Hvala, kolega Joloviću.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ana Karadžić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, koleginice Karadžić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Šarčević sa saradnicima, pred nama se nalazi set zakona iz domena obrazovanja. Pre svega, želim da naglasim da će poslanička grupa Pokret socijalista – Narodna seljačka stranka – Ujedinjena seljačka stranka podržati ovaj set zakona u Danu za glasanje.

Amandman koji sam podnela, pre svega, se odnosi na uvrštavanje rodne ravnopravnosti ne samo u ovaj zakon, nego u sve zakone koje usvajamo u ovom Domu.

Smatram da je obrazovanje zaista stub razvoja našeg društva i meni je zaista zadovoljstvo što vidim da je Vlada Republike Srbije ovo, takođe, pronašla kao jedan od najvažnijih ciljeva kada govorimo o reformama našeg društva.

Zakon o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, uvrštavanjem rodne ravnopravnosti, omogućava da se obrazovanje kapitalizuje u smislu da žene budu bolje zapošljavane, lakše zapošljavane i da se ostvare u svojoj karijeri na osnovu svojih kompetencija i znanja koje su stekle svojim obrazovanjem.

Implementacija ovog zakona usaglašava naše okvire sa okvirima EU. Nekada je obrazovanje potpuno bilo nedostupno ženama. Rodna ravnopravnost kao pojam uopšte nije bila prepoznata.

Danas, uticajem svih nas žena u parlamentu, žena na drugim političkim javnim funkcijama, omogućeno je ženama da se čuje i njihov glas, omogućeno je da rade u struci, omogućeno je da se obrazuju.

Ono što je veoma važno jeste da koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost Srbija može da se pohvali rezultatima da se sada nalazi na 40. mestu od 144 zemlje, što ćemo se složiti da je veliki rezultat, obzirom na okruženje u kojem se nalazimo.

Smatram da navedeni amandman potvrđuje da nam je rodna ravnopravnost veoma važna i trebamo da ga usvojimo kako bismo pomogli tom koordinacionom telu, kako bismo pomogli svim ženama koje se danas bore za poboljšanje svog položaja, jer smatramo da je obrazovanje važan faktor, odnosno ovaj zakon o obrazovanju, ako se usvoji ovaj amandman, da će biti važan faktor u postizanju napretka upravo u rodnoj ravnopravnosti. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Karadžić.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Krlić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mirko Krlić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, poštovane kolege, u ovom Zakonu o kvalifikativnosti, naravno i njenom značaju za razvoj Republike Srbije, ja bih se svakako osvrnuo u svim amandmanima koje sam ovom prilikom predložio i na region i na značaj regiona.

Povodom ovog amandmana posebno ću skrenuti pažnju na danas najškakljiviji deo i najproblematičniji deo što se našeg regiona tiče i Srba u regionu, a to je svakako Kosovo i Metohija. Na svu sreću, još uvek postoji obrazovanje po srpskom sistemu, ali moram da vas podsetim da obrazovanje i sticanje kvalifikacija u tom slučaju nije samo lični prosperitet, već prosperitet cele zajednice i zbog toga je primena ovakvih amandmana i briga u regionu opšte nacionalno dobro i opšti nacionalni cilj.

Želeo bih da vam kažem da, recimo, pre 2012. godine pandan ili produžena ruka vašeg ministarstva u Kancelariji tadašnjem Ministarstva za Kosovo i Metohiju jeste Sektor za obrazovanje. Po sopstvenom priznanju, šef Sektora za obrazovanje, što jeste negde jeste taj sektor pandan i Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, kao što je u Vojvodini, šef tog sektora tri i po godine nije bila na Kosovu i Metohiji, znači, po sopstvenom priznanju, ali ne i po sopstvenoj ideji. Zamislite nekog ko raspisuje školska sredstva, materijalne troškove, grejanje, sve račune, učila i sve što je potrebno za jednu školu, a tu školu, ni tu, a ni druge nikada nije ugledalo? E tako se nekad vodilo obrazovanje na Kosovu i Metohiji. Na svu sreću, to više nije tako. Ta briga je, naravno, poboljšana i mnogo se i dalje ulaže.

Ja ne znam da li je to izvodljivo i moguće, ali sam pristalica elitizma kada se radi o regionu. Znate, najbolja srednja škola u bliskoj prošlosti, najbolja gimnazija nije ni u Beogradu, nije ni u Novom Sadu, već u Karlovcima i najponosniji smo na Karlovce. Zašto ne bi bilo obrazovanje na Kosovu i Metohiji elitno obrazovanje? Zašto fakultet u Prištini ne bi bio naš Kenbridž ili Oksford sa najboljim profesorima, ako treba i gostujućim profesorima?

Jedan od načina borbe za Kosovo i Metohiju jeste i borba za obrazovanje, a obrazovanje je tamo još uvek naša nacionalna osobina. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima ministar gospodin Mladen Šarčević. Izvolite.

