Zahvaljujem.

Poštovan predsednice, poštovani ministri, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega član 5. govori o regulisanju i načinu raspoređivanja budžetskih sredstava, tačnije i budžetskih prihoda i budžetskih rashoda sa jedne strane. Međutim, na indirektan način on reguliše i kontroliše zaduženje budžeta.

Upravo u tom smislu postavlja se pitanje - kako nisu kontrolisani budžeti lokalnih samouprava u periodu do 2012 godine? Naime, nije kontrolisan budžet ni opštine Prokuplje, ni njenih javnih preduzeća i ustanova. Da to jeste ne bi se dogodilo da lokalni vodovod 2010. godine podigne kredit u visini od 50 miliona koji još uvek vraćamo, a vraća se, podsetiću, 96 miliona dinara, a sa druge strane, novac koji je potrošen, potrošen je ko zna na šta. To kažem zato što u tom trenutku kada je kredit podignut postojale su akutne obaveze ovog preduzeća u visini od 3,5 miliona dinara za prevoz radnika od posla i sa posla, 14,5 miliona dinara Direkciji za vode, 30 miliona dinara nisu plaćali Elektroprivredi Srbiji za obaveze koje su imali, 50 miliona dinara, to sam već pomenuo, nisu plaćeni porezi na dohodak radnika.

Ono što je strašno jeste da radnici koji su proveli čitav radni vek u ovoj firmi i koji su stekli uslove za penziju, nažalost, ne mogu da ostvare penziju dok se ne uplati otprilike 500.000 dinara po radniku za neuplaćene poreze i doprinose, kako bi im se povezao radni staž. Ja vas molim, jer je to i motiv predlaganja mog amandmana, da se ovo nikad više ne desi.

Na član 5. amandman je podnela LJiljana Malušić.

Poštovana predsednice, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman ima za cilj da se zakonskim rešenjima osnaži i unapredi razvoj obrazovanja u Republici Srbiji.

Inače, član 5. se odnosi na povećanje plata i penzija. Naime, fiskalnom konsolidacijom, dobrom politikom, odgovornom politikom Vlade od 1. januara 2018. godine doći će do povećanja plata u obrazovanju. Za povećanje plata je u ovom momentu za sledeću godinu odvojeno 10,7 milijardi dinara. Ukupna cifra za obrazovanje sledeće godine iznosiće 197 milijardi dinara. Tako se radi.

Spočitavaše nam malopre da je prosečna plata u Republici Srbiji 409 evra. Pa, naravno, 76 evra više nego 2012. godine, kad je iznosila 333 evra. A zamislite kolika bi nam tek bila plata da se novac iz spornih privatizacija, kojih je 24, slio u budžet Republike Srbije, zamislite koliko bi škola novih izgradili. Zamislite koliko bi stanova kao stimulans mladim naučnicima i mladim bračnim parovima, tek, izgradili za verovatno 600, 700, milijardu evra, ko zna koliko iz spornih privatizacija. Treba da stavimo svi prst na čelo i da se ovo nikada više u životu ne ponovi. Hvala.

Na član 5. amandman je podneo Krsto Janjušević.

Hvala, predsedavajuća.

U funkciji privrednog razvoja malopre smo čuli nešto što je vrlo nekorektno od strane kolege, a to je nabrajanje nekog spiska zapošljavanja SNS, što je sigurno teška besmislica. Mi otvaramo nova radna mesta, ali ne funkcionišemo na onakav način i mahanje tim pismima je zaista nekorektno.

Zamislite sada da kažem da sam našao ispred Skupštine jedno pismo, nije potpisano, ali otprilike glasi – Dragi Boško, kad ćeš nam vratiti onaj kamen, treba nam za kupus? Ne znamo je li ti neko poverovao da je sa Kosova, jel imalo efekta? Ako nije, nema veze, nemoj se nervirati, ionako su te svi tamo provalili.

Dakle, nema svrhe da se mašemo sa takvim pismima. Pošto je mahao sa kamenjem, a onda miševima gađao naše kolege, to je put ka digitalizaciji o kojoj ću sada da pričam.

Digitalizacija koja je jedan od najvažnijih delova koji je naša Vlada planirala u svom programu radi modernizacije državne uprave kako bi građanima i privredi bile omogućene efikasnije i lako dostupne usluge koje pruža država i dobar primer digitalizacije Ministarstvo zdravlja – pilot projekat u Beogradu. Dakle, počela je primena elektronskog recepta u 10 beogradskih opština 30. oktobra, a nedavno i u još dve beogradske opštine Lazarevac i Grocka.Za mesec dana implementacije elektronskog recepta više od 500 hiljada Beograđana je na ovaj način preuzelo svoju terapiju u nekoj od 2.166 beogradskih apoteka. Procena je da se godišnje izda 65 miliona recepata i da samo između ostalog na štampi imamo uštedu od dva miliona evra.

Dakle, nasuprot digitalizaciji u službi privrednog rasta imamo i projekat „žutog preduzeća“ džepnu digitalizaciju koju je njihov tadašnji favorit Oliver Dulić patentirao u njegovom ministarstvu pa je zaključio ugovor sa privatnom kompanijom, zamislite, za arhiviranje, skladištenje imejl poruka. Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja je platilo tri miliona 646 hiljada dinara jednoj firmi da čuva i skladišti imejl poruke. Zamislite privatna firma čuva elektronsku poštu organa državne uprave. Zašto oni to nisu uradili? Nisu oni imali vremena za narod i državu. Hvala vam.

