Poštovane kolege poslanici, nastavljamo dalje sa radom.
Reč ima ministar Zorana Mihajlović, kao ovlašćeni predstavnik predlagača.

Hvala.
Dobar dan svima. Poštovani predsedavajući, drage poslanice i poslanici, hvala vam što danas imamo priliku da razgovaramo o ratifikaciji četiri vrlo važna međunarodna sporazuma. Jedan od tih sporazuma treba da omogući Srbiji da dobije mogućnost da bude sedište vrlo važnog sekretarijata, a u pitanju je ugovor o Transportnoj zajednici zemalja zapadnog Balkana.
Potpisali smo ga letos kada je bio sastanak predsednika vlada, i to na engleskom jeziku, a zatim smo čekali, kao Srbija, da dobijemo taj ugovor na nacionalnim jezicima, dakle, na srpskom i svim ostalim, da bismo mogli taj ugovor da predložimo Vladi Republike Srbije na usvajanje.
Ovaj ugovor o Transportnoj zajednici, krenuću od tehničkih detalja, budući da je bilo puno pitanja zašto danas sednica i zašto danas raspravljamo o ovome. Ovo je vrlo važno za Republiku Srbiju, za građane Srbije. Dakle, ovaj ugovor o Transportnoj zajednici zemalja zapadnog Balkana, u kojem je jedna od zemalja, centralna, upravo Srbija, je 9. oktobra došao u Vladu Republike Srbije na nacionalnom jeziku, pregledan i upućen članovima Vlade Republike Srbije na mišljenja, 26. oktobra je usvojen na sednici Vlade Republike Srbije i odmah nakon toga upućen, sa molbom, parlamentu i poslanicima i poslanicama na hitno usvajanje upravo zbog značaja i mogućnosti da na ministarskom sastanku 7. decembra članice i EU izglasaju Srbiju kao sedište Sekretarijata Transportne zajednice zemalja zapadnog Balkana.
Mislim da je to od velikog značaja, budući da transportna politika Srbije, jedan od osnovnih strateških ciljeva jeste povezivanje sa regionom. Srbija u regionu ima lidersku poziciju upravo u oblasti infrastrukture, transportne i energetske. Za nas je mogućnost i veliki da nastavimo to povezivanje mnogo brže nego što je to rađeno u prethodnom periodu.
Puno je prednosti za Srbiju, pre svega, od toga što smo uopšte potpisali ugovor o Transportnoj zajednici, a da ne govorim o tome što ćemo imati sedište Sekretarijata Transportne zajednice. Dakle, ubrzana izgradnja i povezivanje i ono što je za nas važno jeste da postanemo nezaobilazan koridor u onome što se zove povezivanje istoka i zapada i da postanemo zaista nezaobilazni kada govorimo o izgradnji, ne samo drumskog saobraćaja, nego i železničkih pruga, da završimo ili da nastavljamo dalje sa novim projektima fizičkog povezivanja sa drugim zemljama, ali ono što je takođe važno, što treba da nam pomogne, a to je da prevaziđemo sve one ne fizičke barijere koje postoje između zemalja, dakle Srbije i svih zemalja sa kojima se graničimo, jer ono što utiče direktno na našu konkurentnost jeste činjenica da nam često roba i putnici, ali posebno roba, na granicama stoji jako dugo.
Jedna od odlika ovog ugovora, gde ćemo svi zajedno, kao zemlje zapadnog Balkana, uskladiti naša nacionalna zakonodavstva, zatim ćemo postati jedan jedinstveni region, a kao takav biti deo EU i tako sistemski razvijati našu transportnu politiku i naš transportni sistem, jeste da prevaziđemo sve fizičke i ne fizičke barijere. Pored toga, naravno, usklađivanje nacionalnih zakonodavstava i mogućnosti da koristimo još mnoge fondove i da sve one projekte koje smatramo strateškim projektima, a koji se u Vladi Republike Srbije definišu, za to su određeni Koridori, krenemo u njihovu mnogo bržu realizaciju.