Nekako sam morao da se nadovežem na ovo što ste vi rekli i mislim da ste u pravu. Jednostavno, rad na univerzitetu je počeo i zaista smo napravili više poteza kojima smo sada doveli da nema vikend nastave, da počinje da se dešava ono što smo hteli da se Prištinski univerzitet, smešten u severnom delu Kosovske Mitrovice, zaista profiliše u jedan dobar univerzitet, tako da je to nešto što radimo zajedno i sa rektoratom, sa studentima i na svim poljima. Isto kažem da sam video jako dobre ustanove, opet zavisi od ljudi koji rukovode njima i od timova. Ja ih ni jednim delom ni gestom ne odvajam od bilo kog drugog dela Srbije, što apsolutno svi procesi, od elektronskog dnevnika do opreme, od reformskih poteza sada, licenciranja direktora do obuke nastavnika, obuhvata sve ljude dole.

Ima drugih nevolja koje su nasleđene i o tome treba da vodimo računa. Vrlo smo senzibilni, ali da uvodimo red i da država mora da bude tamo apsolutno vidljiva ne samo sa aspekta pomoći, nego i poštovanja svih načela i pravila kvaliteta. Hvala.

Hvala, ministre Šarčeviću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Torbica.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, kolege poslanici, predložio sam amandman kojim se u članu 1. Predloga zakona dodaje stav 3. koji glasi: „Nacionalnim okvirom kvalifikacija Republike Srbije se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na efikasnost pravosuđa“, sa ciljem da pre svega kroz afirmaciju stečenih kvalifikacija i unapređenje profesionalnih kompetencija zaposlenih u pravosuđu utičemo na povećanje efikasnosti pravosuđa u celini.

Govoreći o sveukupnom razvoju Republike Srbije, sa željom da se poveća efikasnost srpskog pravosuđa, moram da podsetim da se Srbija danas i dalje nalazi u fazi ispravljanja katastrofalnih posledica reforme pravosuđa iz 2009. godine, reforme koja je ostavila jedan ogroman teret svima onima koji danas rade u pravosuđu i koja je imala izuzetno negativne posledice na efikasnost srpskog pravosuđa.

Upravo ta reforma, koju je 2009. godine sproveo bivši režim, predstavlja najveću nesreću koja je ikada mogla da zadesi srpsko pravosuđe.

Upravo ta reforma koja je sprovedena 2009. godine predstavlja najgori udar na efikasnost pravosuđa, pre svega zato što je tog 31.12.2009. godine diskreciono i pod uticajem politike razrešeno preko 1.000 sudija i tužilaca koji su predstavljali trećinu pravosudnog kadra, a koji su bili i kvalifikovani i kvalitetni i časni i čestiti, ali nisu bili politički podobni.

Zbog svega ovoga, a u interesu građana dužni smo da na svaki mogući način utičemo na povećanje efikasnosti pravosuđa. Moramo priznati da je prethodnih nekoliko godina bilo značajnih rezultata u povećanju efikasnosti našeg pravosuđa, ali se mora još mnogo učiniti kako bismo ispravili katastrofalne posledice iz 2009. godine. Hvala.

Hvala kolega Torbica.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandra Marković.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman naglašava potrebu za modernizacijom i to u kontekstu sveukupnog razvoja Republike Srbije, onako kako je to i napisano u predlogu samog amandmana. On apsolutno ima svoje mesto u ovom predlogu zakona.

Ovaj predlog zakona predstavlja nastavak reformi u oblasti obrazovanja i njime ostvarujemo sve one ciljeve koji su postavljeni u razvojnim dokumentima Republike Srbije.

Ako želimo da unapredimo sistem obrazovanja, ako želimo da razvijamo sistem obrazovanja, ako želimo modernizaciju obrazovnog sistema, onda je neophodno definisanje NOKS, što ovaj predlog zakona i čini.

Dakle, upravo uspostavljanjem NOKS uređujemo čitavu oblast kvalifikacija i povezanost, kako smo čuli od nekoliko kolega, sa tržištem rada. Na taj način definišemo jedinstveni i integrisani NOKS, koji obuhvata sve nivoe i vrste kvalifikacija, bez obzira da li je u pitanju formalno obrazovanje, neformalno obrazovanje, informalno učenje, tj. životno ili radno iskustvo i što je jako važno, bez obzira, odnosno nezavisno od životnog doba u kome se kvalifikacija stiče.

Drugim rečima, kako je to i napisano u zakonu, omogućićemo vrednovanje učenja kroz princip da svako postignuće može biti izmereno ili vrednovano nezavisno od načina na koje je stečeno.

Dakle, sasvim je jasno da će od ovog koncepta benefite imati i građani i država i zato mislim da je važno da prihvatimo ovaj predlog zakona, a moj amandman je apsolutno kompatibilan sa samim tekstom zakona. Zahvaljujem.