Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, danas ću govoriti o Predlogu zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka. Donošenju ovog zakona prethodio je decenijski dug proces uspostavljanja nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka. Samo usvajanje Predloga zakona predstavlja zaokruživanje celokupnog procesa implementacije direktive EU. Zakonom o državnom premeru i katastru, zatim Strategijom o uspostavljanju infrastrukture prostornih podataka u Republici Srbiji uspostavljeni su uslovi za usvajanje ovog zakona koji je prirodni nastavak i neophodnost za dalju modernizaciju i standardizaciju u ovoj oblasti. Nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka predstavlja integrisani sistem geoprostornih podataka koji različitim korisnicima omogućava da identifikuju i da pristupe prostornim informacijama lokalnog, nacionalnog i globalnog nivoa.

Danas kada je na dnevnom redu i Zakon o elektronskoj upravi, moram da napomenem da je Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka u skladu sa standardima E-uprave. Informacije se u okviru ovog sistema razmenjuju efikasno, bez dodatnog umnožavanja posla i sa malim administrativnim troškovima. Primenom ovog okvira Srbija postaje deo međunarodne mreže u domenu geoinformacija. Pored saradnje na međunarodnom planu, usvajanje Predloga zakona potrebno je radi napredovanja u okviru Poglavlja 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine.

Ono što će građani direktno osetiti usvajanjem ovog zakona jeste smanjenje procedura prilikom postupka uknjižbe imovine, smanjenje troškova istog postupka i, na kraju, smanjenje trajanja postupka uknjižbe za više od četiri puta, sa 21 na sveta pet dana. Ovim zakonom predviđeno je da se informacije prikupljaju jednom, i to na nivou gde to može da se uradi najefikasnije, a sa tog nivoa informacije će biti dostupne različitim subjektima, i to na način jednostavan za razumevanje. Takođe, tako obrađeni podaci biće standardizovani i harmonizovani na nacionalnom nivou.

Donošenjem ovog zakona obrazovaće se organi neophodni za funkcionisanje nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka, a to su savet i radne grupe. Najznačajniji organ za rukovođenje je savet sastavljen od predstavnika različitih struka relevantnih za ovu oblast.

Pozivam svoje kolege da u danu za glasanje podržimo usvajanje Predloga zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ana Stevanović.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministri i saradnici, svoje izlaganje ću iskoristiti kako bi govorili isključivo o Zakonu o udžbenicima.

Stiče se utisak koji sam imala na osnovu razgovora sa svojim nekadašnjim kolegama, imajući u vidu da sam prethodno radila kao prosvetni radnik, da se u Srbiji ozbiljno niko ne bavi obrazovanjem. Obrazovanje nije primarno ni za političare, niti za roditelje, njime se nikako svi bave usput. Otud imamo situaciju da su nastavnici nezadovoljni, učenici takođe, a kad imate sistem koji je toliko pun nezadovoljstva teško da se u njemu može roditi išta pozitivno.

Školski programi su nam zastareli i moraju ozbiljno da se pročešljaju. Jasno je da srpskom obrazovnom sistemu treba jedna korenita suštinska reforma koju nam nadležni organi obećavaju decenijama unazad. Naše školske programi ne prate evropske trendove, a takvi su i udžbenici. Uslovi rada u školama su loši, učenici nemaju dovoljno računara, o kabinetskoj nastavi možemo samo da sanjamo, a pojedini nastavnici rade istovetno kao što su radili proteklih 20 pa i više godina.

Naše obrazovanje prati mnoge neslavne, zapravo poražavajuće statistike. Srbija je prva u Evropi po broju funkcionalno nepismenih. Naime, više od milion ljudi u Srbiji nema završenu osnovnu školu. Još jedna poražavajuća statistika jeste da smo drugi u svetu po broju odliva mozgova. I nekoliko uzroka ovoj poražavajućoj statistici, sve opštesiromaštvo je svakako jedno od najznačajnijih. A najbolji program protiv siromaštva jeste upravo obrazovanje.