Mislim da je vrlo važno napomenuti da zahvaljujući jednom ovakvom ugovoru, gde nismo sami, ali jesmo, ponavljam još jedanput, centralna zemlja zapadnog Balkana, radimo na tome da povećamo obim transporta ljudi i robe, da se potrudimo, a imamo jasne planove, programe i za veliki deo pripremljenu projektno-tehničku dokumentaciju, dakle da se potrudimo da te projekte realizujemo. To znači da produžimo transportnu mrežu, zatim da iz toga takođe možemo da vidimo u onom realnom životu, ne samo gotovu infrastrukturu, nego u onim finansijskim i ekonomskim indikatorima, povećanje učešća transporta u društvenom bruto proizvodu.
Mislim da je takođe jako važno reći da ćemo u skladu sa ovakvim jednim ugovorom na pet godina praviti određene planove, radićemo zajedno. Ne možemo pričati o infrastrukturi kao jednom ostrvu samo za jednu zemlju. Infrastruktura je zaista pitanje celog regiona. Ukoliko smo bez infrastrukture, ne možemo pričati ni o bilo kakvom privrednom razvoju.
To je vrlo važan međunarodni sporazum. Pričaćemo šta god je potrebno o detaljima, i to je pre svega osnovni razlog zašto se danas vidimo i o tome pričamo.
Pored toga, pored ovog međunarodnog sporazuma, još tri sporazuma su ispred vas. Svaki ponaosob je važan za građane i građanke Srbije. Jedan jeste ratifikacija ugovora sa KFV nemačkom bankom u vrednosti od 17 miliona evra. U pitanju je vodosnabdevanje u četiri opštine, to su Kikinda, Vrbas, Knjaževac i Paraćin. Vrednost za Kikindu je šest miliona, za Vrbas 4,1, Knjaževac 3,4, Paraćin 3,45 miliona evra. Već smo potpisali ugovore sa Ministarstvom finansija, KFV banka i predsednici opština i sada je ispred vas da o tome razgovaramo. Ukoliko ovo budemo ratifikovali, u narednih godinu dana ova četiri grada će imati rešeno pitanje vodosnabdevanja, negde je deo kanalizacije.
Zatim, ispred vas je takođe ratifikacija međunarodnog ugovora o finansiranju sa kineskom „Eksim“ bankom, a odnosi se na finansiranje prve deonice modernizacije pruge Beograd-Budimpešta. To je prva deonica Beograd centar – Stara Pazova. Prošle godine u novembru na samitu 16+1 u Rigi potpisan je komercijalni ugovor sa kineskim konzorcijumom koji će raditi na ovom delu pruge. U maju mesecu, u Pekingu, kada je predsednik Vučić bio u Pekingu, tada smo tom prilikom potpisali i ugovor o finansiranju i od 26. avgusta on je u parlamentu po hitnom postupku, kako bismo sada imali ratifikovan i ovakav jedan ugovor.
O detaljima pričaćemo kasnije u samoj diskusiji. U pitanju je preferencijalni kredit i sve ono što Srbija ima u svojim odnosima sa Narodnom Republikom Kinom. Srbija, koja je između ostalog dobila i to da je sedište, odnosno centar za saobraćaj i infrastrukturu, 16+1 zemalja. Znači, sledeće godine ćemo ugostiti ovde u Beogradu sve ministre transporta, kao i ministra transporta i infrastrukture Narodne Republike Kine.
Četvrti sporazum koji je ispred vas je Nacrt zakona o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Od 2001. godine do danas 3,1 milijarda jeste potpisanih, ratifikovanih ugovora sa Evropskom investicionom bankom. Sve međunarodne finansijske organizacije propisuju vrlo detaljnu proceduru sprovođenja javnih nabavki. Kod Evropske investicione banke to za nijansu izgleda drugačije. Oni nemaju detaljno propisanu proceduru. Imaju jedan vodič za sprovođenje javnih nabavki gde nema svih detalja.
U tom smislu, niti se u potpunosti primenjuje vodič za javne nabavke, niti se u potpunosti može primeniti naš Zakon o javnim nabavkama, tačnije u onom delu šta su nadležnosti Republičke komisije za zaštitu prava ponuđača. Iz tog razloga, želeći da to sve bude transparentno, da nam se ne desi situacija da se neko požali na tenderu, pa da onda Republička komisija ne može da da svoj stav.
