Uvažene koleginice i kolege, izmene Zakona o elektronskim medijima, zapravo govorimo o REM-u, o Regulatornom telu za elektronske medije koje je po zakonu samostalna nezavisna regulatorna organizacija koja vrši javna ovlašćenja. Nažalost, građani su svedoci činjenice da je REM danas u Srbiji 2017. godine sve, samo ne to, da je REM organizacija i institucija koja krši zakone i propise ove zemlje. Sa koleginicom Vesnom Marjanović sam predložila izmene zakona koji će učvrstiti zakonska ovlašćenja i zakonske obaveze Regulatornog tela za elektronske medije, koji će precizirati i koji ni na jedan mogući način neće ostaviti prostor za zloupotrebu i tumačenja i sve ono što pod političkim pritiscima danas REM radi.
Jedan od ciljeva REM-a je doprinos očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja, a REM danas radi sve, samo ne to. Znate, kada REM ne ispunjava svoje zakonske obaveze, da npr. vrši kontinuirani monitoring i građane Srbije, a ne političke stranke, informiše o tome da li su politički akteri, da li su parlamentarne stranke zastupljene u podjednakoj meri, posebno kada govorimo o izborima, ne ruga se REM kršeći zakon samo političkim strankama, nego svim građanima, zato što on time udara na temelj demokratije, na slobodu izražavanja. Ustavna je kategorija da građani imaju pravo da budu objektivno, blagovremeno i istinito informisani, a REM, koji bi trebalo da bude kontrolor slobode i tog prostora, radi sve, samo ne ono što je po zakonu dužan.
Kada REM ćuti, onda i Aleksandar Vučić, u ovom trenutku predsednik Republike Srbije, i SNS preuzimaju ulogu da oni budu merači sekundi i minuta koje u kojoj emisiji, u kom prilogu centralnog Dnevnika RTS-a je ko imao koliko. Dakle, REM ćuti i ne oseća nikakvu obavezu da kršeći zakon zapravo radi nešto mnogo gore. Znate, kada REM ćuti i kada ne reaguje na najogoljeniji govor mržnje, diskriminaciju, najbrutalnije stvari koje televizija sa nacionalnom frekvencijom, koje je, podsetiću sve vas zajedno, javno dobro, REM koji ne reaguje kada jednom izda nacionalnu frekvenciju, i to je ono što sam predložila zajedno sa koleginicom u izmenama ovog zakona, da se kontinuirano prati, da postoji jedan kontinuirani monitoring da li neko ko je dobio na upravljanje javno dobro da ispunjava zakon, da štiti javni interes, zapravo to čini, ili neke televizije sa nacionalnom frekvencijom postaju oruđe u rukama jednog čoveka, koji se obračunavaju sa svakim, ne samo političkim protivnicima, nego sa svakim u zemlji ko se usudi da govori bilo šta što zasmeta jednom čoveku.
Trebalo bi da je REM regulator, da je čuvar prava na slobodno mišljenje, a REM je danas oružje u rukama jednog čoveka i jedne stranke. Izmene ovog zakona govore upravo o tome.