S tim u vezi, pozdravljam rešenja koji su izneti u ovom zakonu. Naime, predloženo je da se obezbedi finansiranje udžbenika za decu iz najosetljivijih društvenih grupa i ovu politiku vidim kao korak napred u obezbeđivanju Ustavom garantovanog prava na besplatno osnovno i srednje obrazovanje, što je između ostalog i u skladu sa odredbom člana 28. Konvencije o pravima deteta.

Pozdravljam takođe još jednu od ključnih novina u ovom zakonu, to je da će udžbenici moći da budu digitalni i ovo rešenje kao što je ministar juče i najavio sigurno će omogućiti jeftinije, pravednije i dostupnije obrazovanje, a verujem da će udžbenici učenicima biti ovakvi i zanimljiviji i funkcionalniji i da bi trebalo da utiče svakako na povećanje njihovih znanja i veština.

Nažalost, osnova za dalje učenje svakako će biti papirni udžbenički kompleti i to je ono s čime ćemo se susresti u realnosti.

Međutim poslanička grupa Dosta je bilo smatra da je država dužna svojoj deci, dakle i osnovcima, ali i srednjoškolcima obezbedi besplatne udžbenike na korišćenje bez ikakvog troška po roditelje baš kao što to imaju njihovi vršnjaci u dijaspori, u većini zemalja EU, kao i u Kanadi i u Americi. Podsetimo da je obrazovanje pravo deteta, ne pravo roditelja da školuje dete, već pravo deteta da se škole bez obzira na materijalno stanje roditelja. Kakvo je materijalno stanje roditelja u Srbiji? Prosečna primanja u našoj zemlji iznose samo 57 hiljada dinara. To su mesečna primanja cele porodice. Iz ovoga je jasno koliki je trošak kupovine udžbenika pogotovo ako porodice imaju jedno, dvoje ili više dece, imajući u vidu udžbenici odnosno kompleti koštaju od 10 do 15 hiljada dinara.

Između ostalog osnov za realizaciju uvođenja besplatnih udžbenika leži i u Ustavu i obavezi besplatnog školovanja. Država nameće roditeljima obavezu da školuje dete, a u suprotnom se predviđa i krivična odgovornost. Zbog teške materijalne i ekonomske situacije potrebno je pomoći roditeljima koji nemaju dovoljno sredstava da školuju decu i kupuju udžbenike.

Osvrnuću se na procene rizika korupcije u odredbama ovog zakona. Naime, jedan od osnovnih problema u postupku odobravanja i izbora udžbenika u školama je to što zakonom nije na adekvatan način urađeno pitanje finansiranja nabavke udžbenika iz sredstava republičkog budžeta. Nažalost, Predlog zakona ne donosi potrebna poboljšanja u pogledu sukoba interesa i izbora i praćenja udžbenika, te kriterijuma za odlučivanje.

Konkretno predložena rešenja koja se tiču upravljanja sukoba interesa zasnivaju se na potpisivanjima izjava lica o odsustvu sukoba interesa umesto da se zakonskim odredbama uredi postupak kao i odgovarajuće sankcije u slučaju da se to utvrdi.

S druge strane, Predlog zakona kao i važeći ne sadrži dovoljno jasne kriterijume koji će se koristiti prilikom odluke o donošenju odluke o izboru udžbenika, niti detaljnije uređuje sam postupak njihovog izboram čime je ostavljen prostor za različita tumačenja i eventualne zloupotrebe. Imajući u vidu ranije primere zloupotrebe prilikom izbora udžbenika, značajno u ovom Predlogu zakona, slično kao i u važećem zakonu, jeste to da je izdavačima zabranjeno da predškolskoj ustanovi, školi ili nezaposlenima u tim ustanovama učine da donaciju, poklon ili reprezentaciju.

