Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo utišajte drugaricu.

(Dijana Vukomanović: Mogli ste da me pitate da li želim da se Narodna skupština izjasni.)

Izvinjavam se kolega Rističeviću, da li želite da se u danu za glasanje izjasni Narodna skupština?
(Dijana Vukomanović: Da.)
Izjasniće se.
Zatražite ponovo reč kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. i član 107. i reklamiram lažno predstavljanje.
Gospodine predsedavajući, praksa je da kada neko reklamira povredu Poslovnika, da to radi zbog toga što nije dobio repliku da makar podigne Poslovnik, makar da ga ponese u Skupštinu. Znači, očigledno sem što je drugarica zloupotrebila Poslovnika, da ga nije ni ponela. Kada ga nije ponela, onda ga je ovako zloupotrebiti.
Sledeći put joj savetujem da uprkos tome što galami, savetujem dragoj drugarici da ponese Poslovnik. Ona je reagovala na konto toga što nije dobila repliku, kao pripadnik opozicije. Koliko ja znam, ona je ovde izabrana na listu SPS, dakle nije izabrana na listi Vuka Jeremića, koga u narodnu zovu Vuk potomak, naslednika naftnog izvora iz Ježevice, koji je zahvaljujući tome kupio stan od milion evra, potrošio tri i po miliona evra na putovanju za pet godina.
Koliko ja znam, taj Vuk potomak ima dva poslanika ovde koji su dve različite poslaničke grupe. Ako nastavimo sa ovom praksom, mi više ne znamo ko će za tog čuvenog Vuka potomka, koji je tražio ono sramotno neobavezujuće mišljenje od Međunarodnog suda pravde i koji je doveo do međunarodnog priznanja KiM, koji je doveo do proglašenja lažne države KiM.
Mi ne znamo više ko će se javiti. Dakle, verujem da je to bila klasična zloupotreba Poslovnika, da je to bila replika, da je bila zloupotreba i ukoliko postoji ono vreme od dva minuta, ja savetujem da oduzmete drugarici, da ubuduće pazite da li se radi o poslanicima Vuka Jeremića, poznatog kao Vuk potomak ili se ne radi, s obzirom da on ima poslanike u dve poslaničke grupe. Hvala.

Ni jedan poslanik nije u obavezi da maše Poslovnikom. U obavezi je da se prijavi za reč, a onda ću da pitam za osnov, što je koleginica kasnila.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković, po Poslovniku.

Hvala.

Član 103. poslanik se javio, bio je drugi stav. Javio se po Poslovniku, ušao u repliku i vi ste mu to dozvolili, a malopre poslanik Atlagić rekao reč „luftiguz“, niste trepnuli, a kada sam se ja pobunila i tražila da ga opomenete, vi ste meni izrekli opomenu.

Sada zahtevam da povučete ovu opomenu koju ste meni izrekli, da kaznite poslanika Atlagića i ako to ne uradite, molim da se o ovome glasa u danu za glasanje. Hvala.

Po povlačenju opomene koju sam izrekao ni govora.
(Branka Stamenković: Znači, „luftiguz“ je u redu.)
Znači, to zaboravite a to što dobacujete i dalje, to je razlog zašto ste dobili opomenu. Ništa drugo. To je jedini razlog ništa više.
(Branka Stamenković: I Šešelj je dobacivao.)
Možda je nekom gospodin Šešelj dobacivao ali nije ometao rad Skupštine.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni?
(Branka Stamenković: Naravno.)
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić, po Poslovniku.

Poštovani potpredsedniče, ovde je 107. dostojanstvo Narodne skupštine, radi građana Republike Srbije, radi intelektualaca koji gledaju profesora univerziteta.

Luftiguz znači neradnik, a pošto mi je kolega Meho prebacio da to ne razume, nego samo intelektualci, ja sam preveo i na narodni jezik građanima. Ja preporučujem koleginici, pošto je doktor nauka, neka zaviri u rečnik neka vidi šta to znači. Hvala lepo.

Kolega Ševarliću, po kom osnovu?
Sačekajte da budete prozvani.
Nisam vas prozvao.
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić.

Zahvaljujem.

Biću praktičniji i govoriću samo o dva zakona. Jedan je Zakon o prosvetnoj inspekciji, vrlo kratko.

Mislim da ta oblast nije bila u dobroj meri do sada rešena. Jako je bitno da prosvetna inspekcija praktično pokrije sve nivoe obrazovanja, odnosno prosvete i da stigne na sva mesta i najudaljenija mesta, mislim i na male škole, da bi se ujednačio kriterijum. Jednostavno da ne bi dozvolili da ta deca budu oštećena u smislu nivoa i obrazovanja i vaspitanja.