To je razlog zašto smo sa Evropskom investicionom bankom našli rešenje gde ćemo u potpunosti moći, izmenom članova samog ugovora, da primenimo naš zakon, a to znači da će republička Komisija za zaštitu prava ponuđača moći da reaguje na svaku vrstu, naravno, u drugom stepenu, ukoliko postoji neka žalba.
Tu su četiri međunarodna sporazuma ispred vas. Svaki je važan, kao i sve ono što vi radite.
Još jednom želim da vam se zahvalim što danas možemo da razgovaramo o ovome. Sve što imate da pitate, mi smo tu da odgovorimo. Žao mi je što neki, čini mi se, nisu baš shvatili koliki je značaj ovoga, pa imamo situaciju da je najveći problem zašto smo danas ovde, a bićemo i sutra, a nije suština značaj toga da je Srbija centralna zemlja, da će imati sekretarijat zemalja zapadnog Balkana, što nije bilo lako dobiti, verujte. To je stvar velikog rada, što predsednika, što same Vlade Republike Srbije.
Naravno, ne bih da govorim o opštinama i lokalnim samoupravama, koje će konačno rešiti pitanja, bilo kanalizacije, bilo vodosnabdevanja. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Miljan Damjanović.

Poštovane kolege narodni poslanici, u materijalu smo mogli da pročitamo da je Vlada dostavila Narodnoj skupštini Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije, za deonicu Beograd Centar-Stara Pazova, između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija, kao zajmoprimca i kineske „Eksport-import banke“ kao zajmodavca, 29. avgusta 2017. godine. To je pre tačno tri meseca dostavljeno.

Postavlja se sada logično pitanje – kako je moguće da mi jutros dobijemo obrazloženje od predsednika parlamenta da je tek juče zamoljena od predsednika i potpredsednica Vlade da se po hitnom postupku to zakaže u roku od 24 sata i zašto se jednostavno, ukoliko je postojala mogućnost, ukoliko je stigao materijal 29. avgusta, ako je toliko urgentno i toliko hitno, zašto nije stavljeno na dnevni red još u septembru mesecu i zašto se tada nije raspravljalo o ovim zakonima i sporazumima? Zašto se nekom ako se žuri čeka tri meseca? Po našim razmišljanjima, pravi se određeni tajming i postoje zakulisne radnje.

Kada je u pitanju Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o osnivanju Transportne zajednice, koji je podnela Vlada, 1. novembra 2017. godine, ministar je malo pre, kada je govorila ko su potpisnici Sporazuma, možda zaboravila ili nije rekla da, pored Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, je isto potpisnik Crna Gora, Srbija i Kosovo, a vratićemo se i na obrazloženje, iako u samom ovom sporazumu, odnosno zakonu, kaže da Kosovo sa zvezdicom, ovaj naziv je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, potpisano 1999. godine.

Podsetiću kolege narodne poslanike i javnost da nijedna Vlada Republike Srbije, od 5. oktobra do danas, nije zaista i iskreno tražila da se primeni Rezolucija 1244, jer ona ne govori samo ni o kakvoj zvezdici, već je otišla korak dalje i Briselskim sporazumom, što ću dokazati u samom Zakonu, stoji da vi priznajete, i de fakto i de jure državu Kosovo.

Polako, čućete, gospodo, nema potrebe da dobacujete, to stoji u vašem zakonu. Evo, čućete, pa ćete imati pravo na repliku.

Dalje kaže – imajući u vidu...

Kolega Damjanoviću, nastavite.

Koleginica mi sve vreme dobacuje.

Noviji ste poslanik, ali, morate da se naviknete na to. Tako je to u parlamentu.

Znači, kaže se – imajući u vidu želju svake od strane potpisnica iz jugoistočne Evrope da svoje zakone o saobraćaju i srodnim pitanjima učini kompatibilnim sa onima u Evropskoj uniji, uključujući budući razvoj pravnih tekovina u okviru Unije, zatim kaže da se ovaj sporazum odnosi na više aspekata – socijalnih pitanja, životne sredine, javne nabavke, infrastrukture itd.