Međutim, u Predlogu zakona nije preciznije određeno šta se smatra poklonom, donacijom ili reprezentacijom dok poseban program predstavlja činjenica za razliku od važećih zakona ne postoji bliže definicija predstavljanje udžbenika i reprezentacija male vrednosti koji su prema predloženom rešenju dozvoljeni.

Ministar je tokom jučerašnjeg izlaganja, obrazlaganjem zakona istakao da mu kvalitet udžbenika strahovito važi. Predlog zakona kao i važeći ne poklanja dovoljno pažnje praćenju kvaliteta udžbenika. Naime, Predlog zakona sadrži samo jednu uopštenu odredbu koja se bavi ovim pitanjem iz koje nije u potpunosti jasno na koji će se način vršiti način i praćenje kvaliteta udžbenika.

Inače, verujemo da bi otklanjanje ovih identifikovanih nedostataka i rizika korupcije doprinelo prevazilaženju problema koji su se do sada pojavljivali u praksi.

Zbog čega je bitno da se ovi problemi reše? Jedan od odgovora krije se u činjenici da tržište udžbenika u Srbiji vredi gotovo stotinu miliona evra. Stručnjaci su naime izračunali da je izdavaštvo udžbenika veoma unosan posao, te stoga ne treba da nas čudi zbog čega svako traži neko svoje parče kolača. Računica izgleda ovako – u Srbiji u osnovnim školama imamo 650 hiljada učenika i ako komplet udžbenika košta stotinu evra, to je tržište od 65 miliona evra. Kada na to dodamo i troškove udžbenika učenika srednjih škola dolazimo do te fantastične cifre od stotinu miliona evra, a u Srbiji, podsetimo, pored državnog trenutno imamo i preko 25 izdavača privatnih udžbenika.

Jasno je da su u osnovnoj školi mnogo veći tiraži udžbenika. Zato su i pisci udžbenika i izdavači više zainteresovani za tu oblast. U oblasti međutim srednjeg i stručnog obrazovanja ima mnogo obrazovnih profila i tiraži su mnogo manji, pa zato imamo udžbenike koji su stari i po nekoliko decenija i izdavači ne vide nikakav ekonomski interes u objavljivanju novih tiraža.

Imajući u vidu ove brojke, jasno je da je izdavanje udžbenika jedan od veoma retkih profitabilnih poslova u domenu obrazovanja i nesumnjivo je da je to između ostalog i dovelo do tolikog velikog broja izdavača, posebno kada ne postoje jasni propisi i zahtevi.

Skoro svi štampaju udžbenike za niže razrede osnove škole. Jedan od razloga jeste i broj tiraža. U generaciji imamo oko 70 hiljada učenika, a drugi je što se izdavačima čini da je za te uzraste mnogo lakše raditi udžbenike vodeći se sistemom – što manja deca, manje i znanje.

Inače, ovo je velika i opasna varka, jer što je niži uzrast za koji se pravi udžbenik, potrebna su veća znanja i stručno umenja, kao i veća psihološka znanja, odnosno poznavanje intelektualnih moći dece na određenom uzrastu, njihovih kapaciteta, kao i načina na koji deca uče.

Kakvi su to udžbenici iz kojih uče naša deca? Iako pedagozi tvrde da sedmogodišnjaci ne mogu da razumeju rečenicu dužu od sedam reči, mi smo imali slučaj da u jednom udžbeniku, neću imenovati kom, postoji rečenica od čak 56 reči. Inače, stručnjaci i psiholozi upozoravaju da svaka knjiga koja ima više od 50 strana može da uplaši dete, da predstavlja problem za učenike prvog razreda, a inače, većina udžbenika prvog razreda upravo ima više od 75 stranica.

