Hvala, predsedavajući.
Poštovani ministri sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, prvo ću da govorim o Zakonu o Nacionalnom okviru kvalifikacija.
Više puta sam u ovoj skupštini postavljala pitanje, a odnosilo se na šifrarnik, odnosno na nepostojeća zanimanja.
Interesuje me, ministre, da li će ovaj Zakon o Nacionalnom okviru kvalifikacija rešiti to pitanje, jer je uopšte poznato da imamo oko 140 nepostojećih zanimanja, za koja se školuju naši studenti na državnim i privatnim fakultetima. Lista zanimanja, sa druge strane, ne prepoznaje 79 obrazovnih profila koji se školuju na unverzitetima u Republici Srbiji? Među tim nepostojećim zanimanjima i obrazovnim profilima su diplomirani menadžer u hotelijerstvu, strukovni zubni protetičar, diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva, diplomirani menadžer sporta, diplomirani politikolog evropskih integracija, osnovne akademske studije zdravstvene nege itd.
Zakon o visokom obrazovanju, koji je usvojen 2005. godine, donet je prvenstveno zbog toga i zbog bolonjskog sistema obrazovanja, ali do dana današnjeg to nije ispravljeno. Ipak, brojna zvanja koja se stiču po bolonjskom procesu nisu prepoznata do danas, pa me interesuje da li će taj nov zakon o Nacionalnom okviru kvalifikacija ispraviti tu nepravdu prema tim studentima koji se redovno, na budžetu ili već kako obrazuju na našim državnim i na privatnim fakultetima?
Drugi zakon o kojem hoću da govorim, taj Zakon možda hoću i da pohvalim, jer sam bila od 2008. godine poslanica koja je, da kažem, vodila borbu oko drugačijeg statusa niskotiražnih udžbenika. Nikada do sada, eto, do vaših izmena nije bilo nikakvih pomeranja niti dobre volje da se nešto ispravi.
Imam neki utisak kao da su neki naši amandmani koje smo davali od 2015. godine u tim izmenama tog osnovnog zakona od 2015. godine, kao da su usvojeni svi amandmani koji su davali barem Liga socijaldemokrata Vojvodine. Mi smo u tim momentima kada smo davali sve te amandmane poslušali i nacionalne savete, jer su mnogobrojni nacionalni saveti, odnosno nacionalne manjine barem na teritoriji AP Vojvodine imaju obrazovanje i po 270 godina na svojim jezicima nacionalnih manjina, tako da su to neka stečena prava na obrazovanje na jezicima manjina, ali je bio problem sa izdavanjem udžbenika. To se nije dešavalo dokle je postojao Zavod za izdavanje udžbenika u AP Vojvodina, odnosno u Novom Sadu, jer su postojali lektori, stručne službe za sve jezike nacionalnih manjina, ali kada je devedesetih godina ukinuto, preseljeno u Beograd, kada je nastao Zavod za izdavanje udžbenika i kada je to centralizovano, jednostavno, udžbenici na jezicima nacionalnih manjina su imali problem.
Mislim da će ovaj zakon stvarno unaprediti sve to, jer ste uveli i Fond i Centar za udžbenike. Mislim da više oko toga neće biti problema, jer ste na neki način imali konsultacije sa kordinacijom nacionalnih saveta, i to je prava prilika da se nekako poveže država, vi i ministarstvo i nacionalni saveti. To sam videla samo u vašem slučaju. Nigde nisam videla nacionalne savete da imaju toliko dobru komunikaciju, kao što imaju sa vama, odnosno sa Ministarstvom prosvete. Želim da se ovaj zakon primenjuje u praksi. Mislim da su svi za to, i nacionalni saveti i vi, da više tih problema ne bude.
Ono o čemu bih još govorila je Zakon o elektronskoj upravi. Pitam, eto, ministre Ružiću vas pošto dolaze izbori za nacionalne savete – da li državni organi, da li će biti povezani, pošto sada matičarske službe, policija nisu povezani sa posebnim biračkim spiskom? To je jednostavno problem sa jedinstvenim spiskom. Zna se ko je umro, ko se venčao, ko je promenio prezime itd. Poseban birački spisak ne prati matičara i ne prati policiju. Jednostavno, ljudi ne znaju, službenici koji rade u opštinama, koji su zaduženi za jedinstveni i posebni birački spisak, ne znaju ko je umro i šta se dešava sa ljudima u tom ciklusu od četiri godine između izbora.
LJudi takođe imaju problem oko prebivališta, jer ako su se već jednom upisali u birački spisak misle da više ne treba da se upisuju u birački spisak ako su promenili adresu. Jednostavno, na prošlim izborima, pre četiri godine, im je bilo onemogućeno da glasaju, jer su se, npr, u Kuli upisali u poseban birački spisak, u međuvremenu su promenili prebivalište i upisali su se u Novom Sadu, pa misle da u Novom Sadu treba da glasaju, ali oni su trebali da se ispišu iz posebnog biračkog spiska i da se ponovo upišu u poseban birački spisak u Novom Sadu. Interesuje me da li će do izbora, a izbori su za pola godine, najverovatnije na jesen, ministarstvo napraviti akciju da nekako pomognete nacionalnim manjinama da se upišu u biračke spiskove? To ne znaju svi. Mislim da treba da napravite tu akciju i da povežete te posebne biračke spiskove preko te E-uprave sa policijom i sa matičarima.
