Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, na član 1. sam podneo amandman iz razloga što smatram da zakonom koji treba da dugoročno opredeli budućnost Srbije, njen razvoj treba da bude jasno definisana i obaveza u tim planiranjima, u sprovođenju ovog zakona da se izuzetno vodi računa o socijalnoj ravnopravnosti.

Naime, mi kao država konstantno imamo situaciju da stalno podižemo privredu i državu iz pepela. Danas je tačno 74 godine od kada je učinjeno jedno od najvećih razaranja prilikom savezničkog bombardovanja Beograda u Drugom svetskom ratu. U ovom periodu pre 19 godina u zločinačkom bombardovanju NATO pakta uništavana je infrastruktura i privreda Republike Srbije, ubijani su građani, trovani smo hemijskim akcidentima, zaprašivani osiromašenim uranijumom, praktično uništavana je budućnost ove države.

Ali, nekako čini mi se da najveću štetu je pričinilo 12 godina petooktobarke pučističke lopovijadi u prethodnom periodu od 2000. do 2012. godine, a u AP Vojvodini do 2016. godine. Nekako, bombardovanje pre 74 godine nismo mi niti tražili niti prizvali, bombardovanje pre 19 godina nismo tražili nismo ga prizvali, morali smo se braniti, ali građani Srbije su 2000. godine dozvolili da budu prevareni i da ove štetočine puste da nas unazade, rekao bih i vrate u periodu preko Prvog svetskog rata.

Posle šest godina, sada kada su se stekli uslovi moramo voditi računa o tome na koji način će Srbija razvijati svoje kapacitete u budućnosti. Otprilike, zaokružuje se sistem infrastrukture. To je jedan od onih bitnih segmenata koje zanima strane investitore, ali strani investitori neće voditi računa o socijalnoj ravnopravnosti. Došlo je vreme da se prihodi koji pristižu od toga što su došli strani investitori koji rade ovde, koji otvaraju fabrike, koji otvaraju pogone, planski i sistematično usmere na ona područja za koja znamo da neće biti njima interesantna, a time ćemo posebno voditi računa o socijalnoj ravnopravnosti svih građana Republike Srbije, pogotovo u onim područjima koja danas smatramo nerazvijenim. Hvala.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Nikolić.

Zahvaljujem predsedavajući. Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kako je predmet ovog zakona između ostalog uspostavljanje dobrog sistema planiranja Republike Srbije koji podrazumeva socijalne razvojne politike, regionalni prostorni razvoj, uz racionalno korišćenje budžetskih sredstava, ovim amandmanom želim da ukažem na važnost sagledavanja značaja saobraćajnog povezivanja i dobre saobraćajne infrastrukture.

Za realizaciju investicionih planova, planova razvoja u cilju postizanja boljeg kvaliteta života građana, stvaranja ambijenta za nove investicije, za nova radna mesta, svakako je važna i dobra saobraćajna povezanost kroz sve vidove koje podrazumeva ova oblast.

Za postizanje navedenih ciljeva navešću primer odgovornog vođenja politike, odgovornog i domaćinskog delovanja rukovodstva opštine Ub. Samo u pogledu stvaranja uslova za bolji život građana i za nove investicije govore činjenice da je kroz mnoge planove upravo kao prioritet ostavljena i dobra saobraćajna povezanost. Na teritoriji opštine Ub u proteklih skoro šest godina rešavaju se infrastrukturni problemi na koje se čekalo decenijama. Da je tako, o tome govore vidljivi rezultati rada na terenu i činjenica da se građanima takav rad dopada, a to potvrđuju iz izbora u izbore na svim nivoima počev od mesnih zajednica, preko lokalnih itd. i daju podršku SNS.

Dobro rukovodstvo u opštini Ub odgovara na podršku građana dobro isplaniranim i realizacijom projekata koji su realni u interesu svih građana i uz sve to, budžet je stabilan, finansije nikada nisu bile bolje.

