Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Branko Popović.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dopunom ovog člana stavom 2. koji sam predložio Zakon o planskom sistemu Republike Srbije će dodatno afirmisati sveukupni razvoj naše države, a posebno razvoj regionalnih medicinskih centara.

Javna politika Vlade Republike Srbije ogleda se u obezbeđivanju i realizaciji strateških projekata i novim investicijama čime se stvaraju najpovoljniji uslovi za razvoj države. Potvrđivanjem Finansijskog ugovora sa Evropskom investicionom bankom realizovaće se projekat rekonstrukcije četiri klinička centra u Srbiji koji podrazumeva modernizaciju, unapređenje, proširenje i dogradnju ovih ustanova u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

Klinički centar Niš, u čiju obnovu i izgradnju je uloženo 50 miliona evra, opremljen najsavremenijom tehnikom i aparatima, danas je najmodernija zdravstvena ustanova u ovom delu Evrope. Rekonstrukcija Kliničkog centra Srbije u Beogradu podrazumeva izgradnju novog dela zgrade, kao i sanaciju postojeće zgrade sa 10 spratova od kojih su trenutno samo prva dva u funkciji. Vrednost ove investicije biće preko 120 miliona evra. Za izgradnju Kliničkog centra u Novom Sadu biće izdvojeno 47 miliona evra, a za izgradnju Kliničkog centra u Kragujevcu 29 miliona evra.

Takođe, prethodnih dana je potpisan Sporazum sa Svetskom bankom vredan 25 miliona evra za drugi projekat razvoja zdravstva Srbije. Biće nabavljena nova dijagnostička oprema, nove magnetne rezonance, novi skeneri i aparati za ultrazvučnu dijagnostiku, kao i dva linearna akceleratora i CT simulator za Institut za onkologiju Vojvodine.

Ove činjenicu su dokaz strateške i vizionarske politike Vlade Republike Srbije koja planski i temeljno realizuje projekte od vitalnog značaja za razvoj naše države. Efikasnim i realističnim sistemom planiranja Republike Srbije stvoriće se bolji preduslovi za nastavak započetih reformi koje za krajnji cilj imaju povećanje životnog standarda građana. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Rančić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, članom 1. definiše se predmet Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije.

Podneo sam amandman na član 1. tako da se iza stava 1. dodaje stav 2. koji glasi – planskim sistemom se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova.

Građani Srbije opravdano očekuju promene u zdravstvenom sistemu i zdravstvenoj politici koja će im doneti bolje uslove i poboljšanje položaja u ostvarivanju zdravstvene zaštite. Ova zdravstvena politika je bazirana na ustavnom i zakonskom poretku Srbije, ciljevima koje su zacrtale neke od zemalja Evrope koje nam mogu poslužiti kao primer.

Briga za zdravlje, bolji kvalitet života svih građana ugradiće se u sve državne politike Republike Srbije kao obaveza svih institucija i pojedinaca pod motom „Svi za zdravlje, zdravlje za sve, zdravlje važnije od svega“.

Zdravi građani su osnov razvoja i prosperiteta svake zemlje, jer samo zdravi doprinose socijalnom i ekonomskom razvoju. U tom kontekstu sistem zdravstvene zaštite nije oblik potrošnje. Podvlačim – sistem zdravstvene zaštite nije oblik potrošnje, već vrsta investicije u ostvarivanju sveukupnog razvoja društva.

Ovaj Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije, a tiče se politike unapređenja zdravstvenih uslova, dolazi nakon kraha i kolapsa koji je doživela politika zdravstvene zaštite utvrđena od strane Vlade Republike Srbije od 2002. do 2012. godine. Krah je rezultat neispunjenih obećanja, neplanskog improvizatorskog razvoja, namernih obmana i stranačkih, kadrovskih kombinatorika, kao i korupcije koja je usađena u sistem zdravstvene zaštite i, nažalost, postala vodeći pogubni faktor uređivanja odnosa u njemu od koga skoro da nema odbrane.