Dalje, moje kolege, stručnjaci i psiholozi su se bavili analizama udžbenika i doneli su zaključak koji nesumnjiv da većinom udžbenici naši koji se koriste nisu dobri. Problem je samo što se samo nasumično menjaju bez jasne svesti šta se sa tim zaista želi da se postigne i uočljivo je da se više menja samo izgled udžbenika, nego njegova suština i u školskim knjigama još uvek mogu da se nađu predrasude i stereotipi, što je nedopustivo, a kako jedna generacija ima 70 hiljada učenika, jasno je da jedna glupost odštampana 70 hiljada puta se zapravo toliko puta i umnožava.

Naši udžbenici imaju brojne nedostatke, čega je ministar sigurno i sam svestan. Kao prvo jezik na kome su napisani, nisu prilagođeni uzrastu. Tu pre svega mislimo na dužinu rečenice, na arhaizme, na tuđice i stručne termine koji nisu odmah objašnjeni pa samo zbunjuju decu. Nema povezivanja stručnih znanja sa školskim i životnim iskustvima koja deca imaju. Sadržaji nisu izloženi na taj način da detetu pruže mogućnost za samostalan rad.

Pitanja i zadaci u udžbenicima su ponekad potpuno besmisleni. Dešavalo se da deca uče istoriju iz udžbenika koji obiluje stereotipima i neprimerenim sadržajima o susednim državama ili o manjinama u Srbiji. Tako se gimnazijalci na primer obrazuju iz udžbenika „Psihologije“ gde se kaže, citiram – od osobe koja je duševno zaostala, od idiota, nije moguće ni u najboljim uslovima stvoriti inteligentnu osobu. Takođe u istom udžbeniku stoji da je autizam kada se osoba povuče u svet mašte.

Ozbiljan problem su takođe i rečenice, lekcije prenatrpane nepoznatim rečima, a prosvetni radnici često ističu da konkretno udžbenici iz „Matematike“, priručnici obiluju strahovitim materijalnim greškama i nedostacima.

Razne nelogičnosti i besmislice se navodno podrazumevaju, a neke od njih su se već i u medijima provukle, poput ove – kaže u udžbenicima da je prašuma gusta neprohodna šuma u kojoj žive lavovi. Ovde ne bi bilo ništa sporno da lavovi ne žive u savanama.

Drugi primer jeste objašnjenje pojma – vila. Kaže se da je vila mitsko biće. Ovde imamo problem da se jedan nepoznati termin objašnjava drugim nepoznatim terminom, tako da deci apsolutno nije jasno šta zapravo treba da uče i o čemu se u njihovim knjigama radi.

Međutim, ovde nije kraj biserima. Geografija za sedmi razred donosi sledeći biser, pa kaže da Aziju zapljuskuju vode četiri okeana, međutim Aziju zapljuskuju samo tri okeana, Indijski, Severni ledeni i Tihi okean. Tako da, greška je tu očigledna. Iz ovakvih udžbenika, dragi ministri i saradnici uče naša deca.

Na kraju vratimo se na suštinu Zakona o udžbenicima. U predlogu zakona se ističe da udžbenik služi za sticanje znanja, veština, formiranja stavova, podsticanje kritičnog mišljenja, unapređenja funkcionalnog znanja i razvoja intelektualnih i emocionalnih karakteristika učenika. S tim u vezi, kakvi su udžbenici nama potrebni i kakvi bi oni trebali da budu da bi se ovaj cilj ispunio i da bi udžbenici zaista pratili tekovine nauke, kao što je takođe navedeno u odredbama zakona.

Na udžbenicima mora da radi tim ljudi. Nauka će dati sadržajne, neko drugi će ga prilagoditi uzrastu, a na trećoj osobi je da sve to grafički obradi. Teško da jedan čovek sve to danas može da uradi, a upravo se to dešava u našim okolnostima. Narativno izlaganje je najslabija karika današnjih udžbenika. Obično se u lekcijama navode samo taksativni podaci, što opterećuje učenike. Međutim, kada se sve to upakuje u pitku priču, mnogo je lakše da se sve to zapamti. Nema tog gradiva koje se ne može upakovati, ne može prilagoditi narativnom stilu. Lekcije treba prilagoditi da budu u vidu priča, koje će probuditi dečiju maštu, a istorijske ličnosti moraju da se ožive da bi se približili deci. Samo na taj način može se njihova radoznalost probuditi.