Ovaj sporazum je ništa drugo nego pisane direktive iz EU, iako mi nismo članica EU. Interesantno je da uporno donosimo zakone u skladu sa Evropskom unijom, a čelnici i predstavnici iste te Evropske unije, kada vas prime i razgovaraju sa vama i sa predstavnicima Vlade Republike Srbije, svaki put odlažu mogući prijem Srbije u EU.
Podsetiću vas da je još 5. oktobra obećanje bilo da će Srbija biti primljena u Evropsku uniju 2003. godine. Zatim je bilo da ćemo biti primljeni 2006. godine, pa 2012. godine. Onog momenta kada ste preuzeli vlast u Srbiji, 2012. godine, vi ste rekli da ćete vi uvesti Srbiju u Evropsku uniju, jer to Demokratska stranka nije uspela, najdalje u jednom mandatu. Taj prvi mandat vam je trajao dve godine i niste uveli Srbiju u Evropsku uniju. Zatim je komesar za proširenje rekao da će Srbija ući u EU 2018. godine, da bismo skoro čuli, pre nekih par meseci, da je pomereno za 2020. godinu, a po najnovijim izjavama komesara za proširenje Evropske unije, da je mogući ulazak ili razmatranje Srbije u EU 2025. godine.
Kada sam malo pre govorio o tome da u ovom zakonu stoji: „i Kosovo“ a član 14. Briselskog sporazuma kaže da jedna drugu, potpisnice, neće sprečavati u daljim evrointegracijama, što je jasno onda, jer u EU ne ulaze nikavi regioni, niti pokrajine, govori se, znači, o dve države i vi danas pred nas stavljate Protokol Četvrti, koji kaže – prelazni aranžmani između EU, sa jedne strane, i Kosova, sa druge strane.
Sada postavljam sledeće pitanje ministru – da li su građani Vojvodine državljani Srbije? Ja mislim da jesu. Da li su građani zapadne Srbije državljani Srbije? Ja isto, ne mislim, nego poštujem Ustav Republike Srbije i kažem da jesu. Da li su građani Šumadije deo Srbije i državljani Srbije? Naravno da jesu. Da li su ljudi iz istočne Srbije, Zaječara, Negotina, Kladova, državljani Srbije? Naravno da jesu.
Vi ovde u članu 2. ovih prelaznih aranžmana kažete u tački 1. stav 2. – do kraja prvog prelaznog perioda, državljani Kosova i Brodske kompanije osnovane na Kosovu, imaju pravo da prevoze putnike itd. Državljani Kosova, ne državljani Srbije, AP Kosovo i Metohija, gospodo kolege, ne privremenih institucija, državljani Srbije gde su privremene institucije Prištine. Ovde stoji državljani Kosova. Ko su državljani? Građani određene države. Ili ćemo u nekim budućim zakonima upravo dobiti da su državljani Vojvođani u Vojvodini, državljani Šumadinci, državljani Kladovčani, državljani Zaječarci, državljani iz Bujanovca, možda naredni put, Preševa?
Vi ste nama dali predlog gde kažete – državljani Kosova i Brodske kompanije itd. na Kosovu. Nema Metohije, a da biste postali državljanin određene države i meni je drago što ste vi konačno priznali naše nažalost strepnje da ste priznali nezavisnu državu Kosovo tako što ste glasali i podržali Ramuša Haradinaja i preneli sve regulative države njima, izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast, i upravo govorili smo iz praktičnih primera.
Upravo je ovo nažalost istina, jer nisu potrebni nikakvi unutrašnji dijalozi. Zato ste i postavljeni 2012. godine da vladate Srbijom, da bi priznali nezavisnu državu kosovo. Jer, da biste bili državljanin kosova, vi morate biti kosovar, morate imati njihovu ličnu kartu, izvod iz matične knjige rođenih. Tačno je, gospodo poslanici, ko god je izvukao izvod iz matične knjige rođenih države kosovo, koju ste vi priznali, pište da je kosovar, ne ni Srbin, ne ni Turčin, ne ni Bošnjak, Musliman, ne Albanac, Šiptar, piše kosovar. Vi ste ovim zakonom nama konačno otvorili oči, odnosno pred građane Srbije izašli sa de fakto stavom da je Kosovo nezavisna država.