Ono druga stvar koja nije dobro funkcionisala do sada je član 18. i 22. preneta ovlašćena sa nivoa Ministarstva na nivo lokalne samouprave, odnosno gradova, odnosno opština. Opštine odnosno gradovi ili su imali prosvetne inspektore ili nisu imali prosvetne inspektore i to pitanje nije bilo u dovoljnoj meri rešeno, tamo gde nisu postojali prosvetni inspektori na nivou lokalnih samouprava.

Ovim zakonom je to rešeno. Članom 22. je rešeno da će ministar propisati pravila oko izbora. S obzirom, ako se ne izabere prosvetni inspektor na nivou grada ili opštine, to će vršiti Ministarstvo odnosno inspekcija na nivou Ministarstva uz određenu nadoknadu. Mislim da to jeste rešenje i da je dobro rešenje, da u svakom momentu ne može da bude praznih hodova ili samoinicijative ili nedozvoljenog ponašanja. Pozdravljam taj deo i mislim da su time praktično pokriveni i lokalni i republički nivo.

Drugi zakon o kojem želim da pričam, mislim da je udaran, s obzirom da je to novina i nešto što se dešavalo u ovoj Skupštini. Mislim i da određena nerazumevanja na tom nivou su se dešavala. To je Zakon o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.

Neću mnogo pričati o samom zakonu, ali ću reći nešto što se ne razume i reći ću nešto o Republičkom geodetskom zavodu i radnicima, odnosno ljudima koji rade u Republičkom geodetskom zavodu i koji će u najvećoj meri raditi na nivou geoprostornih podataka.

Ovim zakonom se uspostavlja održavanja nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka. Ono šta je geoprostorni podatak su podaci sa određenom lokacijom ili su vezani geografskom oblašću. Geoprostorni podaci, hoću samo na brzinu da nabrojim šta su oni. U članu 10. su navedeni. Mislim da će biti malo jasnije, pošto je ovaj zakon na visokom nivou i mislim da teško mogu da ga razumeju obični građani, a i nivo zakona je takav da mora da bude na ovom nivou, pa su to referentni sistemi, geografska mera i administrativne jedinice, adrese, katastarske parcele, hidrografija, visina, zemljišni pokrivač, statističke jedinice zgrade itd.

Ono što je jako bitno, da će uspostavljanje nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka izvršavati Savet. Na čelu tog saveta će biti direktor Republičkog geodetskog zavoda. Mislim da je to pravi izbor i mislim da i određena znanja i određeni stručni podaci koji se nalaze u Republičkom geodetskom zavodu logično nalažu da to bude direktor Republičkog geodetskog zavoda sa svojim saradnicima.

Sama primena, kada se uspostavi taj sistem, omogućiće dobitak od pojedinca, fizičkog lica, preko privrede, javnog sektora, države, itd, itd.

Navešću samo jedan plastični primer kako možemo to iskoristiti na jedan efikasan način. Recimo, voćarstvo na nivou države. Mi za sada nemamo reonizaciju odnosno ministarstvo, odnosno Vlada, sprema se da donese uredbu ili pravilnik da reonizuje područje za određenu voćarsku proizvodnju. Kada se ta reonizacija uradi, preko upotrebe geoprostornih podataka, ostalih podataka itd, vrlo lako i vrlo brzo se može doći do prostora gde određena voćarska proizvodnja može da uspe i gde će država da finansira tu vrstu proizvodnje. Znači, neće morati da se raspituju kod određenih stručnih poljoprivrednih ustanova, neće morati da saznaju na neki drugi način, jednostavno, jednim klikom mogu doći do tog podatka. To je jedna praktična i dobra stvar gde će se ovi podaci moći i na ovaj način koristiti.

Ono što se ovde pojavljuje i mislim da treba malo pojasniti šta je Republički geodetski zavod. Ovde postoji poprilično nerazumevanja, pogotovo od pojedinih poslanika. Republički geodetski zavod je skup katastara u celoj Srbiji i tamo se odigrava suština poslednjeg rada. Tamo su podaci.

Ovde se vrlo često zloupotrebljava pojam neažurnosti katastra, neažurnosti Republičkog geodetskog zavoda. Republički geodetski zavod je neažuran u meri u koliko predmeta nije rešeno. Toliko je on neažuran. Za ažurnost je odgovoran vlasnik, korisnik nepokretnosti, a ne Republički geodetski zavod. To se na svim nivoima zloupotrebljava, kao da je Republički geodetski zavod obavezan da brine o nepokretnosti gde su vlasnici zaduženi da u roku od mesec dana od određenih promena, ili ako nije uknjiženo, prijave to Republičkom geodetskom zavodu da bi se postupilo po tom zahtevu. Jednostavno, vlasnici i korisnici nepokretnosti su u obavezi da svoje nepokretnosti prijave, promene, ili, ukoliko nisu uknjiženi, da prijave, da bi Republički geodetski zavod sa strukom postupio i doneo određena akta, odnosno rešenja i vršio uknjižbu u Republičkom geodetskom zavodu. Znači, ažurnost ili neažurnost Republičkog geodetskog zavoda se ne može pripisati Republičkom geodetskom zavodu. Samo se može pripisati u meri koliko je nerešeno podnetih zahteva u Republičkom geodetskom zavodu.

