Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, jako je opasno širenje u javnosti velikih neistina i straha među mladim ljudima da u budućnosti neće moći da se školuju onoliko koliko oni budu hteli. To jednostavno nije istina.
Oko 5% svega dece koja će upisati određene će biti obuhvaćeni u prvoj turi ovim dualnim obrazovanjem, znači, imaće mogućnost za 19 programa u 60 škola da sarađuju sa 127 kompanija, koji će u budućnosti moći da steknu određene veštine znanja, što ne znači da će morati da ostanu u tim kompanijama. Ukoliko žele, moći će da se školuju u visokoobrazovanim institucijama, da polažu veliku maturu i da upišu prestižne univerzitete. Do tada, kada budu trebali da završe četvrtu godinu srednjih škola, imaće prilike sa velikom maturom da upisuju i strane univerzitete.
Prema tome, širenje dezinformacija u javnosti i stvaranje jedne kampanje da je dualno obrazovanje nešto loše, da proizvodi jeftinu radnu snagu, nije istina, zato što time se ne bi bavila Švajcarska, ne bi se bavila Italija, ne bi se bavila Austrija, a ponajmanje Nemačka, koja, kao što vidite je napravila suficit u svom budžetu od 14 milijardi evra. To znači da je ona spremna kao velika država, velikih naroda u kojima je visok stepen multikulturizma da sprovodi ovakve programe upravo zbog toga da bi razvijala svoju privredu i to ne bi moglo ukoliko ne postoji sistem dualnog obrazovanja.
Ono što mi danas imamo kao predlog zakona je jedan model dualnog obrazovanja prihvatljiv za srpsko društvo, prihvatljiv za Srbiju, povezivanje prosvete, nauke sa privredom na odgovarajući način koji odgovara Republici Srbiji, tržištu rada i ovim fabrikama koje se otvaraju.
DŽabe da Srbija otvara fabrike, nova radna mesta ukoliko nema ljude koji će tu raditi. Naviknuti do 2012. godine da nemaju posao, mladi ljudi, da su izgubili preko 400.000 radnih mesta u fabrikama koje nisu radili, naviknuti sa sistemom vrednosti koji je vredeo do 2012. godine, u kome su rekli da jedini dobar posao je državni posao, ta psihologija sada mora da se promeni zarad toga da u budućnosti spremni dočekamo četvrtu industrijsku revoluciju.
Ona je već započela i mi jednostavno moramo da uhvatimo korak sa njom. Hvatanje u korake podrazumeva da na adekvatan način sistem obrazovanja Republike Srbije mora da se menja. I on se menja. Menja se na ovaj način da prihvatamo dobre prakse razvijenih država i na određeni način da možemo da našu decu zadržimo ovde, a ne da odlaze u zemlje EU i postaju jeftina radna snaga. Jer, ako o tome pričamo, ko je jeftina radna snaga, ako gledate sve zaposlene u državama članicama EU, pa sve su one jeftina radna snaga u odnosu na Nemačku, koja je najrazvijenija.
Reći ću vam da je iz Rumunije otišlo tri miliona stanovnika, toliko ih je napustilo tu državu, iz Bugarske dva miliona. Zemlje zapadnog Balkana takođe napuštaju visokoobrazovan kadar i odlaze za Nemačku. Zašto? Zato što je Nemačka država svoju privredu koncipirala tako da pravi jedan unutrašnji rast i razvoj, bez obzira ko radi kod njih, koje vrste naroda, nacionalnosti funkcionišu. Poštuju pre svega stručnost. Takvim svojim desetogodišnjim planom oni planiraju da jednostavno usisaju svoj privredni sistem, preko 30.000 inžinjera do 2030. godine, preko 30.000 lekara, preko 300.000 srednje stručne spreme. To je njihov dugogodišnji plan da bi održali svoju privredu na visokom nivou.
Šta mi time dobijamo? Dobijamo da nijedna država nije dovoljno dobra da pruži ljudima standard kakav mogu da dobiju u razvijenoj zemlji kao što je Nemačka. Ali, zbog toga je Srbija shvatila šta nam je činiti. Vlada Republike Srbije prvi put je prepoznala da sa stanovišta nauke i prosvete treba da poveže direktno privredu. Zbog toga, kao ljudi koji smo krajnje odgovorni, želimo i da naše inženjere i da naše lekare i ljude koji su od struke zadržimo ovde. Zato nije slučajno što je gospodin Vučić upravo u saradnji sa međunarodnim kompanijama otvorio mnoge fabrike ovde, preko 50, i te subvencije o kojima pričamo su zajednički posao, na zajedničkom zadatku, da ovde ostanu ljudi koji će moći da žive normalno od svog posla.
To je proces i ta plata za koju rade više nije osnovni motiv zbog čega će ljudi ostati u Srbiji. „Infostud poslovi“ su jedan portal, časopis koji objavljuje veliki broj oglasa za nova radna mesta, ali i kompanije koje se prijavljuju. Računa se da je od 2016. godine, izvinjavam se, od 2007. do 2017. godine 30% uvećan broj oglašavanja na tom portalu. Ono što je primećeno, od 2012. do 2017. godine potpuno je promenjena zainteresovanost mladih ljudi koji žele da dobiju posao. Nekada su se oni izjašnjavali 2012. godine, više od 40%, da žele da rade u državnom sektoru.
Danas, nakon te ankete, kojih je 30% više, preko 300.000 ljudi, koji su imali prilike da se anketiraju i prijave za određenu vrstu posla preko tog portala, kažu da bi pre radili u stranim i domaćim privatnim kompanijama. Takođe, 40%. Potpuno se promenio odnos i psihologija ljudi koji jednostavno završavaju fakultete i koji traže posao. Zbog toga je dualno obrazovanje, zakon o kome danas pričamo, neophodan da bi jednostavno uspostavili adekvatno tržište rada sa određenim kvalitetom kadrova.
I na kraju krajeva, ako ćemo kao roditelji da posmatramo, svaki roditelj želi da mu dete ostane ovde, da svoje potomke i svoju porodicu jednostavno gledaju svaki dan ovde, a ne preko interneta ili preko „Skajpa“ ili u inostranstvu.
Prema tome, mnoge se stvari menjaju u svetu, Srbija hvata korak sa tim svim promenama i zbog toga ovaj zakon treba prihvatiti. Oni koji ga napadaju treba da daju konstruktivne predloge, a ne da se bave širenjem dezinformacija i straha među mladim ljudima. Hvala.