Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, ja bih prvo nešto rekao o zakonu o elektronskoj upravi.

Mislim da je želja da javna uprava bude servis građana stara više desetina godina, a ova vlast je počela da to realizuje. Znači, do sada je to bila samo pusta želja. Ovaj zakon je moderan, reformski i stručan i zato ga mnogi ne razumeju. Međutim, formiranjem kancelarije za elektronsku upravu i za IT i dovođenjem stručnog tima mi smo napravili takve korake da mislim da to nije niko rekao da je naša kancelarija dobila nagradu, Međunarodna telekomunikaciona unija je dodelila nagradu našoj kancelariji, a to je organ Ujedinjenih nacija.

Posebno što bih istakao jeste da elektronska uprava u budućnosti treba da omogući građanima da svoje račune i svoje obaveze prema državi plaćaju iz fotelje. Mi uopšte nismo svesni koja je to ušteda, ne za građane, ne za privredu, nego uopšte za budžet, za celu državu. Plaćanjem računa preko banaka, preko provizija, veliki odliv naših sredstava je preko tih stranih banaka.

Najveće zlo koje je učinjeno nama posle 2000. godine nije uništavanje policije i nije uništavanje vojske. Najveće zlo je napravljeno kada je uništen SDK. Onog momenta kada je uništen SDK, jedinstveni platni sistem, onda su stvoreni uslovi da se uradi ono što je urađeno da se ova zemlja potpuno opljačka. Znači, mi vojsku polako obnavljamo, kupujemo nove tenkove, avione itd, obnavljamo i policiju, neke stvari vraćamo, ali SDK u onoj funkciji u kojoj je bila do 2000. godine, mi to nikad vratiti nećemo. Da je SDK funkcionisao, ne bi bile moguće one pljačke koje su urađene posle 2000. godine, znači bi se tačno pojedinci i greške koje su napravljene u tom pogledu.

Znači, to tržište otvorenih podataka, to je vredno na godišnjem nivou negde oko 40 milijardi evra. Ti otvoreni podaci, za njih se u svetu kaže da je to nafta 21. veka. Mi smo, koliko sam ja upoznat, jer na čelu ove kancelarije je dr Mihajlo Jovanović, zasluga sadašnje premijerke i vaše je velika, ali i njegova takođe, tako da smo mi uspeli da otvorimo, koliko ja znam, 23 institucije i da otvorimo negde oko 250 datoteka. U tome je vrednost svih ovih poslova kojima se mi danas bavimo i radimo.

Potpuno je razrađen sistem da ne dođe do zloupotrebe da podaci budu ažurirani, da podaci budu tačni. Mnogo je bitno da ti elektronski podaci koji se tiču pojedinca budu tačni. Zašto? Zato što se na osnovu tih podataka ostvaruju prava svakog građanina. U tome je velika odgovornost onih koji pune i daju te podatke i onih koji koriste te podatke.

Ako mi dozvolite, sada bih nešto rekao vezano za obrazovanje, pošto sam veliki broj godina proveo u obrazovanju. Smatram da mi ne možemo napraviti udžbenik koji će biti moderan i koji će odgovarati nauci duže od jedne godine. Jer, nauka stalno napreduje. Znači, nauka je ispred a iza su nastavni planovi i programi i udžbenici. Sada treba odgovoriti na pitanje – za koga mi štampamo udžbenike? Za učenike, za nastavnike ili za relaciju između nastavnika i učenika? Šta je cilj obrazovanja i vaspitanja? Da li da napunimo đaka, kao bure, podacima koje će on vaditi kad se sutra pojave u životu i početi da rešava probleme? Ne. Mi treba da osposobimo učenika da poznavajući sto poznatih činjenica i podataka dođe do 101. nepoznatog podatka. Znači, da sam savlada prepreku, da sam reši problem.

Zbog toga je vrlo bitno osposobiti i imati takav udžbenik da ga učenik može sam koristiti. To može samo onaj učenik koji je sposoban da individualno napreduje. Individualno napredovanje treba omogućiti i to je krajnji cilj našeg obrazovanja.