Ono što je sledeće jako bitno i ja moram da se osvrnem na to, juče je u načelnoj raspravi kolega Zoran Živković izjavio, čitam iz stenograma, znači ništa proizvoljno: „Da li bilo ko od građana Srbije može sa sigurnošću kada ode u katastar da zna ono što njega interesuje tamo da to odgovara istini? Molim vas, znam po svom primeru“, itd, itd. Dalje kaže: „Katastar je nešto, ima jedna poslovica – može da bude ali ne mora da znači“, sa pravilnim akcentom. „To je nešto što možda jeste, možda nije i to pravi ogromne probleme“. I ono najbitnije šta je kolega Živković rekao – da su katastri praktično kao jedna biblioteka u koju je ušla neka horda pijanih, nepismenih istumbala. Ja ponavljam – „da su katastri kao jedna biblioteka u koju je ušla neka horda pijanih, nepismenih istumbala“.

Molim vas, mislim da je gospodin Martinović ovde reagovao, ali to nije dovoljno. On je reagovao sa svoje strane i na svom nivou, ali mislim da je predsedavajući morao da odreaguje mnogo jače na ovakve izjave. Radi se o državnom organu, molim vas, radi se o državnom organu. Vi ste za nekoga ko radi državni posao rekli da je horda pijanih nepismenih istumbala. To „istumbala“ ja prvi put čujem reč, ali verovatno nešto znači, bar njemu.

Na neki način osećam svoju obavezu jer meni je baza, ja sam te struke, radio sam taj posao, meni miruje tamo radni staž, bio sam na takvim mestima gde sam mogao da vidim iznutra rad Republičkog geodetskog zavoda, odnosno katastara i znam šta se radi, koliko se radi i koliko je to odgovoran posao. Ako hoćemo ozbiljnu državu, ko nema sređen katastar nepokretnosti i upise prava na njima, mislim da nema ozbiljnu državu. Mislim da mi imamo i ozbiljnu državu i ozbiljne katastre i ozbiljan Republički geodetski zavod.

Iz tih razloga, kažem, dužan sam da odreagujem, da demantujem da to nije tako, da su praktično oljagani i državni organ, kao posebna organizacija, Republički geodetski zavod, svi radnici tamo, pored geodeta tamo postoje i neki drugi radnici, od pravnika, nekih drugih radnika itd, pomoćnog osoblja, svi su oljagani, oljagana je struka i van Republičkog geodetskog zavoda, znači struka, gde otprilike pola geodeta radi u Republičkog geodetskom zavodu, pola radi van njega. Svi su oni oljagani i na to se jednostavno mora odreagovati.

Molim vas, ako se nekom žuri, mislim da je ovo jako bitno.

Još nešto ću reći. Pokojni premijer Zoran Đinđić je bio predsednik jedne komisije u Republičkom geodetskom zavodu dok je bio premijer. Zoran Živković koji je naslednik njegov je uspeo da pogazi i njega, s obzirom da je Zoran Đinđić verovatno razumeo šta radi Republički geodetski zavod i čime se bavi i bio zvanično predsednik jedne komisije u Republičkom geodetskom zavodu. Da li može da bude horda pijanih ljudi onaj ko radi na putevima, na mostovima? Gledali ste mostove ovde i u Beogradu. Vidite vi da se most gradi i sa jedne i sa druge strane i da se on negde tamo na sredini sastavi bez greške. Tuneli se kupaju sa jedne i sa druge strane, pa sa četiri strane se kopaju tuneli. Šta mislite, da napravite četiri tunela, da li to može da radi horda pijanih ljudi? Da li vojska može da funkcioniše bez ovoga? Ne može. Da li mogu rakete, da se napuni softver sa koordinatama koje gađaju u centimetar? Da li to mogu da rade horde pijanih ljudi?

Moj predlog, ako je moguće, da odložno predsedavajući Skupštine izrekne kaznu ili najstrožu kaznu, pa da Republički zavod preko svojih predstavnika ovde, preko direktora Republičkog geodetskog zavoda to javno reaguje i demantuje ovakve izjave koje jednostavno nisu dostojne nijednog nivoa, a kamoli ove Skupštine. Molim da se tako postupi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Radojčić. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević. Izvolite.