Kada je u pitanju Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu za kredit, za povlašćenog kupca, za projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze, koje smo već spomenuli iz zajma od Kine, postavlja se logično pitanje - zašto se takvi projekti ne finansiraju iz sopstvenih sredstava? Reći ćete da ih nema.
Tačno, ali se postavlja pitanje - zašto tih sredstava nema? Šta ste vi učinili kao Vlada Republike Srbije, od 2015. godine, kada ste formirali i trasirali put da je to akcionarsko društvo, šta ste vi uradili da se popravi situacija? Šta je prava slika na terenu? Vi sada modernizujete deo železnice, to je kao kada bi rekli – krećemo da pravimo kuću od krova, a nismo napravili temelj. To vi trenutno radite.
I kaže – osnovni podaci u društvu, kaže - osnivač je Republika Srbija u čije ime osnivačka prava ostvaruje Vlada i akcionari. Republika Srbija je jedini akcionar. Zašto je ovo vrlo bitno? Vrlo je bitno, a gospodin Šešelj je postavio u utorak to poslaničko pitanje ministru Zorani Mihajlović i nije dobio odgovor, zato što ste vi gospodo iz vladajuće većine nama govorili, i dan danas govorite, ministar gde god se pojavi kaže da je najbolja uspešno sprovedena reforma, naročito u delu racionalizacije broja zaposlenih, kao što su vam rekli predstavnici MMF-a svetske banke i ostalih, upravo „Železnice Srbije“.
Šta to znači, kakva je to najbolja rekonstrukcija urađena? Javnost mora da zna da su sindikati „Železnice Srbije“ pre godinu dana prihvatili, bez socijalnih nemira, bez nekih velikih štrajkova, verujući ministru Zorani Mihajlović, iako smo ih mi upozoravali, da ne možete verovati naprednjačkom ministru, jer moram uvod da napravim, ministar Zorana Mihajlović je novembra 2015. godine javila Zakonom o legalizaciji, citiram je – za godinu dana će od milion i trista hiljada objekata, biti rešeno milion objekata. Znači u decembru 2016, a u Beogradu je, kako je rečeno od 70% do 80%, u tom trenutku je bilo trista hiljada nelegalizovanih objekata. Rešila je za tih godinu dana 3.000 ili 1% i ne može se verovati.
Vizija „Železnica Srbije“ kaže – očekujemo savremenu, bezbednu i tržišno orjentisanu železnicu, što znači trajno, neprekidno, kvalitetno održavanje i zaštita javne železničke infrastrukture, zaštita javne železničke infrastrukture. I sada, ukoliko pogledamo kaže – prema navodima, na železnici se krade sve od igle do lokomotive. Prošlogodišnji bilans nasrtaja na imovinu „Železnica Srbije“ je sledeći: mart – ukradeno je 1.600 metara kontaktne mreže između stanica Ostružnica i Surčin, maj – zatečena lica koja skidaju pribor sa koloseka na otvorenoj pruzi između stanice Novi Sad i Novi Sad-Ložionica, jun – između Vranjske banje i Ristovica, jul – između stanica Sombor i Bukovački salaši, avgust – između stanica Tavankut i Bajmok, oktobar – na putnom prelazu itd…
Jel znate kako to u praksi izgleda? Ne znate, jer sedite samo u kancelarijama i nikada niste bili. Pošaljete radnike, onda oni konstatuju da su to pripadnici jedne nacionalne manjine i kaže se – moramo da ih pustimo, ne možemo da ih sprečimo, pozovite policija. Policija kaže – nemamo pametnija posla. Sada, kada smo kod toga, zašto nema novca iz osnovnih sredstava da se radi ovi projekti i na kojoj lestvici, ako govorite o „Železnicama Srbije“, da su najbolji, na kojoj lestvici se nalaze radnici „Železnica Srbije“?
Podsetiću javnost, vas kolege koji dobacujete, jer odlučujete o ljudima koji žive na ivici egzistencije, da je prošle godine ostalo 3000 ljudi bez posla, da će ove godine ostati još 3000 ljudi. Da vi sada imate konkurs za nekih osam inženjera, a pošto ne znate šta je tačno stanje na terenu i treba da se stidite, najviše imate manjak radnika na terenu, tri puta manje od zacrtane prave sistematizacije.
