade, predsednika Vlade i da konačno imamo priliku da im postavimo pitanje, što nam Poslovnik omogućava.

Vreme.
Današnji dan o pristojnosti vremena zavisi od predlagača za pitanja i dopunu dnevnog reda. To ne zavisi od mene. Ima 101 tačka, od toga zavisi današnji rad, od poslanika. Što se tiče sutrašnjeg dana, da možemo da završimo u to vreme, a u Poslovniku je definisano vrlo jasno kada je poslednji četvrtak, kada Vlada obavezno dolazi ovde, znači u trajanju sednice, nemoguće je završiti sednicu pre ovog četvrtka, tako da svakako imamo postavljanje pitanja. Ne vidim tu dilemu uopšte da je moguće u Poslovniku drugačije protumačiti, osim ako bi svi odustali od ulaganja amandmana na predloge zakona, u šta zaista sumnjam. Prema tome, vrlo je jasno šta ćemo raditi u četvrtak od 16,00 do 19,00 časova. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Poštovani građani Srbije, moja obaveza je da u ime više od 100 hiljada radnika u Srbiji koji imaju neku vrstu neisplaćenih potraživanja na osnovu izvršnih presuda po kojima im se duguje za neisplaćene, zarađene zarade, za neisplaćene otpremnine ili za nepovezan radni staž, da u njihovo ime ovde postavim određena pitanja predsedniku Vlade Republike Srbije i ministrima privrede i finansija.

Prvo i najvažnije pitanje glasi – kada će najmanje 100 hiljada radnika u Srbiji, sa neizmirenim obavezama društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnog odnosa dobiti ono što im se duguje, imajući u vidu da su predstavnici aktuelne vlasti u više navrata za ovih šest godina vlasti Srpske napredne stranke obećavali da će ova potraživanja biti ispunjena?

Drugo pitanje glasi – koliko radnika je do sada umrlo nedočekavši isplatu zarađenih primanja u firmama koje su propale u pljačkaškim privatizacijama, a za koje do danas niko nije odgovarao, iako je Srpska napredna stranka obećala borbu protiv kriminala i korupcije?

Treće pitanje – da li nadležna ministarstva finansije i privrede imaju konačan predlog propisa za rešavanje ovog pitanja i da li postoji plan isplate u nastupajućem periodu?

Četvrto pitanje – gde su završila sredstva od 17 milijardi dinara, obratite pažnju, 17 milijardi dinara, koja su u budžetu za 2014. godinu bila predviđena za isplate zaostalih potraživanja radnika, a nikada im nisu isplaćena?

Peto pitanje – da li deo ovih potraživanja može da se reguliše tako što bi bili otpisani dugovi koji ovi radnici imaju prema komunalnim preduzećima, prema svojim komunalnim dugovanjima za struju ili grejanje ili nešto drugo? Dakle, ako država nije u mogućnosti da im isplati zarade, da li može barem da im otpiše dugove, jer su brojne porodice pale u prezaduženost i postali socijalni slučajevi u međuvremenu od kada su ljudi ostali bez posla u pljačkaškim privatizacijama?

Šesto pitanje – da li ovim vajnim stranim investitorima koji dobijaju naše pare iz budžeta da bi otvorili nova radna mesta u Srbiji, možemo da naložimo da makar 10% novozaposlenih o našem trošku u njihovim stranim firmama dobije nalog da budu ljudi stariji od 50 godina, koji su ostali bez posla i koji jednostavno ne mogu više da nađu posao? I na kraju, ko će, ako ne Vlada Republike Srbije, da brine upravo o svemu ovome i da zaštiti radnike u Srbiji.

Da bih vam dokazao, kao prilog svemu ovome što tvrdim i postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, navešću samo nekoliko dokumenata koji potkrepljuju ono što govorim, a to je da su u poslednjih šest godina vlasti Srpske napredne stranke, vodeći funkcioneri ove stranke najmanje pet puta obećavali da će rešiti ova pitanja. Tako je 10. decembra 2012. godine Ivica Kojić, sadašnji šef Kabineta predsednika države Aleksandra Vučića obećao rešavanje ovog pitanja na sastanku sa sindikatima.

Evo ga drugi dokaz, kako je sadašnji predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović, u svoje vreme, kao ministar privrede, takođe obećao da će se isplatiti potraživanja radnika.

Onda imamo jedan izuzetno važan i dragocen dokument koji govori o Zakonu o budžetu iz 2014. godine, gde je predviđeno u onoj visini koju sam vam pominjao, od 17 milijardi, da će biti isplaćena ova potraživanja, koja nikada nisu isplaćena.

Dalje imamo jedan veoma važan dokaz koji potpisuje državni sekretar Ministarstva privrede Dragan Stevanović, da su zakonski propisi koji treba da reše problem radnika koji imaju potraživanja, povučeni iz procedure, tj. da ste odustali od isplate ovih potraživanja radnika i evo kako vaše ministarstvo potvrđuje da je odustalo od svega ovoga.

Ono što je veoma važno, još iz 2012. godine, ja pred vama ovde pokazujem Uredbu Vlade da se popišu svi radnici koji su oštećeni u pljačkaškim privatizacijama i da Vlada hitno reši način isplate njihovih potraživanja i mi, evo, imamo već punih šest godina Vlade Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije i u više navrata jedno veliko, da tako kažem, varanje građana Srbije koji su opljačkani u pljačkaškim privatizacijama, da će njihova primanja ikada biti isplaćena.

Poslednji put je Aleksandar Vučić bivšim radnicima više propalih preduzeća iz Niša obećao da će neizmirene zarade biti isplaćene do kraja 2016. godine. Ovo je kraj 2017. godine i građani Srbije treba da čuju i da znaju – sve što im ikada kaže Srpska napredna stranka, to je najobičnija laž.

Kome ste postavili pitanje broj dva?

Vladi Republike Srbije i Ministarstvu finansija.

Nisu nadležni za to pitanje, zato pitam, jer mora da se ispuni forma iz člana 287. Poslovnika.

Dajte onda ministru državne uprave.

To mi je nemoguće da uputim takvo pitanje.

Ko je onda nadležan?