Hvala gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, član 2. koji utvrđuje pojmove, između ostalih, pod brojem 4 pojam instruktora, pod brojem 5 pojam koordinatora učenja kroz rad, ono što je nekada bilo u stvari profesor koji izvodi praktičnu nastavu.

Mi smo predložili da se iz tačke 4. koja govori o instruktoru, reči „i odgovorno je da učenici steknu kompetencije propisane standardno klasifikacijom“ se obrišu, a da se te reči prebace iza tog bivšeg profesora praktične nastave, gde sam u neko doba i ja jedno 15, 16 godina radio kao profesor praktične nastave.

Dva su razloga zbog čega smo mi to uradili. Ja sam dobio ovde obrazloženje zašto ste to odbili. U obrazloženju se pozivate na strategiju razvoja obrazovanja. Pričali smo već, kada je bila rasprava u načelu, šta ste i vi pričali o strategiji obrazovanja u Srbiji, tu smo se u mnogo čemu saglasili.

Dva su razloga zašto smo predložili ovaj amandman. Prvo, hteli smo da vratimo poverenje u one profesore koji su se školovali da bi bili profesori praktične nastave, u doba kada sam ja vodio praktičnu nastavu na zubotehničkom smeru. Trebalo je da to bude lice koje je završilo fakultet. Smatramo da je to lice mnogo više kompetentno nego instruktor koji ima 40 sati obuke.

Ne radi se ovde možda toliko o stručnom zanimanju, ali jedan drugi razlog jeste možda još veći strah zašto smo to hteli da prebacimo sa terena Privredne komore, koja će da licencira i da odredi tog instruktora, jer Privredna komora je faktički udruženje nekih poslodavaca.

Pričao sam vam o elementima za korupciju koji su tu nepresušni, a na primer, ono što sam vam pričao o famoznom GIZ-u, evo ja sam bio u Kraljevu sad za vikend i dobio sam informaciju kako GIZ može biti od onih šest miliona evra, koja nam je tako dao, finansira lokalne televizije da reklamiraju upis u srednju školu za zanimanje zavarivač.

Gospodine ministre, da li mislite vi sa vašim saradnicima da mene možete da ubedite da je to nemačka bolećivost i briga za srpskog učenika ili apsolutni nemački interes za dato zanimanje koje će da ostvari preko Privredne komore. Zato smatramo da je ovaj amandman bio apsolutno smislen i Srpski pokret Dveri je na ovaj zakon davao amandmane koji nisu „briše se“, jer smo smatrali da nešto moramo u srednješkolskom obrazovanju da promenimo. Nismo sigurni da li je to najbolji način, ali je namera bila korektna. Ali, očito, iz nekog razloga, svi naši amandmani su pali pod grupu amandmana „briše se“ i jednom serijom obrazloženja koje je ministarstvo dalo i oni su izbrisani. Hvala.

Hvala, kolega Vesoviću.
Na naziv iznad člana 3. i član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Balša Božović, Gordana Čomić, Dragoljub Mićunović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Dejan Nikolić, Maja Videnović, Radoslav Milojičić, Goran Ješić, Tomislav Žigmanov, Dušan Petrović, Veroljub Stevanović i Dušan Milisavljević.
Reč ima Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Dakle, član 3. govori o principima na kojima se rukovode oni koji učestvuju u procesu dualnog obrazovanja.

Dakle, svaki od ovih principa je u direktnoj suprotnosti sa onim što će ovaj zakon da proizvede. Kažete – profesionalnost, etičnost, karijerno vođenje i zapošljivost, dostupnost, relevantnost, celoživotno učenje, pravo izbora, jednake mogućnosti, sve što će ovaj zakon da proizvede je u direktnoj suprotnosti sa ovim što ste postavili, kao principe na kojima treba da funkcionišu učesnici dualnog obrazovanja.

Kada pričate o profesionalnosti, da li mi možete reći šta je tačno profesionalno i etično, hajde da uzmemo i tačku 4, u tome da šaljete decu od 15 godina da rade u nekakvoj fabrici za platu koja je 70% minimalca, lažno ih ubeđujući da je to zagarantovani put ka poslu i lažno im obećavajući da će oni, ako baš, eto, nekim sticajem okolnosti ne uspeju da se zaposle kod tog poslodavca, moći posle da započnu svoj biznis.

