Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj amandmana je da se zakonskim rešenjem dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije.
Kao što sam rekao borbom protiv siromaštva na način kako ga vodi Vlada Republike Srbije mi jesmo zadovoljni, ali obzirom da se i član 4. kao i prethodni članovi na koje smo ovo predlagali, odnosi na lokalnu samoupravu, a gde imamo primera da do 2016. godine, ne da ništa nije valjalo, nego je bila katastrofa, kao što je to bilo kod gradonačelnika Smederevske Palanke koji je u siromaštvo za više stotina miliona dinara neisplaćenih plata oterao gomilu radnika, tako smo to imali isto i kod žutog preduzeća u Vojvodini.
Naime, fondove koji su bili namenjeni za subvencije koristili su navodno uvođenje nekih novih tehnologija, pa je tako neka brokerska kuća „Aleksandar“ dobila ogromna sredstva za uvođenje tehnologije koju nikad nismo videli da je uvedena, ali zato je ona tu subvenciju vraćala u nekoliko navrata i na različite načine koji su potpuno, ne neprihvatljivi, nego nenormalni.
To što je nenormalno je to da su vraćali kroz isporuke antifriza poljoprivrednim, mašinskim i tehničkim školama. Nekih 7500 litara antifriza, pa onda 10000 sredstava za poliranje i zaštitu guma istim tim školama. Čije li su gume đaci polirali sa 10000 litara, to zaista nikome nije jasno. Verovatno ovaj antifriz da su prosuli u Dunas nikada se led ne bi uhvatio na Dunavu. Što znači da ovo služilo samo pranju para.
Žutom preduzeću i njegovom OUR-u u Vojvodini ni to nije bilo malo, nego su to proširili pa su na red došla i pozorišta, muzeji, galerije, pa je samo njima isporučeno još nekih desetak hiljada litara, što antifriza, što tečnosti za pranje stakla. Gde je sve to završilo možemo samo da slutimo, a da li su prali prozore, ne verujem, ali verujem da su na ovaj način oprali milione koji su završili u njihovim džepovima.
Upravo iz tog razloga, ovakav amandman, da to nikome više nikad ne padne na pamet. Hvala.