Udžbenici decenijama obiluju suvoparnim tekstovima, a mogli bi da se modernizuju kolažima, stripa, ili karikature, jer na taj način se podstiče logičko i kritičko promišljanje. Udžbenici su inače, najracionalniji način podizanja kvaliteta obrazovanja u zemlji, i samim tim su izuzetno važno nacionalno pitanje. U pogledu kvaliteta udžbenika najdalje je otišla Finska, na koju bi Srbija trebala da se ugleda, kada je u pitanju kompletan obrazovni sistem. O tome smo, između ostalog, i diskutovali tokom prošle godine kada smo takođe na dnevnom redu imali set zakona iz obrazovanja.

Srbija bi morala, naime, da se usmeri na finski model o kome smo pričali prošle godine. Prvo se mora kreirati opšta politika izdavanja udžbenika, a podizanje kvaliteta udžbenika ne može se ostvariti pukom konkurencijom ili tržištem. to je ipak moguće samo u bogatim zemljama u kojima postoji razvijeno tržište, a štampanje udžbenika se može prepustiti tržišnim mehanizmima. To u Srbiji, nažalost, ne može. Mi smo mala i siromašna zemlja, koja teži da bude demokratska i da u praksi sprovede načelo kvalitetnog obrazovanja za sve. Da bi se sve to sprovelo moraju se pažljivo birati rešenja koja će postići kvalitet udžbenika, a istovremeno se voditi o socijalnom aspektu. Tu dolazimo ponovo do naše priče o besplatnim udžbenicima i koliko je važno da se konačno besplatni udžbenici uvedu u naš obrazovani sistem.

Takođe, nadovezaću se ovde ponovo na Finsku, jer je kod njih obrazovanje besplatno bukvalno za sve učenike i to na svim nivoima obrazovanja, i više nego očigledno da država mnogo ulaže u obrazovanje, ali da se sav taj trud višestruko isplati, zato što je Finska jedna, ne samo jedna od naj razvijenih zemalja u Evropi, već između ostalog, u celom svetu. I, ono što je jedna činjenica kojom se Finci mogu ponositi jeste što oni ne prepoznaju pojam odliva mozgova.

Inače, dobra njihova tekovina koja takođe može da se primeni u obrazovani sistem Srbije, jeste, zapravo njihova filozofija se temelji na mišljenju da svako može doprineti nekim znanjem ili veštinom, i na razvoju istih se radi tokom celog procesa školovanja.

Šta rade njihova deca? Kako bi konstantno radili na usavršavanju obrazovnog sistema na svakih sedam nedelja učenici širom zemlje ocenjuju svoje školovanje i navode šta smatraju dobrom, a šta lošom praksom, a šta bi trebalo poboljšati ili izmeniti. Na taj način obrazovni sistem prolazi kroz redovnu kontrolu i neku vrstu samoocenjivanja.

Da zaključim, pozdravljam pozitivne promene koje ovaj zakon donosi i ističem da dobar školski udžbenik jeste najbolji način da se popravi kvalitet obrazovanja u celini, ali, sudeći po žalbama na račun kvaliteta udžbenika koje stižu od prosvetnih radnika, đaka i njihovih roditelja, Srbija je još uvek daleko od kvalitetnog obrazovanja. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Šarčević. Izvolite.

Ovde ima mnogo tema koje su dotaknute, ali ne verujem da su sve u nekom algoritmu postavljene kako trebaju. Jednostavno, postoje autori udžbenika, to su ljudi koji imaju ime, prezime, pedigre i integritet, nadam se.