Ta politika stvorila je dubok jaz između zdravstvenih radnika i građana, a lekare izvela bezrazložno na stub srama, kao korumpirane službenike, iako ogromna većina živi skromno i od svoje zarade. Stoga je vraćanje dostojanstva medicinskoj struci započeto 2014. godine sa dolaskom na vlast SNS i rezultiralo je uspostavljanjem novog poverenja i međusobnog uvažavanja zdravstvenih radnika i građana, kao važan cilj ove politike.

Plan razvoja zdravstvene zaštite je stručni i politički dokument na osnovu koga se usmerava razvoj zdravstvenog sistema u skladu sa ukupnim razvojem društva. Plan predstavlja instrument za dalji razvoj zdravstvene zaštite i promene koje treba da obeleže naredni period u smislu unapređenja i uspostavljanja ravnoteže između efikasnosti i kvaliteta i bezbednosti zdravstvene zaštite na svim nivoima sistema, uvažavajući okolnosti vezane za društvena kretanja, demografske promene, nivo obrazovnih i kulturoloških dostignuća stanovništva, zdravstveno stanje stanovništva, kao i niz drugih faktora koji mogu uticati na održivi razvoj zdravstvenih uslova.

Što se tiče zdravstvenih knjižica, zdravstvene knjižice iz redovnog radnog odnosa možete zameniti kao penzionersku knjižicu za nekoliko minuta i kada tražite neku beneficiju na osnovu penzionerskog statusa dovoljno je da date na uvid zdravstvenu knjižicu i odmah se vidi da li ste u elektronskom sistemu ili ne. Znači, ovim amandmanom se dodatno definiše predmet ovog Zakona o planskom sistemu Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, podnela sam amandman na član 1. Zakona o planskom sistemu, a koji se odnosi na zaštitu posebno ranjivih grupa.

Najpre, želim da istaknem da je planiranje u svakoj zemlji jednako ekonomskom i socijalnom razvoju zemlje, da je planiranje u jednoj zemlji skup aktivnosti i mera koje jedna država na republičkom nivou, nivou autonomne pokrajine ili lokalne samouprave sprovodi da bi došlo do željene promene i željenog cilja u pojedinoj oblasti društvenog života.

Zatim, želim da istaknem da planiranje podrazumeva i odgovornost svih aktera koji učestvuju u procesu planiranja.

Takođe želim da istaknem da je načelo socijalne pravde jedno od načela koji su garantovani Ustavom Republike Srbije.

Dobro osmišljene socijalne politike i te kako doprinose društvenom razvoju, i te kako doprinose smanjenju siromaštva i predstavljaju značajan ekonomski stabilizator jedne države.

Takođe želim da istaknem da je Srbija među prvima usvojila plan reforme politike zapošljavanja i socijalne politike na putu priključenja evropskim integracijama, ali ne zato što to od nas traži Evropa, nego da bi obezbedili prosperitet i bolji život za sve građane Srbije.

Kada se tiče socijalne zaštitne funkcije, želim da istaknem da Vlada, odnosno nadležno Ministarstvo za rad preduzima sve mere kako bi se uspostavio integrisani sistem kroz povezivanje svih institucija centara za socijalni rad, Ministarstva unutrašnjih poslova, Katastra nepokretnosti, da bi se formirale socijalne karte. Zašto su one važne? One su važne da bi novčana davanja bila usmerena upravo prema onim najugroženijim i najsiromašnijim i da bi davanja iz socijalne zaštite bila pravedno raspoređena.

Takođe moram da istaknem da je Vlada Aleksandra Vučića prvi put iz budžeta Republike Srbije obezbedila namenske transfere za nerazvijene lokalne samouprave, kako bi jačale usluge socijalne zaštite na lokalnom nivou. Opština Priboj je jedna od jedinica lokalnih samouprava koja je ova sredstva dobila.

Takođe želim da istaknem da ova Vlada sprovodi odgovornu ekonomski-socijalnu politiku i iz tog razloga u Danu za glasanje podržaćemo navedeni zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milan Knežević.
Kolega Knežević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije, gde predlažem da se u članu 1. doda stav 2. koji glasi: „Planskim sistemom se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na razvoj prosvetnog sistema“.