Kad govorimo o tim cenama, korupciji itd, ono što ste vi uradili, to obezbeđuje da korupcije ne može biti ako nabavka udžbenika i čitavog potrebno učeničkog materijala, pratećeg, bude išlo preko đačkih zadruga. Ono što vi kažete – ušteda će biti do 30%. Udžbenici sigurno mogu biti najmanje jeftiniji za 15%. S druge strane, 5 do 6% najsiromašnijih učenika u svakoj školi može dobiti besplatno udžbenike preko tih đačkih zadruga. Mislim da đačka zadruga kao asocijacija i učenika, jer su članovi đačke zadruge, da se razumemo, i nastavnici i direktori i administrativno osoblje, će pomoći da se i dualna nastava, o čemu sam govorio, lakše, efektnije i efikasnije realizuje, ako bude u funkciji nastavno-obrazovnog procesa.

Mislim, ministre, pošto sam dugo godina u obrazovanju, da vi radite prave stvari. Znači, rešavate prave i konkretne probleme. Nastavite samo tim putem i boljitak dolazi.

Kažem – da ova zemlja nije opljačkana 2000. godine, ja se ponovo vraćam na to, pazite, jednoga dana će pisati to u nekom udžbeniku, a ja vam kažem i poslednji put ponavljam danas – najveća pljačka i genocid je to što je uništen SDK. I SDK je bio povod i razlog, odnosno i omogućio je, to uništavanje je omogućilo da se država opljačka. I opljačkana je država. Oni koji su učestvovali u tome, oni danas ne bi smeli uopšte da pričaju o tome.

Ali, jednoga dana sigurno ćemo doći u tu poziciju privrednog razvoja, ako nastavimo ovim trendom i ovim tempom, da svi učenici dobiju besplatne udžbenike. Toliko i hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković. Izvolite, imate još minut i 23 sekunde.

Hvala.

Obradovala me je činjenica da Zakon o Nacionalnom okviru kvalifikacija predviđa validaciju neformalnog i informalnog znanja. Imam pitanje – da li će u postupku priznavanja inostranih obrazovnih stepeni, diploma, biti priznavana i inostrana validacija neformalnog i informalnog znanja, jer mi nije jasno iz samog zakona.

Recimo, imamo situaciju da u zemljama Evropske unije, konkretno u Velikoj Britaniji, znam sigurno, neko ko nije završio osnovne studije, ali ko je radio 10-15 godina, bio lider i ostvario se u svojoj oblasti i dokaže da je u stanju funkcionisati na akademskom nivou, prođe taj vrlo jednostavan sistem validacije i nakon toga može da upiše master studije. Da li ćemo priznati takve diplome master nekome ko nema osnovne studije? Hvala.

Reč ima ministar, gospodin Šarčević.

Ako smo rekli da usklađujemo, svakako to moramo da uradimo i to je civilizacijski pomak. Kada smo radili Zakon o viskom obrazovanju, setite se da smo ugradili ko sve može da radi na akademskim i strukovnim studijama, gde nije uslov više da doktorski sertifikat nego kompetencije. Imate primere u svetu drastično dobri da ljudi koji imaju Nobelovu nagradu nemaju doktorate vode kompanije i univerzitete i rektori su. Tako da je sada prvi put ta prilika da i kroz ovo priznamo zvanje, a ne samo papir i jurenje nekih ocena i formalnosti. Da, menjamo sistem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Kostić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, drage kolege, građani Srbije, moje današnje izlaganje odnosi će se na Zakon o udžbenicima.

Moderna škola i savremeno obrazovanje koje osposobljava pojedinca za aktivno uključivanje u društvo zasnovano na znanju se ne mogu zamisliti bez kvalitetnih udžbenika kao značajnog faktora u kognitivnom razvoju učenika, pa samim tim Zakon o udžbenicima treba da bude i mera za obezbeđivanje kvaliteta udžbenika. On treba da bude i oruđe za smanjenje nejednakosti u obrazovanju kao i da pruži podršku za uključivanjem sve dece u obrazovanje, povećanje dostupnosti obrazovanja svakog deteta i istovremeno stvaranje uslova za kvalitetno obrazovanje u skladu sa potrebama i sposobnostima deteta.

Cilj donošenja ovakvog zakona je svakako smanjenje rizika od korupcije u postupku izbora udžbenika, kao i obezbeđivanje dostupnosti nedostajućih udžbenika za sve kategorije učenika.

Opštim principima Zakona o osnovama sistem obrazovanja i vaspitanja propisano je da je sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje, kao i prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovano na socijalnoj pravdi i principu jednakih šansi bez diskriminacije. Obrazovna politika Vlade je usmerena na povećanje kvaliteta i pravednosti obrazovanja.