Neću govoriti sve unazad i do mojih autora, koji su verovatno već pokojni, ali ćemo govoriti o nekoj novoj stranici kako ćemo mi to probati da uradimo.

Između ostalog, u Srbiji ne mogu da ulepšavam ni recenzente ni autore, ali možemo da dovedemo do nečega što bi vi kao psiholog po struci morali da znate odlično, i da sav kvalitet ide kroz ishod učenja, da to možemo da napravimo kroz sistem i tu smo najzaštićeniji od svega.

Zaista ne bih licitirao, jer sam čuo juče, danas da je tržište udžbenika vredno 40, 50, pa sada i 100 miliona evra, stvarno ne zna, ali su to ogromne razlike. To prosto ne ide. Praćenje kvaliteta udžbenika će se dešavati po više osnova, ekseterna evaluacija škola, eksterna ocena, ispitni centri, modeli kroz veliku maturu, nezavisnu i malu će dati određene, druge vrste rezultata.

Pomenuo sam da dizajniramo sistem da vraćamo upravo psihologe, pedagoge i druge stručne saradnike u većim kapacitetima u školama. Oni će se baviti karijernim vođenjem učenika, njihovim portfolijima i svim drugim čudima. Opet, udžbenik je prateća pojava ovde. Izbor udžbenika, da ne bio koruptivan, mala je para da neko bude podmićen da niko ne zna, da bi on posle imao stalno manju platu, prosto mu se ne isplati. Mislim da je taj ekonomski faktor mnogo bitan u ovome.

Niste u pravu kada je reč o modelima šta je to korupcija i šta čini nekoga ko bi to uradio. Jasno stoji član 36. izdavaču je zabranjeno da učini, a predškolskoj ustanovi, školi i zaposlenom da primi svaku donaciju, čak i malu. Poklon ili reprezentaciju, učenje na posredan i neposredan način u bilo kojem iznosu ili obliku. Znači, potpuno je jasno, čak i minimalno je zabranjeno. Donacijom, poklonom ili prezentacijom iz stava 2. ovog člana ne smatra se predstavljanje samo udžbenika. Znači to je onaj uzorak i to je uredu.

Da ne bih sada polemisao, isto i broj đaka, ovde smo čuli da pada, na 650 odlazi na 800, to je verovatno statistika neka loša i podaci. Moram kao geograf da odbranim nekog autora udžbenika sa kojim se vi ne slažete, Azija izlazi na četiri okeana, jer jugozapadni deo Azije, gde je Turska, Izrael, to je Azija. Izlaze na Sredozemno more koje pripada Atlantskom okeanu.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, nemam često priliku da govorim o zakonima u načelu, tako da mi je danas posebno zadovoljstvo što su to zakoni Ministarstva za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj, jer sam član skupštinskog Odbora za obrazovanje.

Ovo Ministarstvo je samo u prošlog godini donelo vrlo važne zakone u koje su utkani ne samo znanje i iskustvo ministra Šarčevića, već i čitavog tima ljudi oko njega, koji su pred svako donošenje zakona konsultovali relevantne institucije, uvažavali mišljenje i sugestije šire javnosti, organizovali devate i javna slušanja.

Ovo pokazuje da su studiozno prilazili svaki put, znajući da se radi o vrlo ozbiljnim stvarima, kao što su obrazovanje i vaspitanje cele nacije, ne samo dece, već i odraslih, jer živimo u 21. veku i okolnosti su takve da se doškolavamo čitav život.

Mogu reći da obrazovanje i vaspitanje predstavlja temelj svakog društva, to svi znamo, ali predstavljaju i kamen temeljac za generacije koje dolaze. Ne iznenađuje da se Srbija na zvaničnom sajtu Svetskog ekonomskog foruma u Davosu našla među zemljama koje bi mogle postati super zvezde svetskog obrazovanja. Na primer Univerzitet u Beogradu je ostvario napredak na Šangajskoj listi, porastao je broj studenata, ima više objavljenih naučnih radova, ali i porast BDP u Srbiji se odražava na standard zaposlenih.

