Poštovana predsednice, predložio sam dopunu Zakona o zdravstvenom osiguranju vezano za uvođenje obaveznog skrining programa za proveru sluha kod novorođenih beba.
Još 1998. godine u Milanu je usaglašena Evropska izjava o skrining programu novorođenih beba. U Srbiji se svake godine rodi više od 60.000 beba, a kod 300 mališana se utvrdi urođeno oštećenje sluha. U prvim mesecima života bebe najintenzivnije razvijaju sluh, a kasnije i govor. Svedoci ste da u proteklih godinu i po dana je sprovedena nacionalna kampanja, kompanije Ringer askeng Springer koju je predvodio „Blic“ gde smo uspeli i uz podršku Ministarstva zdravlja da sakupimo novac i opremimo sva porodilišta u Srbiji, 56 porodilišta u Srbiji su dobili oto akustičnu amisiju, aparat sa kojim se meri sluh kod novorođenih beba.
Ideja je bila i ideja je još uvek prisutna da od trećeg do petog dana rođenja bebe se uradi provera sluha. Svedoci ste, to sam rekao, i sada ponavljam kao narodni poslanik i kao profesor medicinskog fakulteta, znači, ovo je jako važna mera. Porodilišta su opremljena ali sve više građana me obaveštava da se taj skrining ne radi u porodilištima. Zato sada kao narodni poslanik koristim priliku da uvedemo zakonsku obavezu ljudima koji su u porodilištima, jer mnogi naši kažu, mi nemamo aparate. Sada imate aparate i sada ćete morati da merite sluh svim bebama kako bismo postali jedno uređeno društvo i kako bismo mogli detetu na rođenju da izmerimo da li ima oštećenje sluha ili nema. Ova mera je praktično obavezujuća za sva porodilišta, a ne kao do sada, mi smo ih opremili sa aparatima, a oni ne rade svoj posao. Dobio sam pouzdane informacije od roditelja i iz Novog Sada i iz nekih drugih manjih sredina da im nije urađen skrining iako su ta porodilišta dobila aparate u akciji prikupljanja sredstava i opremanja porodilišta sa aparatima za merenje sluha kod novorođenih beba.
Znači, ponavljam još jedanput kao lekar, najvažnije je da detetu na rođenju se uradi skrining, da se proveri da li beba čuje ili ne čuje, a to se radi od trećeg do petog dana. Da se u otpusnoj listi, a to i tražim ovim predlogom zakona, da se u otpusnoj listi evidentira i da se kaže, dete čuje ili dete ne čuje. Ovako roditelji izvode dete iz porodilišta i tek posle tri, četiri ili pet godina njegovog života shvate da dete ne čuje ili da pojačava televizor da bi čuo crtani film, a tada je mnogo teže da povratimo i sluh, a kada nemate sluh onda ne možete razviti ni govor. To je jedno veliko opterećenje za državu Srbiju, za društvo. Ovo je jedna preventivna mera koja bi olakšala rehabilitaciju i povratak sluha, a nakon toga i razvoja govora kod naših mališana.