Na član 5. amandman je podneo Goran Kovačević.

Dame i gospodo, poštovani ministri nema boljeg člana koji govori o monetarnoj i fiskalnoj stabilnosti, o makroekonomskim parametrima za Vladu Republike Srbije i većinu u Skupštini Srbije od člana 27e. Zakona o budžetskom sistemu. Imate prethodno fiskalnu strategiju, fiskalne principe, ali u 27e. su definisana fiskalna pravila. Ta fiskalna pravila su baza funkcionisanja i dobre fiskalne politike. Ako smo mi uspeli da ovim amandmanom i ovim budžetskim promenama dođemo u situaciju da kao samo 2% zemalja koje se nalaze u procesu fiskalne reforme povećamo plate zaposlenima u javnom sektoru, a šta je to nego dokaz uspešnosti fiskalne politike i politike koju sprovodi Vlada Republike Srbije.

Mi danas imamo 8,3% BDP na rashode za zaposlene u javnom sektoru. Godinu 2017. završavamo tim iznosom. Dakle, suštinski mi ne menjamo deo koji se odnosi na rashode za zaposlene u javnom sektoru, ali kada smo 2014. godine ulazili u fiskalnu reformu imali smo fiskalni deficit od 6,6%.

Nije bilo pitanje da li će plate da rastu, pitanje da li će uopšte da budu isplaćivane. Da li će penzije biti isplaćivane. Sedamdeset osam dana smo imali za likvidnost države Srbije. Kao samo 2% zemalja koje su ušle u pregovore i dogovor sa MMF-om, posle samo tri godine, 2017. godine, stekli smo uslov da držeći se fiskalnih pravila i na 8,3% BDP povećavamo deo rashoda za zaposlene u javnom sektoru.

Na član 5. amandman je podneo Miodrag Linta.
Da li želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli poslanici Đorđe Komlenski i Bojan Torbica.
Izvinjavam se, Miodrag Linta ima reč. Morate se javiti u sistem, ne samo da ustanete.

Ja ću govoriti o amandmanu koji se tiče, pre svega rešavanja problema izbeglih i raseljenih lica. Ovde na današnjoj raspravi je pomenuto pitanje problema sa kojima se suočavaju izbeglice u gradu Čačku, ali ne samo u gradu Čačku, nego u desetinama drugih gradova. O čemu se zapravo radi?

Naime, sredstvima međunarodnih organizacija u Srbiji je izgrađeno oko 3500 stambenih jedinica za izbegla i raseljena lica. Zakonom o izbeglicama iz 2010. godine 3000 izbegličkih porodica dobilo je pravo otkupa, nažalost, to pravo nije dobilo 530 porodica čiji su stanovi izgrađeni sredstvima italijanske Vlade, kroz tzv. SIR program. Radi se o gradovima Niš, Čačak, Kraljevo, Valjevo, Kragujevac, Pančevo i opština Stara Pazova.

Naime, 2003. godine Vlad Srbije i Vlada Italije su potpisali jedan Memorandum o gradnji novih 530 stanova u ovih sedam lokalnih samouprava, gde je rečeno da će 40% porodica dobiti pravo otkupa, 40% ide u zakup, a 20% će se naknadno odlučiti. Nažalost, za vreme vlade Vojislava Koštunice, odnosno ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića, 2006. godine promenjen je taj Memorandum, izbačena je opcija otkupa i ovih 530 porodica su se našle diskriminisane, jer su bile u neravnopravnom položaju u odnosu na ovih 3000 porodica koje imaju pravo otkupa. Mi već, i ja lično, već više godina intenzivno pokušavamo da rešimo taj problem, da ovih 530 porodica od kojih su 80% izbegličke porodice, a 20% porodice iz reda domaćeg stanovništva, budu izjednačene i dobiju pravo otkupa. Imali smo više sastanaka i sa bivšim ministrom za rad, zapošljavanje, socijalna, boračka pitanja, gospodinom Vulinom, imali smo sastanak sa gospođom Mihajlović, ministarkom građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture, međutim, taj problem još uvek nismo rešili.

Šta je suština problema? Stav gospođe Mihajlović i gospodina Vulina je bio da se to ne može rešiti, odnosno da Vlada ne može doneti zaključak kojim bi omogućila pravo otkupa za ovih 530 porodica dok god italijanska strana kao potpisnih Memoranduma ne da tu saglasnost. Apelujem na gospođu Mihajlović, evo ovde sada na gospodina Đorđevića, da organizujemo jedan sastanak da se uputi jedno zvanično pismo italijanskoj Vladi, da se zamoli italijanska Vlada da da saglasnost na otkup i da onda Vlada Srbije onda jednim zaključkom omogući da ovih 530 porodica konačno nakon osam godina agonije dobije, odnosno 10 godina agonije dobije pravo otkupa i da bude izjednačena sa ostalih 3000 porodica. Nadam se da ćemo uz pomoć i ministra Đorđevića i ministarke Mihajlović taj problem rešiti u narednom periodu. Hvala.

Na član 5. amandman su zajedno podneli poslanici Đorđe Komlenski i Bojan Torbica.
Izvolite, Komlenski.