Mi smo jedna od retkih zemalja koja nema nacionalni okvir za kvalifikacije i sada se prvi put uspostavlja tzv. NOKS ili zakon o nacionalnom okviru za kvalifikacije u Srbiji kojim se uređuje oblast kvalifikacija sa tržištem rada.

Svi su zbunjeni mnoštvom stručnih, akademskih i naučnih zvanja i ne pronalazi se veza sa zanimanjem i šta može da se radi konkretno posle stečene diplome? Ovo NOKS razrešava. Ovaj NOKS obuhvata sve nivoe i kvalifikacije bez obzira na način sticanja i nezavisno od životnog doba u kome se kvalifikacije stiču, jer nacionalni okvir za kvalifikacije u Srbiji su osnova za primenu koncepta celoživotnog učenja, što smo čuli više puta od ministra.

Ministarstvo prosvete je formiralo radnu grupu koja se sastojala od šest ministarstava, od 20 institucija, gde će kroz registar biti predstavljeno i građanima i poslodavcima ovo što NOKS novo donosi. Ovaj zakon je podjednako važan i za akademsku zajednicu i za poslodavce.

Nacionalni okvir za kvalifikacije jasno definiše koje veštine i sposobnosti posle stečenog obrazovanja mora da poseduje pojedinac i kakvu vrstu posla on može po završenom školovanju da obavlja. U Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije Republike Srbije od 2013. do 2018. godine je usvajanje propisa koji kontrolišu prosvetnu inspekciju, jer rizici za korupciju su najviši zbog nedovoljne transparentnosti propisa u okviru prosvetnih institucija. U skladu sa tim je ovaj zakon o prosvetnoj inspekciji, koji se u najvećoj meri odnosi na pravila postupanja.

Takođe, Agencija za borbu protiv korupcije preporučila je da je neophodno doneti poseban zakon o prosvetnoj inspekciji, što se ovoga puta poštuje, a kao jedan od razloga je potreba smanjenja uticaja lokalnih samouprava na inspektore. Prosvetni inspektori imaju širok dijapazon delovanja čiji je krajnji cilj dosledno poštovanje zakona, jer i najbolji zakoni ako se ne primenjuju su beskorisni. Zato se pravi jedinstven inspektorat radi bolje kontrole. Uglavnom su problemi prikrivani po školama, sve dok ne eskaliraju toliko i ne dođu na naslovne strane štampanih medija. Ovo ministarstvo, kao sve što radi, vredno i odgovorno čini sve što je u njegovoj moći da se otklone uzroci, a ne posledice.

Kao treći, zakon o udžbenicima je vrlo važan i do sada su bili prekratki rokovi za usklađivanje udžbenika i nastavnih planova. Od kako je tržište udžbenika otvoreno i za privatne izdavače, promenilo se osam ministara prosvete, ali ministar Šarčević se na početku mandata sastao sa najznačajnijim obrazovnim izdavačima i upoznao sa problemima i predlozima. Utvrđeni su standardi kvaliteta udžbenika, što je ovde najznačajnije. Ministar je na početku svog mandata rekao – radiću na poboljšanju kvaliteta obrazovanja i poboljšanju efikasnosti tog procesa. Dosledno se drži datog obećanja i rezultati se vide kroz uvođenje dualnog i preduzetničkog obrazovanja, zatim razvoj IT sektora u Srbiji i unapređenje konkurentnosti nauke, istraživanja, inovacija u funkciji privrednog razvoja.

Čuli smo dosta kritika na račun Ministarstva, totalno bez ikakvog osnova. Na kraju bih rekla sledeće. Mnogi ljudi doživljavaju brutalno zadovoljstvo u osuđivanju i napadanju onih koji su uspešniji od njih. To znači da ste nešto postigli i da ste vredni pažnje, jer kritika je često samo vid prikrivenog komplimenta.

