Hvala.
Povreda Poslovnika, Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106. i član 107.

Kaže Šekspir - ovo je dostojanstvo i treba govoriti o temi dnevnog reda. Pošto je rasprava u pojedinostima, mi smo ovde o svemu čuli sem o amandmanu. Poštujem vašu tolerantnost, ali ste vi dopustili ovde da se vređa dostojanstvo Narodne skupštine time što je čovek usput delio dijagnoze, što je govorio o nekim lažnim diplomama, koliko ja znam član 1. uopšte to ne obuhvata.

O lažnim diplomama priča čovek koji je kupio u Bitolju srednju školu. To je tipična povreda dostojanstva. O lažnim diploma priča čovek koji je kupio Višu trgovačku u Nišu, i to kad je postao ministar. A kaže da je završio Višu ekonomsku u Beogradu. Ako to nije vređanje dostojanstva Narodne skupštine, onda nek pokaže diplomu te više škole. O usmerenom obrazovanju i o Šuvaru priča čovek koji, po meni, je završio neusmereno obrazovanje. Mi koji smo u to vreme išli u školu znamo da je to bio prekid ako to zovemo, dualnog obrazovanja, da su zanatlije i škola učenika u privredi, umesto tri godine, išli godinu, a on tvrdi da je dualno obrazovanje Šuvar. To je povreda dostojanstva Narodne skupštine. Zato što je Šuvar prekinuo tu vrstu koju možemo nazvati dualnim obrazovanjem, ali neko ko nije išao u školu, ko kaže da drugi ništa nisu radili, grubo vređa dostojanstvo Narodne skupštine i nek mi on kaže u kojoj je firmi on radio, ja ću da izvadim moju radnu knjižicu, on nek izvadi svoju, a on, koliko ja znam, je radio na ulici, kocka, karta i šibice, šverc bunde.

Hvala.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Imamo jedan zahtev za repliku i jedno javljanje po amandmanu. Izvolite, ministre.

Hvala vam puno.

Naravno da nema veze za Šuvarovom reformom, ni blizu. Ovo što je rekao poslanik poslednji što je govorio, Marijan Rističević, je tačno.

Ko je šezdesetih godina rođen i išao u Šuvarove škole, ima ih dosta u državi, znaju dobro da je prva faza bila – svi su išli isti program. Svi, a onda taj majstor koji je trebao da ide učio latinski i sve drugo u prva dva razreda i išao samo godinu dana na teoriju, praksu nisu ni imali. Mi smo tad počeli da uništavamo taj naš model, a odlične fabrike kad su izvožene, ja znam, lično sam radio u Rakovici i basenu, imali su odlične profile, najbolje majstore uzimali. Znači, mi smo izgubili taj resurs odlične majstore da mogu da rade u auto industriji. Znači, taj diskontinuitet je bio. Dobro je što je i neko primetio od poslanika, ovde u obrazloženju, strategija nije oportuna ovoj priči. Sa strane 104 i 112 koga zanima neka pogleda.

Istraživanje koncepta dualnog kada smo sagledali interese poslodavaca, oko 1800 poslodavaca u Srbiji, što domaćih, što stranih se izjasnilo da imaju nameru da uvode neki od modela dualnog. Za sada je licencirano 205 kompanija. One su ispunile sve uslove i to se radi korak po korak. Pričamo o nivou obrazovanja koje obuhvata 7 – 8%, a ukupno srednje obrazovanje obuhvata 25 % gimnazije, 67 % srednje stručne škole. Za informaciju građanima Srbije sve se reformiše, i gimnazijski programi i programi srednjih stručnih škola, a dualno traži svoje mesto kroz tro i četvorostepeno.

Žice i obuke, kada govorimo o nekim jednostavnim poslovima, to se ne obrazuje kroz dualno, to je kurs. To se savlada za dva meseca. To je neformalno obrazovanje. Negde je to zaista tim građanima mnogo značajno. Ko ne zna, može da ih poseti, ja jesam.

Kada govorimo o sindikatima, sve vreme, sa svim zakonima sa kojima smo došli ovde smo učestvovali bara bar danima, ko izvoli da kaže suprotno, nek mu je na čast.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, pravo na repliku.

Replika na izlaganje gospodina Zorana Živkovića, koji je ničim izazvan u toku obrazloženja svog stava o amandmanu, valjda i o celom zakonu, pomenuo mlade radikale.

U obavezi sam kao ovlašćeni predstavnik da pre svega, zbog javnosti kažem da se mi u SRS ne delimo na mlade i stare, da nemamo nikakve omladinske organizacije, da nemamo nikakve ženske mreže, da nemamo bilo kakve druge organizacije, da smo svi mi samo srpski radikali sa istim pravima i obavezama.

Na šta je gospodin Živković mislio, zaista nemam ni nameru da nešto preterano razmišljam, ali kažem bila sam u obavezi radi javnosti da iznesem ove podatke. Ako je mislio na neke koji su možda nekada bili članovi SRS, oni nikakve veze sa SRS nemaju. Znate da kao i sve u životu, da je valjalo ne bi bilo bivše. Gospodin Živković to zna i sam po sebi, po svom napuštanju stranke i formiranju druge, što je naravno njegov problem. Hvala.