Šta to znači? To znači da ste ukinuli da za radnike „Železnice“, pazite ovo, voz ne može da se koristi kada treba da se ode da se popravi određena deonica za održavanje i sada se ide drumskim prevozom, a za ceo Beograd postoji samo jedno vozilo. Samo jedno vozilo da se drumskim saobraćajem stigne do određene deonice na čitavoj teritoriji Grada Beograda. Vi ste to ukinuli.
Zatim, zaposleni više nemaju besplatne karte, ne računam kargo deo. Znači, nemaju karte iako rade tu 20, 30 godina, da koriste „Železnice Srbije“. Tada ste, 2015. godine najavili da ćete formirati holding infrastrukturu u voz i kargo, a 10. avgusta u APR napravili a. d. To ništa nije sporno.
Šta je sporno? Sporno je da je primenom Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja korisnika javnih sredstava, iz 2014. godine, zaposlenima u akcionarskim društvima srpskih železnica umanjena osnovica na obračun zarada, a samim tim i 10% od zarade. Kod nekih zanimanja i više, u zavisnosti od vrste posla i modela radnog vremena, odnosno zaposleni na srpskim železnicama tretirani su na isti način kao i zaposleni u javnim preduzećima, javnom sektoru. Ni to ništa nije sporno. Prihvatili su kako ste vi to uradili i nije sporno.
Šta je sada sporno? Sporno je da je na sastanku sa potpredsednikom Vlade, Zoranom Mihajlović, održanog dana 19. oktobra 2017. godine, predstavnicima sindikata saopšteno da najavljena najnovija povećanja zarada, planom Ministarstva finansija nisu obuhvaćeni zaposleni na železnici.
Zašto? Tada ste ih tretirali kao akcionarska društva. Znači, kada je trebalo da im se smanji, gospodo kolege narodni poslanici i vi ministre, onda ste ih tretirali kao javna preduzeća. Kada ste donosili uredbu da se povećavaju plate u javnom sektoru indirektnih i direktnih korisnika budžeta, onda im niste povećali te plate, odnosno osnovicu zarade.
Ovo nije prvi put da se železničari stavljaju u nepovoljan položaj, odnosno druge i da se tretiraju dvojako i oni su zatražili, sindikati, još jedan sastanak koji je trebao da se održi danas. Ministar Zorana Mihajlović je pozvana, nadam se da ćemo dobiti odgovor da li se odazvala ili će i dalje nastaviti da širi šarene laže u Skupštini kada dođe, u odnosu na radnike koji niti ih je dovoljno, a dobijaju otkaze. Imaju veliki problem da se suoče sa nagomilanim problemima na prugama „Železnica Srbije“.
Treba da podsetim javnost da su železničari, mislim jedini, kojima duže od pet godina nije povećana zarada ni za dinar, ni za procenat. Više od pet godina, a puna su vam usta hvale da ispunjavaju sve moguće reforme i da je to odlično javno preduzeće i da za razliku od njih, koridori ostali su neuspešni. Jel to veš resor ministarstva koje vodite?
Do stupanja na snagu zakona, zaposleni u železničkom sektoru bili su na dnu lestvice po proseku zarada u svim javnim preduzećima u Srbiji, u svim, od svih, i dodatno ste ih uništili smanjenjem zarada, a pet godina, odnosno tri godine kasnije, gde imamo situaciju da je potrošačka korpa skočila, samo ste njih zaobišli u toj preraspodeli.
Kroz proces restrukturiranja se očekuje da ćete i do kraja ove godine, kao što sam ponovio, ostaviti bez posla još 3.000 radnika. Ako ste 3.000 radnika ostavili prošle godine i 3.000 ove, po kojoj to matematičkoj logici, ekonomskoj logici, oni nisu mogli da dobiju dinar više zarade.
