Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj ovog amandmana je da se ovim zakonskim rešenjem dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije. Mi jesmo zadovoljni na koji se način bori republička Vlada protiv siromaštva, ali nismo zadovoljni time što je do 2016. godine na nivou određenih lokalnih samouprava pa i na nivou „žutog preduzaća“, OUR Vojvodina, bilo bacanja para iz budžetskih fondova, koji umesto da su otišli na borbu protiv siromaštva završavale su kroz raznorazne subvencije novih, nazovi tehnologija, gde su u kompenzaciju za potrošene subvencije uzimani, čuli smo i sifoni, što jednodelni, što dvodelni, što antifriz, što mrtvački sanduci, a u ovoj situaciji se otišlo i korak dalje.

Date su subvencije od 200 hiljada evra vinariji iz Subotice, koja je svoj dug vratila u 6000 boca, nazovi, vrhunskog belog vina. To izađe po ceni od 2200, 2300 dinara po litri tog vina. Ni manje, ni više, to vino je „žuto preduzeće“ prosledilo Direkciji za robne rezerve AP Vojvodine, a ona Crvenom krstu Novog Sada. Odatle mu se gubi svaki trag.

Zaista bih voleo da su korisnici usluga Crvenog krsta na tom nivou da im treba vrhunsko belo vino i da je ono potrošeno tu gde je potrošeno, da li je to možda vino kuvano da bi se ti ljudi koji imaju potrebe za pomoć Crvenog krsta, malo ogrejali, ogrejali i dušu i ruku i srce, ne verujem. Mislim da je to žuto lopovsko preduzeće time zatvorilo krug i pokralo i tih 6000 boca vina. Hvala.

Na član 5. amandman je podneo Milimir Vujadinović:

Hvala predsednice.

Sama svrha amandmana je objašnjena, da se dodatno osnaži borba protiv kriminala i korupcije.

Znam uvaženi ministre, da je realizacija budžeta od 2017. godine sada pri kraju, međutim, doprineti borbi protiv korupcije u bilo kom momentu, nije viška. Da nam se ne bi desile afere poput Tesla banke npr. naime, da bi građanima Srbije bilo jasnije, Tesla banka je osnovana za vreme Vlade Mirka Cvetkovića, kao srpska državna banka u Zagrebu. NJen cilj je bio pomoći pre svega, Srbima povratnicima u Hrvatskoj kako bi im se pomoglo u osnivanju malih i srednjih preduzeća i time doprinelo njihovom boljem statusu, koji je i onako dosta loš i nezavidan, a tome govori i moj kolega Linta tokom celog dana. Međutim, kako se sve to završilo.

Za početak, banka je osnovana sa milion i po evra uloga Vlade Republike Srbije. Tada je na čelu Vlade bio Mirko Cvetković, milion i po evra je učestvovala Vlada Bojana Pajtića, tj. Pokrajinska administracija. Banka ni u jednoj godini svog postojanja nije ostvarila dobit. To je neverovatno. Naravno, sve zbog toga što su krediti davani bez pokrića i nakon četiri godine je zatvorena.

Ukupna šteta je iznosa 2,7 miliona evra. To je 90% ukupnog kapitala banke. Naravno sve je išlo na štetu njenih akcionara ili dve vlade, Vlade Republike Srbije i Pokrajinske administracije, tj. na kraju krajeva, na štetu građana Republike Srbije.

Sada, ako znamo ko je stajao iza te dve vlade koje su u tom momentu bile akcionari Tesla banke, mislim da je potpuno jasno koja je politička struktura i koja je politička partija iza tog propalog projekta iz tog perioda. Hvala.

Na član 5. amandman je podneo Blaža Knežević.
Izvolite

Zahvaljujem predsedavajuća.

Za razvoj i unapređenje infrastrukture u Republici Srbiji, potrebni su ozbiljni projekti. Jedan od njih je rekonstrukcija i izgradnja železničke pruge Beograd-Budimpešta.

Cilj projekta je izgradnja, modernizacija i rekonstrukcija dela postojeće železničke pruge, izgradnja novog kolovoza da bi se dobio kolovoz u dva pravca. Za putnički i za robni i saobraćaj i za brzine do 200 km na čas. Krajnji cilj je proširenje železničke pruge, velike brzine Beograd-Budimpešta, sve do luke u Pireju. Posle rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Budimpešta-Atina u ukupnoj dužini od 1543 km, ekonomski razvoj država kroz koje prolazi, a to su Mađarska, Makedonija, Grčka i Srbija, bio bi značajno podstaknut, jer ova železnička linija prolazi kroz područje oko 340.000 km gde je naseljeno 32 miliona ljudi.