Hvala.
(Zoran Živković: Replika.)
Na konto čega se javljate za repliku?
(Zoran Živković: Pomenut sam, Vjerica Radeta.)
Vjerici Radeti? Ne, Vjerica Radeta je samo odgovorila na pominjanje SRS.
(Zoran Živković: Sad ne smeš nikom da daš repliku, ni njoj da daš.)
Ne radi se o tome da li predsedavajući nešto sme ili ne sme, pomenuli ste je, gospođa Radeta je odgovorila, imala je pravo na repliku …
(Zoran Živković: Imam i ja pravo na njenu repliku, piše ti to u Poslovniku.)
Ništa uvredljivo nije rekla za vas. Stvarno nemate pravo.
Idemo dalje, reč ima narodni poslanik Branka Stamenković, po amandmanu.

Hvala, molim vas ako možete vreme ovlašćenog da mi računate.

Dakle, malo pre je kolega Orlić zamerio što sam tokom rasprave u pojedinostima o zakonu o dualnom obrazovanju govorila o našem osnovnom školskom obrazovanju, pa je rekao da mu to nije jasno, te osećam potrebu da mu pojasnim.

Sreća, to je jasno skupštinskom Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo koji je prihvatio ovaj amandman kao amandman koji je u skladu sa Ustavom , kao i obrazloženje koje je dato uz taj amandman, a koje praktično u raspravi dok branim amandman prepričavam. Da bude sasvim jasno i kolegi Orliću, pročitaću deo tog obrazloženja koji je prošao kompletnu skupštinsku proceduru.

„Obrazovnom sistemu Republike Srbije nije potrebno dualno obrazovanje, već korenita reforma predškolskog, osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja po ugledu na finski model“. Drugim rečima, predškolsko vaspitanje i obrazovanje mora biti svima dostupno i u potpunosti finansirano iz budžeta Republike Srbije, bez bilo kakve novčane participacije roditelja. Svi prateći troškovi predškolskog, osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja i vaspitanja, uključujući i troškove nabavki igračaka, udžbenika, školskog pribora, prevoza i ishrane učenika, takođe moraju u potpunosti biti pokriveni iz budžeta Republike Srbije, a srednjoškolsko obrazovanje mora postati obavezno.

Tek nakon zadovoljenja ovih osnovnih uslova, obrazovni sistem Srbije postaće pravedan i istinski će pružiti jednake šanse za životni uspeh svakom detetu, bez obzira na finansijsku snagu roditelja. Drugim rečima,kolega Orliću, nama je osnovno i predškolsko obrazovanje loše. Zbog toga što su loši imamo loše rezultate na kraju osnovne škole. Zbog toga što imamo, sada uvodimo dualno, jer ne znamo šta ćemo sa tom decom.

Da su nama dobri rezultati na kraju osnovne škole, nama dualno obrazovanje ne bi trebalo. Ali, pošto nije, mi moramo da se zapitamo, a zašto nije? Šta treba svaki ozbiljan čovek, svako ko dublje krene u analizu, mora da krene u analizu - šta nije u redu, šta su problemi zbog čega ne valja naše osnovno školsko obrazovanje, zbog čega su nam rezultati loši?

Tu je veza između pominjanja osnovno-školskog i dualnog obrazovanja i kao što vidite to je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo prepoznao, a ja ću nastaviti na tome da insistiram u mojoj raspravi po sledećim amandmanima. Hvala.

Hvala koleginice Stamenković.
Pravo na repliku, Vladimir Orlić. Izvolite.

Dakle, dužan sam bar po dva osnova da izrazim zahvalnost sa svoje strane. Prvo, zato što smo dobili ovih, slobodno rečeno, besplatnih dva minuta da još neke dodatne stvari pojasnimo. Drugo, što su se postarali ovi koji su repliku izazvali da nas malo i zabave pride.

Prvo na temu, ovog poslednjeg, zabavili, jer dame i gospodo ja sam danas, moram da priznam, mnogo naučio. Naučio sam da obrazloženje amandmana prolazi skupštinske procedure i da ga razmatra Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Eto, to mora da priznam do sada nisam znao. Bio sam ubeđen da taj odbor samo analizira da li je predlog u skladu sa Ustavom, pravnim sistemom, da li predlog amandmana, a ne bilo kakvo obrazloženje, gde može ko god hoće, kako god hoće poeziju da napiše kao što kako vidimo i rade, prolazi bilo kakve provere u proceduralnom smislu. Dakle, ovo je bilo vrlo lepo da se malo relaksiramo za početak ovog, očigledno, veoma dugog dana. Hvala na tome.

Što se tiče veze po prvom ili po drugom osnovu, hvala i na potvrdi svojevrsnoj, da onaj ko je ovo obrazloženje dao i ovakve amandmane sa tim obrazloženjem predložio, nema predstavu šta bi rekao na temu ovog zakona. Onda zbog toga priča, o predškolskom, o osnovno-školskom i o svim drugim oblicima i nivoima obrazovanja, osim onoga o kom treba da priča.

No, da ne bude ovo samo zabava i relaksacija za nas, od onih koji očigledno neće danas umeti ništa bolje od ovoga što su uradili, da iskoristim ovih dodatnih tridesetak sekundi da nekima kojima je potrebno dodatno pojašnjenje sada kažem, da se u odgovoru, inače odličnom odgovoru koje smo dobili od ministarstva, pominje ta strategija, baš zato što su se na tu strategiju neki u svojim, takođe, fenomenalnim obrazloženjima amandmana pozivali. Da im se skrene pažnja, da pored toga što se pozivaju na tu strategiju, što je lepo i pohvalno, nije loše da istu i pročitaju. Da su je pročitali i da su je razumeli pride, videli bi da je ovo obrazloženje zaista na mestu, da njihovi predlozi u skladu sa strategijom nisu, a ovaj predlog zakona, uz sve ostale, odlične stvari baš jeste. Hvala.