Kao dokaz, voleo bih da dobijem odgovor, ukoliko su nam informacije tačne, zemljište gde se gradi „Beograd na vodi“, je većinom zemljište koje pripada Železnicama Srbije. Interesuje nas, kako je izvršena prenamena, da li je ovo akcionarsko društvo dobilo finansijska sredstva u zavisnosti od zemlje koliko ste prisvojili, da biste gradili svoj projekat, razvojni projekat Grada Beograda ? Ukoliko nije, zašto nije, ako znamo da je praksa bila da se obešteti javno preduzeće. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospođa Zorana Mihajlović. Izvolite.

Bilo je nekoliko pitanja i nekoliko insinuacija za koje mislim da nisu tačne i dužnost mi je da ih objasnim.
Krenućemo prvo od ugovora o Transportnoj zajednici zemalja zapadnog Balkana. Prvo pitanje Kosova i potpisnika tog ugovora, da građani Srbije ne bi mislili drugačije od onoga što zaista stoji u papiru i što jeste, nekoliko stvari. Prvo, Kosovo kao potpisnik ugovora o osnivanju jeste, ali baš onako u skladu sa Rezolucijom 1244, dakle, po svim procedurama koje su već, i načinom, kako je to već rečeno i lepo vam piše čak u članu 2, da ne predstavlja nikakvo priznanje Kosova od strane EU, kao nezvanične države.
Ugovorom o osnivanju Transportne zajednice Kosovo se označava na isti način kao i u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji su EU i Euroatom zaključili sa njim, a koji je u skladu sa dogovorom o regionalnom predstavljanju i saradnji postignutim dijalogom Beograda i Prištine, kao Kosovo sa zvezdicom, sa pratećom fusnotom koja glasi: - ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 i mišljenja Međunarodnog suda, itd.
Član 2. u Protokolu, koji ste vi pominjali, odmah da se zna, protokoli su tu zbog toga što daju određena prelazna vremena državama da u dve faze harmonizuju svoja zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, i u tom članu 2, koji ste vi predstavili kao da je Srbija prihvatila neko priznanje Kosova, što nije tačno, vrlo jasno stoji, takođe zvezdica i ceo ovaj tekst koji sam ja maločas, već jedanput rekla.
Dakle, to je prva stvar koja nije tačna. Dakle, niti je Srbija prihvatila de fakto i de jure, nezavisnost Kosova, niti je Srbija ovim ugovorom o Transportnoj zajednici zemalja zapadnog Balkana, na bilo koji način prihvatila nezavisnost Kosova, niti će.
Dalje, ono što ste takođe ovde rekli, pitate se zašto ovaj ugovor znači samo usklađivanje našeg zakonodavstva. Da vas podsetim, i da su to samo prepisane direktive EU, da vas podsetim, ako to niste znali, Srbija je kandidat za članstvo, odnosno Srbija želi da bude članica EU, i to jeste naš put. Prema tome, logično je i sve što radimo u prethodnom periodu radimo, i od zakona sve što usvajamo upravo u ovom parlamentu, jesu zakoni koji su usklađeni sa direktivama EU.
Zašto uopšte, možda niste na pravi način, možda ja nisam dobro objasnila i na tome se izvinjavam, zašto nam treba ovaj ugovor o transportnoj zajednici, zašto hoćemo da imamo transportnu zajednicu zemalja zapadnog Balkana? Zbog toga što ćemo mnogo brže i mnogo bolje moći da se povežemo u bilo kom smislu, dakle ekonomski, infrastrukturno sa zemljama zapadnog Balkana, zato što je dobro za nas da imamo jedinstveno tržište, mnogo je bolje za nas sve da imamo jedinstveno tržište sa svim ostalim državama, jer to znači mogućnost za ekonomski dalji oporavak i za ekonomski dalji rad.
Pitali ste, takođe, oko građana Vojvodine, istočne Srbije, zapadne, pobrojali ste to lepo, a ja da vas pitam, da li mislite da građani Vojvodine zaslužuju još više puteva, još više pruga? Da li građani zapadne Srbije zaslužuju još više puteva, još više pruga? Da li građani istočne Srbije to isto zaslužuju? Mislim da zaslužuju i Vlada Republike Srbije misli da zaslužuju i zbog toga sve ovo i radimo.
