Hvala.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Bojanić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Zoran Bojanić, izvolite kolega.

Poštovani predsedavajući, za razliku od bezidejnih dežurnih tužibaba, nezadovoljnih sobom i svojim rezultatima, pisaca otvorenih pisama stranim ambasadorima, sastavljača proglasa u 13 tačaka u pokušaju da ožive nešto što je pregazilo i vreme i ljudi.

Predsednik Republike, ova Vlada, ova parlamentarna većina, bave se životnim pitanjima, bave se ekonomskim razvojem Republike Srbije. Upravo u tom pravcu je i ovaj moj amandman. Kao i svi prethodni, amandman se bavi pitanjem održivog razvoja i ovo je moj pokušaj da i amandmanom na ovaj zakon podržim napore Vlade Republike Srbije u ekonomskom i održivom razvoju Republike Srbije.

Takođe, moraću ovde, da ne pomislite da ću preskočiti ponovo Agendu 2030 UN, da pomenem još jedan deo kojim se ova Agenda bavi, a to je odgovorna potrošnja i odgovorna proizvodnja. Hvala vam lepo.

Hvala kolega Bojaniću.
Na član 9. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković i zajedno Boško Obradović, Srđan Nogo, Marija
Janjušević, dr Dragan Vesović, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić i prof. dr Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Prof. dr Miladin Ševarlić. Izvolite.

Dobar dan još jednom, na ćiriličnom pismu srpskog jezika, nadam se da ne treba prevodilac. Ako treba, molim potpredsednika Skupštine da angažuje prevodioca. Meni nije potreban prevodilac za one koji budu eventualno na latiničnom pismu govorili na srpskom jeziku.

Juče smo imali raspravu ceo dan o osam članova ovog zakona, i prekjuče. Ne znam koliko stotina amandmana je bilo raspravljano i time smo, imajući u vidu bezbroj ponavljanja istog teksta, izgubili dragoceno vreme da kažemo bilo šta o drugim zakonima koji se u paketu razmatraju na ovoj sednici Skupštine, a tiču se mnogih pitanja o kojima bi trebalo da se čuje.

Jedno od tih pitanja svakako jeste i upotreba ćiriličnog pisma na registarskim tablicama koje su oznaka u službenoj upotrebi. Prema tome, juče sam doneo tablice koje su nekome smetale, a ne vidim razlog zašto su smetale, koje su bile na latiničnom pismu sa slovom „ć“. U raspravi posle toga dobio sam obaveštenje od potpredsednika Vlada i resornog ministra policije da se to čini radi omogućavanja bržeg očitavanja tih tablica. U međuvremenu, jutros sam zamenio tablice, dobio sam „ć“, ali sam odbio juče da primim tablice sa iks oznakom, jer iks nije slovo u srpskoj azbuci bilo na latičinom ili ćiriličnom pismu.

U međuvremenu, odnosno jutros sam zamenio tablice, dobio sam bez ć itd, ali sam odbio juče da primim tablice sa iks oznakom, jer iks nije slovo u srpskoj azbuci, bilo na ćiriličnom ili latiničnom pismu.

Međutim, jutros sam isproveravao i sinoć, kod prijatelja u Ćupriji, da li se istovremeno sa promenom tablica koja imaju ove kvačice pod znakom navoda, vrši i promena prva dva slova na registarskim tablicama Ćuprija, odnosno da li će to biti Kuba, ili Čačak, i da li će to biti Kanada?

Vreme, gospodine Ševarliću.

To se ne vrši. Prema tome ne stoji taj razlog, i ja molim ministra da obrazloži građanima, a ja ću pokušati da skupim potpise za referendum … (Isključen mikrofon.)

Hvala.
Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Marija Obradović.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Izvolite koleginice Obradović.

Ovo je prvi u nizu amandmana koji su prihvaćeni na ovaj Predlog zakona o strancima. Da spomenem još jednom, oko 655 amandmana je podneto na ovaj Predlog zakona, a oko 150 je prihvaćeno. U najvećem broju slučajeva se radi o nekim tehničkim korekcijama. Samo nekoliko amandmana su amandmani koji donose neke promene, manje više krupnih promena.

Ono o čemu se radi u ovom amandmanu je sledeće – u članu 9. stav 8, posle reči nadležni organ, briše se tačka i dodaju se reči, osim u koliko postoje razlozi iz člana 83. stav 3. ovog zakona. Zapravo, govori se o odbijanju ulaska kada se ne pružaju garancije zaštite ljudskih prava, koje proizilaze iz prakse Evropskog suda za ljudska prava i Evropskog suda pravde EU, odnosno ne možemo odbiti ulazak čoveku i vratiti ga u zemlju u kojoj mu vreba opasnost, gde je životno ugrožen. Dakle, u tim slučajevima nemamo obavezu, odnosno ne isporučujemo lice u zemlju iz koje je došao. Eto, to je bio jedan amandman koji se na prvom mestu odnosi na zaštitu i poštovanje osnovnih ljudskih prava, a to je pravo na život.

Hvala i ministru i saradnicima što su se složili da je ovo stvar o kojoj treba razmisliti i da je uvrstimo u konačan predlog zakona.

Hvala, koleginice Obradović.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, kolega Vujadiniviću.

Hvala predsedavajući.

Zašto je važno da se definiše obaveza primene svih ovih stavova kada je u pitanju stranac investitor svih ovih stavova iz člana 9? Na primer stav 4, koji se tiče provere i prikupljanja podataka o ličnosti sa njima povezanih podataka od strane državnih organa, naravno, sve to u skladu sa propisima.

Reći ću vam samo jedan primer toga. Fond za subvencionisanje novih tehnologija u AP Vojvodini, koji je funkcionisao do unazad, malo više od godinu dana. Među miljenicima tog fonda je jedno inostrano preduzeće, stranog investitora, pretpostavljate i ono je sa Devičanskih ostrva, iz Zrenjanina, zvalo se „Bioinsekt tehnolodži“, sa Devičanskih ostrva.

Ideja je bila da to preduzeće se bavi suzbijanjem larvi komaraca na teritoriji Vojvodine. U prvom navratu je to preduzeće subvencionisano sa 31 milion dinara. Naravno, od otvaranja tog pogona nije bilo ništa, pa im je onda još jednom 2007. godine, dodeljena subvencija od 44 miliona dinara. Iako, naravno, ta firma za tih 44 miliona dinara nikada nije zaposlila 44 radnika, koliko je bilo predviđeno ugovorom. Sve to je bilo malo, pa smo još 2011. godine da ona isto bude subvencionisana, ali sada sa mnogo većim iznosom 173 miliona dinara. Naravno, kao što i pretpostavljate, ta firma nikada nije zaživela.

Sada, ono što je simptomatično, da se sve to dešavalo 2007, 2011, godine, i firmi su dodeljivani milioni upravo u tim godinama. Zanimljivo, u predizbornim godinama. Onda, možete pretpostaviti za šta je služio taj novac.

Upravo, da ne bismo dolazili u takve situacije u budućnosti, predložio sam ovaj amandman koji će se odnositi na stranca investitora, kada je u pitanju zakon o strancima. Hvala.