Radi javnosti da samo kratko kažem da član 1. Predloga zakona u stvari određuje i definiše predmet uređenja zakona o planskom sistemu i u članu 1. je detaljno i sveobuhvatno data definicija planskog sistema sa ciljevima i korisnostima kojim treba da ostvari odgovarajući cilj ovaj zakon.

Treba podsetiti da u našoj istoriji je postojalo krajem pedesetih godina 20. veka petogodišnje centralno planiranje, koje je zbog tromosti, neodgovornosti birokratskog aparata, nestručnosti i kvantitativno i kvalitativno loših rezultata već šezdesetih godina apsolutno izgubilo smisao, a osamdesetih godina je otišlo u istoriju. Međutim u ove zadnje četiri decenije, dve decenije 20. veka i prve dve decenije 21. veka, došlo je do intenzivne globalizacije u svetu na nivou trgovine, na nivou investicija, finansija, na nivou intenzivnog rasta komunikacija i sve je to dovelo do toga da u svim administracijama sveta treba da se transformiše krut birokratski aparat u jedan aparat sa mnogo boljim i fleksibilnijim načinom rada, kakav je primenjen i pravi se poređenje sa radom aparata u velikim korporacijama, gde je krajnji cilj u stvari postizanje zadovoljstva krajnjeg korisnika, a svuda je to običan građanin, kako ga označavaju – klijent.

Tako da, i razvoj prosvetnog sistema, kada gledamo sveukupni razvoj privrede, ekonomije, društva, zasnovan je krucijalno na razvoju obrazovanja i prosvetnog sistema. Zašto? Zato što svaki naš građanin ili bilo koji građanin bilo koje države prolazi kroz obrazovanje i prosvetni sistem. Kroz ta dva sistema on stiče znanje, stiče veštine i na taj način se osposobljava za svoj egzistencijalni rad i življenje, a sa druge strane svoje znanje i veštine uključuje u sve društvene, privredne i ekonomske kapacitete svoje države.

Tako da, razvoj obrazovanja i razvoj prosvetnog sistema će kroz ova planska dokumenta povratno uzročno-posledično da poboljša i sveukupni razvoj naše države. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Torbica.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, podneo sam amandman kojim se u članu 1. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije dodaje stav 2. koji glasi: „Planskim sistemom se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na efikasnost pravosuđa“.

Cilj ovog amandmana je da se na ovaj način dodatno definiše predmet ovog zakona. Kao što je već rečeno tokom rasprave, razlog za donošenje ovog zakona jeste potreba da se uspostavi efikasan, transparentan, koordinisan i realističan sistem planiranja Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave koji pokriva sve ključne aspekte socijalne i ekonomske razvojne politike regionalnog i prostornog razvoja uz optimalno korišćenje budžetskih sredstva, obezbeđenje održivog rasta i razvoja Republike Srbije uključujući autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Govoreći o sveukupnom razvoju Republike Srbije ne možemo i ne smemo zaobići temu povećanja efikasnosti srpskog pravosuđa, pošto se Srbija još i danas, nepunu deceniju posle katastrofalne reforme pravosuđa iz 2009. godine, nalazi u fazi ispravljanja posledica te reforme koja je ostavila jedan ogroman teret svima onima koji danas rade u pravosuđu i imala je izuzetno negativne posledice na efikasnost srpskog pravosuđa.

Upravo ta reforma koju je 2009. godine sproveo bivši režim predstavlja najveću nesreću koja je ikada mogla da zadesi srpsko pravosuđe, upravo ta reforma koja je sprovedena 2009. godine predstavlja najgori udar na efikasnost pravosuđa, pre svega zato što je pod direktnim uticajem politike bivši režim razrešio preko 1.000 sudija i tužilaca koji su predstavljali trećinu pravosudnog kadra.

Moramo priznati da je tokom prethodnih par godina bilo značajnih rezultata u povećanju efikasnosti rada našeg pravosuđa, ali negativne posledice dosovske reforme su toliko velike da nam predstoji još puno rada. Zahvaljujem.