Dalje, postavili ste takođe jedno zanimljivo pitanje na samom početku vezano za ugovor sa Eksim bankom, ugovor o finansiranju za prvu deonicu modernizacije pruge Beograd-Budimpešta. Mi smo ponosni, ne samo na taj ugovor, nego na našu saradnju sa Narodnom Republikom Kinom. Meni nije jasno, da li vi imate problem, odnosno ne shvatate sam ugovor o finansiranju, pa o tim detaljima da razgovaramo, ili se vama baš ne radi danas i sutra, pa je to najveći problem zašto ste vi dobili danas taj ugovor. To nisam najbolje razumela, ali sam sigurna da ćete mi odgovoriti.
Što se tiče Železnica Srbije, ja sam ponosna na svakog radnika i radnicu Železnice Srbije. Posle dve decenije, možda i više, tri decenije, Železnice Srbije su polako, korak po korak, krenule ne samo u oporavak, nego krenule u svoju modernizaciju i razvoj. To što u Železnicama Srbije prošle godine nije bilo, kako vi kažete – haosa i problema, zato što se 90% ljudi prijavilo, između ostalog, dobrovoljno da izađe iz Železnica, ja vas razumem. Vi ste navikli da radite u haosu, vi volite, znači to je suština rada SRS, znači što veći haos, nikakav problem.
Međutim, ono što je činjenica, a vezano za železnice Srbije, jeste sledeće, Železnice Srbije imaju danas vrednost infrastrukture, dakle vrednost investicija šest milijardi evra. To su nove pruge, to je nova infrastruktura, to su novi vozovi. Za prethodne četiri godine imate, recimo, ruski kredit, dinar jedan nije bio ugovoren pre tri o po godine, dinar jedan nije bio potrošen. Danas je ugovoreno 870 miliona ruskog kredita, potrošeno je blizu 450 miliona. To je zasluga ove Vlade i radnika Železnice, i u svakom preduzeću, u infrastrukturi, Srbijavozu, isto tako i u Kargu. Železnice danas već izgledaju drugačije. Prema tome, priča o tome da je neko nekog ostavio bez posla, samo da podsetim, 3.200 ljudi jeste otišlo iz Železnice, 92% je bilo dobrovoljno. Od 3.200 ljudi bilo je 12 žalbi. Osam ljudi je vraćeno na posao.
Takođe, želim da vas informišem, da su u Železnicama Srbije postojali dugovi kada smo počeli da se bavimo na pravi sistemski način Železnicom, a ne onako kako su svi pričali i nisu se bavili Železnicom, pa smo došli u situaciju da pre tri godine pričamo da cela mreža ima prosečnu brzinu 30 do 35 kilometara na sat. Vi sada imate deonicu, onoliko koliko je moglo da se uradi u prethodne tri godine, gde je prosečna brzina 110 do 120 kilometara na sat, 20, odnosno 37 novih takođe vozova.
Dakle, mi smo, između ostalog, rešili pitanje istorijskih dugova Železnice koje niko nije želeo da reši. Mislim da je to vrlo važno, jer ne možete da očekujete da firma dalje radi i funkcioniše ukoliko toga nema. Dakle, na dalje, prvi put je urađen popis u Železnici, dakle prvi put posle 15 godina Železnice Srbije su uradile popis svoje imovine.
Da li možete da verujete da 15 godina nikada nije urađen popis i nije se znalo šta Železnice Srbije imaju. Tom prilikom je ustanovljeno višak određenih sredstava u vrednosti od 16 miliona knjigovodstvenog dinara. Videćemo sada, daćemo da se ta sredstva prodaju onoliko kolika je tržišna vrednost. To će Železnici služiti da na dalje svoje dugove ili određene troškove plaćaju.
Prema tome, Železnice Srbije jesu na dobrom putu, daleko od toga da je sve završeno. Neophodno je da se ceo Koridor 10 modernizuje, neophodno je da one druge regionalne pruge takođe dobiju, prosto da budu sve elektrifikovane, jer imamo situaciju da jedan deo nije elektrifikovan i zato ćemo raditi Niš-Dimitrovgrad, i zato ćemo raditi obilaznicu oko Niša, i zato potpisujemo ugovor za elektrifikaciju. Tako da bih samo volela, ukoliko je moguće, da govorimo o činjenicama ni o čemu drugom. Hvala vam lepo.