Želim vam takođe da ste vredni i uspešni kao i do sada i puno sreće i uspeha u daljem radu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Majkić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, predstavnici Ministarstva, danas je ispred nas nekoliko zakona koji predstavljaju nastavak reforme koju smo započeli u jesenjem zasedanju 2017. godine, odnosi se i na reformu državne uprave a takođe se odnosi i na veoma hrabre reforme obrazovanja u Srbiji, odnosno reformu prosvete.

Ako se osvrnemo na zakon o elektronskoj upravi, možemo reći da je to jedan veoma sveobuhvatan zakon koji donosimo posle godinu i po dana i nakon konsultacija sa svim relevantnim faktorima za donošenje ovog zakona. Ne možemo da kažemo da do sada nisu postojali propisi koji se tiču elektronske uprave, ali smo svedoci da pojedine lokalne samouprave različito tumače ove propise koji postoje, takođe i pojedini organi ili organizacije u skladu sa svojim shvatanjima tih propisa ili u skladu sa svojim znanjem tako tumače i tako primenjuju postojeće elektronske propise. Znači, nužno je bilo donošenje ovog zakona, pre svega da bi se ujednačila praksa kako u svim lokalnim samoupravama, tako i u organima i organizacijama.

Osnovni cilj donošenja ovog zakona je standardizacija, otvorenost, transparentnost i pre svega bolja komunikacija kako između državnih organa i između sebe, tako između državnih organa i stranaka, odnosno fizičkih i pravnih lica u Srbiji. Cilj je da se smanji broj čekanja na šalterima, cilj je da se smanji i vreme koje se provede prilikom komunikacije sa državnom upravom, a takođe i novac.

Koliko sam čula, u okviru Ministarstva su za lokalne samouprave sprovedene obuke za primenu ovog zakona, kao i u gradu Kikindi, odakle dolazim. Zaposleni u gradskoj upravi se veoma raduju potpunoj primeni ovog zakona, pre svega što će njima olakšati komunikaciju sa strankama koje kod njih dolaze, a takođe će sigurno svakoj stranci biti mnogo lakše kada na brži i efikasniji način bude mogla stranka da menja lična dokumenta, kada prilikom upisa deteta u vrtić ne bude trebalo da se vadi toliko papira, ne bude trebalo da se čeka na toliko šaltera.

Ono što mene uvek posebno obraduje je kada vidim da su na dnevnom redu zakoni koji menjaju obrazovanje u Srbiji. Danas su ispred nas tri takva zakona. Posebno me raduje svaka izmena u ovoj oblasti zbog toga što smatram da je obrazovanje, odnosno prosveta, životna, zbog toga što smo mi svi prošli kroz određeni sistem obrazovanja i želimo da posle nas dođu neki bolji i pametniji, a da bi posle nas došli bolji i pametniji, moraju da prođu kroz mnogo bolji obrazovni sistem od onog kroz koji smo prolazili mi.

Što se tiče zakona o prosvetnoj inspekciji, raduje me što je napokon jedinstveno regulisano postupanje prosvetne inspekcije, a ono što mi je posebno upalo u oko i što želim da pohvalim je to da se povećava broj preventivnih mera i savetodavna uloga prosvetne inspekcije. Mislim da to treba pre svega da bude zadatak ne samo prosvetne inspekcije, nego svake inspekcije u Srbiji.

Što se tiče zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, još jedan dokaz da u okviru reforme prosvete povezujemo svet obrazovanja i tržište rada, što je takođe za pohvalu, u naše ulaganje treba ulagati još više truda, još više novca.

Još jednom pohvaljujem sve ove reforme i naravno da ću danu za glasanje podržati sve ove zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Mihailo Jokić. Izvolite.