Novi Zakon o udžbenicima posebno vodi računa o materijalnoj, socijalnoj dimenziji korisnika besplatnih udžbenika, kao i o jednakoj dostupnosti i obezbeđivanju nedostajućih udžbenika za sve učenika u vođenju instituta nisko tiražnih udžbenika i formiranjem centra za izdavanje nisko tiražnih udžbenika kome je cilj socijalna inkluzija i obrazovni sistem koji se prilagođava različitostima dece kako bi se obezbedilo ostvarivanje prava deteta na ne diskriminaciju, lično dostojanstvo, obrazovanje i kvalitetan život.

Usvajanjem novog zakona osiguraće dostupnost nisko tiražnih udžbenika za sve učenike čime se pozitivno utiče i na kvalitet i pravednost obrazovnog i vaspitnog procesa i postignuća učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Obrazovnog procesa na jeziku nacionalnih manjina. Na taj način postaje moguće da se zadovolje specifične potrebe različitih grupa učenika uključujući učenike sa smetnjama u razvoju.

Obaveza izdavača da ulože deo poslovnog prihoda radi razvoja ili da sami objavljuju niskotiražne udžbenike predstavlja pozitivni primer socijalno odgovornog poslovanja unutar jedne važne društvene oblasti i smanjuje potrebu da se niskotiražni udžbenici finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Povećanjem broja digitalnih udžbenika, priručnika i drugih nastavnih sredstava stvaraju se uslovi da savremeni nastavni sadržaji koji su prilagođeni uzrastu i interesovanju učenika, što omogućava interaktivan proces znanja i unapređenje učeničkih postignuća, kao i praćenje savremenog trenda u oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Rešenje o Predlogu zakona, posebno će uticati na izdavača udžbenika uvođenjem brže i efikasnije procedure, odobravanja rukopisa udžbenika, kao i efikasniji rad Komisije za odobravanje rukopisa udžbenika i racionalniji način angažovanja stručnih lica, što će dovesti do razvoja kvalitetnijih udžbenika u budućnosti, čiji će efekti pozitivno delovati na kvalitet obrazovnog procesa.

Na kraju mog izlaganja, moram da se zahvalim ministru prosvete, gospodinu Šarčeviću, koji je obišao moju lokalnu samoupravu Sokobanju i nadgledao je radove na rekonstrukciji srednje škole, za koju je Vlada Srbija izdvojila 80.000.000 dinara, što do sada nikada nije bio slučaj u mojoj lokalnoj samoupravi i pozitivno ocenio sve ono što se radi u našoj lokalnoj samoupravi, a to je da smo obezbedili besplatan prevoz, ne samo za osnovce, nego i za srednjoškolce, da smo uveli besplatnu užinu za sve učenike, bez obzira na njihov materijalni status osnovne škole.

Ono što nam sa druge strane stalno prebacuju da mi ne vodimo računa i da naša deca nemaju novac za užinu, možda je bilo u njihovo vreme, ali u vreme naše domaćinske brige o deci, nije, tako da ću u Danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Marija Janjušević.

Pozdravljam ministra sa saradnicima. Ja bih pre svega o zakonu o udžbenicima. Ono koliko sam ja imala prilike da razgovaram, struka kaže da je Predlog zakona dobar.

Posebno hoću da pohvalim i član 12. u kojem se kaže da će se udžbenici štampati na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.

Sa druge strane, verujem da vama kao profesionalcima neće smetati ni neka konstruktivna kritika, jer koliko god da imamo postignuća, verujem da se slažete da uvek može bolje.

Mi ćemo ovde, usvojiti ovaj zakon i time prestaje onaj deo posla koji se tiče narodnih poslanika, ali na samom ministarstvu ostaje veoma važan zadatak, a to je primena ovog zakona. To je najčešće u praksi najveći problem.

Pozdravljam, pre svega, što će kvalitet udžbenika biti kontrolisan sa nekoliko instanci, počev od samog ministra, Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, pa sasvim sigurno više nećemo imati skandal. Podsetiću na jedan konkretan primer, kada su učenici šestog razreda osnovne škole imali u ponudi udžbenik Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, kada je autor udžbenika za istoriju, Rade Mihaljčić, napisao da su Srbi uzeli Kosovo od Albanaca. Navodno je Stefan Nemanja još to uradio tada Albancima, a svi znamo kada je ta država uopšte nastala i na koji način.