Na teritoriji Republike Srbije značajno je reći da dužina železničke pruge iznosi 182,3 kilometara i podeljena je u tri deonice i to Beograd–Stara Pazova 34,5 kilometara ili ukupne vrednosti 350 miliona dolara, Stara Pazova–Novi Sad 40,4 kilometara i ukupna brzina 585 miliona dolara i pruga Novi Sad–Subotica, prema Mađarskoj od 107,4 kilometra. Iz ovog projekta se jasno vidi da država Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije ima odlučan stav i jasan plan kako rekonstrukcije tako i izgradnje novih železničkih pruga. Hvala.

Na član 5. amandman je podnela Milena Turk.

Hvala predsednice.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 5. Zakona o budžetskom sistemu u kome govorimo o raspoređivanju budžetskih sredstava.

Ono što je značajno je da će se iz ušteda koje su do sada ostvarene, otvoriti prostor i osnov za povećanje zarada korisnicima budžetskih sredstava. Ova sredstva su određena radi nagrađivanja onih koji su u proteklom periodu podneli najveći teret, kada su u pitanju uštede i stabilizacija budžeta.

Ono što je ključno da je ova odluka održiva i da je planirana iz realnih i postojećih sredstava u trenutku kada su se, naravno, za ovakvu meru stekli uslovi. Ovo će omogućiti povećanje zarada i zaposlenima u zdravstvu i u prosveti, i zaposlenima u ustanovama socijalne zaštite, ali i penzionerima. Sada ima, naravno, i prostora za finansijsku podršku porodicama sa decom, u momentu kada porodica ima i najviše izdataka, biće povećana i sredstva koja se dodeljuju porodicama.

Ministarstvo za populacionu politiku sprovodi projekte u lokalnim samoupravama i upravo u opštini Trstenik sproveden je projekat zajedno sa Ministarstvom za populacionu politiku, gde je uređeno savetovalište za trudnice, ali i nabavljen aparat za radio talase. Uz pomoć ministarstva, takođe se realizuje projekat podrške porodicama sa troje i više dece, koji su korisnici socijalne pomoći. Međutim, osim što se oslanjamo i na ministarstvo, opština takođe više ne kasni sa davanjima po osnovu rođenja svakog deteta i davanja koja su namenjena nezaposlenim porodiljama. Izdavanja su povećana i za stavku vantelesne oplodnje.

Cilj amandmana je upravo da se i zakonskim rešenjem dodatno podstakne i osnaži ravnomerno ulaganje i podrška populacionoj politici u čitavoj Republici Srbiji.

Na član 5. amandman je podnela Dragana Barišić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo kolege narodni poslanici i narodne poslanice, podnela sam amandman na član 5. u cilju da se još jednom osnaži zdravstveni sistem.

Pošto sam lekar po profesiji i dolazim iz kruševačke Opšte bolnice, po zanimanju psihijatar, složiću se da plate možda i nisu toliko velike, ali da smo i mi lekari svesni kakvu smo državu zatekli 2012. godine, opustošenu, tako da smo morali da podnesemo i mi teret reformi i naravno da zdravog razuma to prihvatamo, jer želimo bolje, pre svega, našoj deci.

Inače, moram da napomenem to da su pre neka žuta preduzeća i njihovi kadrovi imali, iako su bili gubitaši, razno-razne stimulacije. Tako, u vreme dok je vladala žuta stranka, njihovi direktori su imali stimulacije. Iz devastiranih područja koja nisu imala bilo kakvih naznaka da mogu da ih stimulišu, navodno su dobijali neke stimulacije i plate koje nisu bile prikazane kroz Agenciju za borbu protiv korupcije, tako da je direktorka, tačnije Specijalne bolnice za rehabilitaciju u Ivanjici, u to vreme dok su vladali, to poznato žuto preduzeće, imalo je razno-razne stimulacije i imala platu od čak oko 170.000 dinara. Zaista čudni podaci, ali očito da je to žuto preduzeće moralo da ih stimuliše, a mi naše lekare sada stimulišemo kroz projekte za razvoj zdravstvenog sistema i to nam dobro ide i eto, u prethodnoj 2017. godini, imali smo projekte za izgradnju i opremanje zdravstvenih ustanova, koji su u vrednosti čak oko milijardu i 400 hiljada dinara.

Naravno, da su zdravstveni radnici zadovoljni. Evo, sada će biti još zadovoljniji kada ih očekuje povećanje plata, ali realno iz budžeta koji je oporavila ova Vlada, na čelu sa predsednikom Vučićem, a ne ovako kao što su radili oni koji nas kritikuju danas. Hvala.

Na član 5. amandman je podneo Vladimir Orlić.