Karijerno vođenje i zapošljivost. Kakvo karijerno vođenje kada će to biti zasnovano na osnovama lažnih obećanja koja im nudite. Dostupnost, relevantnost, prohodnost, pristup radu, celoživotno učenje, šta će, ceo život će učiti da zavrće jedan šraf. Mislim, prosto, ta zanimanja na koja će se ta deca zapošljavati nisu zanimanja koja garantuju ovo.

Pravo izbora, to sam u raspravi u načelu rekla, da je jedna od najnemoralnijih stvari koju nama ovde tvrdite, da niko tu decu neće terati da idu na dualno obrazovanje nego će ona, bože moj, sama izabrati da idu na profile dualnog obrazovanja. Znači, to radite u situaciji u kojoj će ta deca, prvo im obećavate, vi ste i sami rekli da je to za neku decu koja baš ne vole mnogo da uče, pa sad ja kao neki učenik ne volim baš mnogo da učim, ovde mi obećavaju neku platicu, lažno me uveravaju da ću moći da se zaposlim nakon toga u toj firmi, da imam siguran posao. Pritom, verovatno mi porodica živi u nekakvoj bedi, pa i njima tih deset hiljada dinara dobro dođe.

Šta mislite, koliko će te dece pod pritiskom roditelja otići na profile dualnog obrazovanja, samo zato što će dobijati deset hiljada dinara mesečno? Koliko te dece će sa 14 ili 15 godina, prevareni vašim lažnim uveravanjima, odlučiti da upišu te škole i onda posle kada shvate da iza toga niti ima posla, niti ima mogućnosti da počnu sami posao, niti ima mogućnosti da nastave školovanje, shvatiti da ste ih prevarili. O kakvom slobodnom izboru mi pričamo kad se radi o deci od 14, 15 godina kojima vi dajete lažna obećanja i na kraju jednake mogućnosti.

Ako ovaj zakon išta radi, to je da ubija jednake mogućnosti u društvu, zato što svu onu decu koja upišu dualno obrazovanje, osuđuju na to da budu vrlo slabo obrazovana, vrlo slabo plaćena i bez mogućnosti da nastave školovanje.

Ovaj zakon, ne samo da neće poništiti razlike socijalne koje postoje među učenicima, nego će ih zakopati u još veće razlike i u takve rovove iz kojih oni više nikada neće moći da izađu, a sve za račun stranih poslodavaca, lažnih investitora kojima sada na desetine hiljada evra i uslove, koje ne dobijaju nigde u svetu, sada još, evo, nudimo i ovu ekstra pogodnost, a to je besplatna radna snaga naše dece.

Hvala.
Reč ima Vladimir Orlić. Izvolite.

Iz par razloga, dame i gospodo.

Prvo, zbog toga što se očigledno ne pravi razlika između rada i učenja kroz rad. To je valjda ovde više nego jasno.

Drugo, zato što se postavljaju opravdana pitanja upravo zato što nekome ko ih postavlja što-šta ovde nije jasno. Na primer, ono pitanje - ko zna koliko dece i koliko je to dece? Odlično pitanje. Nekako imam snažan osećaj da taj ko je to pitanje postavio nema predstavu koliko je dece uopšte obuhvaćeno ovim programima, niti koliko bi moglo biti, ni koliko je kompanija zainteresovana za učešće, ni koliki će biti kapaciteti na ovim programima. Nešto mi govori da tu nema nikakve ni približne predstave o brojevima. To bi bio drugi razlog.

Treći razlog, zbog priče o desetinama hiljada po radnom mestu. Nekako imam snažan osećaj da se nema ni predstava o tome koliko je uopšte prosečna subvencija po radnom mestu, a ni ono što sam pitao na samom početku dana - koliko je tih programa za subvencionisanje odobreno domaćim, a koliko stranim pravnim licima od početka?

Iz svih tih razloga, ja mogu samo da ponovim - da ostavimo mi ove prazne priče na stranu, jer prazna priča je podjednako prazna ma koliko puta da se ponovi, a ove ovakve amandmane da ne prihvatamo. Hvala.

Hvala.
Reč ima Olivera Pešić.
Izvolite, koleginice Pešić.