U svakom slučaju, verujem da se u buduće takve stvari neće dešavati. Verujem da Rade Mihaljčić više neće imati priliku da piše udžbenike za našu decu. S obzirom da sam se zaista potrudila da čujem ljude iz struke, hoću da vam prenesem još neke stvari iz primene zakonom, a možda se ne odnosi sada konkretno na Zakon o udžbenicima, ali vezano je za elektronske dnevnike.

Pošto se teži da papira više nema, da se sve vodi elektronskim putem, profesori nakon časa moraju da žure u zbornicu, da bi na jednom do dva računara koji koriste svi profesori mogli da unesu ko je od učenika bio odsutan i da obave sve ono što se zahteva od njih, unesu ocene itd. Dakle, uz primenu ovog zakona prosto mora da ide paralelno i sve ono što se uz to zahteva.

Mi smo pre koliko godina uveli inkluzivno obrazovanje, a ti učenici, deca, još uvek nemaju pedagoške asistente.

Što se tiče besplatnih udžbenika i tu se nećemo u potpunosti složiti. U redu je, pokrivene su i siromašne grupe i mnoge osetljive grupe i porodice sa više dece, ali ako istovremeno pričamo o podršci porodicama, o populacionoj politici, onda sam sigurna da će ministar prosvete naći način da nagovori kolegu ministra finansija i ostale u Vladi da nađu novac za to, u vidu rebalansa budžeta. Ako ministarka Slavica Đukić Dejanović baca novac na kojekakve konkurse, na neuspešne konkurse, da dodam, vezano za slogane ili ne znam kakve nabeđene marketinške stručnjake, onda je bolje da ona to vrati u budžet i da se to usmeri za besplatne udžbenike.

Sigurna sam da ima još mnogo stavki odakle se to može obezbediti. Nažalost, u Srbiji nema mnogo dece. Ako je osnovno obrazovanje osnovno, onda bi zaista bilo dobro da nađemo način da i udžbenici budu besplatni.

To zaista nisu nikakvi jeftini politički poeni. Neka ministar prosvete to sam sprovede i nađe način. Opozicija je tu samo da uporno predlaže, sve dok ne dođe do konačne realizacije.

Neke sitne izmene smo ipak predvideli, kako bismo mogli da u Danu za glasanje podržimo ovaj zakon. Tu bih se osvrnula na član 27. koji se tiče sukoba interesa i o tome smo razgovarali. Dakle, ako je direktor Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja ranije pisao udžbenike, onda neka on odluči da li će i dalje ti udžbenici biti u opticaju i on nastaviti da prima novac zato što ih je pisao, a neće više biti direktor ili će biti direktor, a ti udžbenici će biti povučeni i on neće imati dodatna primanja sa te strane. To je vrlo jednostavno rešiti.

Drugi član na koji bih imala primedbe je član 38. po kojem Zavod za udžbenike treba da štampa niskobudžetne udžbenike, a da se menica kao garant plaćanja za to, ne daje njima kao izvršiocu, već ministru.

Dakle, ministar tu ima neko diskreciono pravo da odluči da li će sutra dan biti, ukoliko se dođe do prinudne naplate, da li će biti izvršeno ili ne, što takođe mislim da nije u redu i vrlo lako to možemo ispraviti, ali pričaćemo o tome u raspravi u pojedinostima.

Ja samo još na kraju želim da se kao roditelj, kao narodni poslanik zahvalim svim prosvetnim radnicima koji savesno vrše svoj posao, jer smatram da ova struka kao i lekari, zapravo trpi najveći teret stanja u društvu. Imamo sasvim dovoljno slučajeva koje treba pohvaliti gde su učitelji, nastavnici, profesori zaista privrženi svojoj profesiji, okrenuti su ka đacima na najbolji mogući način, ne osvrću se na to koliko su niska njihova primanja i koliko su malo plaćeni za svoj posao.

Eto, nadam se da i ovo nećete shvatiti kao kritiku, već kao jedan dodatni podsticaj, gde se sve mogu popraviti svi ovi veoma važni aspekti svakodnevnog života svih građana Srbije. Hvala.

Reč ima ministar Šarčević. Izvolite.