Poštovani podpredsedniče, uvaženi ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, predlažem da se ovaj amandman ne prihvati, jer ovim amandmanom poslanici Demokratske stranke traže brisanje člana zakona koji je u stvari predstavlja osnovu ovog zakona, s obrazloženjem da će, parafraziram, rezultat uvođenja dualnog obrazovanja biti školovanje dece za radna mesta koja ne postoje, kao i stvaranje jeftine radne snage.

Poštovani potpredsedniče, radna mesta u Republici Srbiji i te kako postoje, a svakim danom država Srbija, na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem, radi na stvaranju, odnosno obezbeđivanju uslova za nova radna mesta. Vreme koje imam na raspolaganju od dve minute po ovom amandmanu mi prosto nije dovoljno da pobrojim sve gradove i opštine u Republici Srbiji u kojima su otvorene nove fabrike ili novi proizvodni pogoni, odnosno nova radna mesta za vreme vlasti SNS zajedno sa svojim koalicionim partnerima. Srpska napredna stranka se bori za svako novo radno mesto. Svako novo radno mesto je bitno.

Dualno obrazovanje ne stvara jeftinu radnu snagu, kako se kaže u obrazloženju ovog amandmana, već podstiče bolje povezivanje privrede i obrazovanja na svim nivoima. Jeftina radna snaga se upravo stvara ne uvođenjem dualnog obrazovanja, odnosno kada se đacima ne omogući da steknu znanje kroz praktičnu nastavu.

Što se tiče poslednje rečenice u obrazloženju koje je DS dala, da ona neće dozvoliti da generacije budućih đaka budu upropašćene zbog nečijeg hira, želim da kažem samo da je DS imala priliku da vodi ovu državu i da brine o mladim naraštajima, a kako i na kakav način su oni vodili državu ocenili su građani na prethodnim izborima. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, najpre želim da istaknem da predloženi amandman apsolutno ne treba prihvatiti. Ne treba ga prihvatiti upravo iz razloga što on možda na najbolji mogući način pokazuje svo licemerje pojedinih narodnih poslanika koji su danas tokom čitavog dana predlagali amandmane koji gotovo da apsolutno nikakve veze nisu imali sa odredbama člana na koji se odnosi.

Šta želim da istaknem? Član 3. Predloga zakona o dualnom obrazovanju, kojim su regulisani principi dualnog obrazovanja, to je u stvari suština ovog zakona, jer se u fokus i u centar dualnog obrazovanja stavlja zaštita najboljeg interesa učenika kroz obavezu svih onih koji učestvuju u procesu obrazovanja da upravo brinu da se taj najbolji interes učenika kroz sprovođenje bilo trogodišnje, bilo četvorogodišnjeg dualnog obrazovanja poštuje.

Naravno, hoću da istaknem da za Srpsku naprednu stranku rad, znanja, obrazovanje, obrazovanje koje je funkcionalno i obrazovanje koje je primenjivo predstavljaju vrednosne kategorije.

Takođe, hoću da istaknem da se ovde drugi dan manipuliše sa terminom – deca. Moram da istaknem da Predlog zakona o dualnom obrazovanju tretira učenike. Takođe, moram da istaknem da maloletno lice sa 15 godina ima pravo da u skladu sa svojim sposobnostima i svojim sklonostima izabere željeno zanimanje.

Takođe, želim da istaknem da se i do sada jedna grupa učenika opredeljivala za trogodišnje obrazovanje, ali Predlogom zakona o dualnom obrazovanju u stvari se stvara pravni okvir na koji najbolji način će se zaštiti interes upravo tih učenika i upravo se pružiti mogućnost učenicima da steknu znanje koje će odgovarati njihovim stvarnim kompetencijama, odnosno da steknu funkcionalno obrazovanje koje će biti primenjeno kod poslodavca, bilo da je on strani investitor, bilo da je naš investitor, ili će možda tu funkcionalnost znanja i obrazovanja upotrebiti za pokretanje privatnog preduzetništva.

Moram da istaknem da je znanje i poznavanje preduzetničkih kompetencija jedno od osam osnovnih veština koje su neophodne za život i rad u društvu znanja, a Srpska napredna stranka smatra da je 21. vek vek znanja i da u znanje treba ulagati kroz obrazovanje. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima LJubica Mrdaković Todorović. Izvolite.