Dakle, dobar plan, rešavanje problema po prioritetima, dobri primenjivi zakoni, pošten i marljiv rad apsolutno obezbeđuju građanima Srbije bolju budućnost. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marko Parezanović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, drage kolege, Zakon o planskom sistemu Republike Srbije direktno je povezan sa sistemom obrazovanja i možda najbolje na primeru obrazovanja možemo videti koliko je planiranje važno i koliko nema lakih i brzih rešenja i lakih i brzih efekata.

Sve ozbiljne zemlje koje imaju visok rast ekonomije, visok spoljnotrgovinski suficit ili su do novca došli kroz privatizaciju ili eksploataciju nekih energenata ili nečega petog, ulažu novac u obrazovanje sa čvrstim uverenjem da će im se dugoročno ta investicija isplatiti.

Na žalost, u prošlosti Republika Srbija je veoma malo ulagala u obrazovanje, a nije da nije bilo novca. Danas se dosta govorilo o privatizacijama u Srbiji između 2003. i 2008. godine i prema nekim podacima u to vreme u zemlju je ušlo između sedam i osam milijardi evra. Kao što rekoh, na žalost malo se od tog novca ulagalo u obrazovanje, u infrastrukturu, u razvoj, a nije se ulagalo zato što tadašnji političari nisu želeli da ulažu u nešto što će efekte doneti u nekoj budućnosti, jer su znali da tada neće biti na vlasti. Zato su ulagali u trenutne efekte, u javnu potrošnju, u širenje javnog sektora, u povećanje plata u javnom sektoru koje nije bilo ekonomski opravdano, a možda najviše su ulagali u svoj lični interes do te mere da danas kada se pomene reč privatizacija, građani Srbije imaju jedan veliki osećaj gorčine. Sama reč privatizacija postala je sinonim za krađu, lopovluk i uništavanje javnih dobara.

Kao što je neko već danas rekao, prodali smo Mobtel za skoro dve milijarde evra, a krečili smo škole i domove zdravlja. Onda smo samo nekoliko godina kasnije uzimali veoma skupe kredite ne da bi gradili auto puteve i škole, već da bi popunili rupe u budžetu. To je primer kako ne treba da se radi, kako ne treba da se planira i kako ne treba da se troši novac građana.

Srbija danas ne želi ništa da prodaje, već isključivo iz svog ekonomskog rasta ulaže u obrazovanje, ulaže u razvoj. Mislim da je dobro što je Vlada Republike Srbije odlučila da ne prihvati status kvo u ovoj oblasti ili da pokušava da koriguje neke postojeće zakone, već da imamo jedan nov zakon koji treba da reši problem neefikasnosti i neefektivnosti u kreiranju javnih politika, a kada je u pitanju obrazovanje, mislim da je ono povezano sa svim porama društva, možda i ponajviše sa kreiranjem javnih politika. Zato želim da to posebno naglasim ovim amandmanom i da podržim ovaj zakon. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Boban Birmančević.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, Zakon o planskom sistemu Srbije je jedan potpuno nov zakon. Nazvao bih ga zakon o planiranju budućnosti Republike Srbije i stvaranju uslova da javno, transparentno, planski i sa ciljem, predviđenim načinima planiramo budućnost na najvišem mogućem nivou. Pričamo o planiranju budućnosti kroz koju ćemo upravo povezati sve one regione i sve one lokalne samouprave koje su u periodu 2012. godine već krenule jednim ubrzanim razvojem i kako stvari stoje, već do 2020. godine imaćemo, koliko god to u periodu preuzimanja vlasti 2012. godine i odgovornosti za Republiku Srbiju izgledalo nemoguće, sa nezaposlenosti od skoro 24%, do 2020. godine planira se i taj plan će sigurno biti ispunjen, jednocifrena nezaposlenost u Republici Srbiji.

Regionalno povezivanje kao uslov razvoja Republike Srbije naravno je i uslov razvoja svih lokalnih samouprava, ali ono što je bitno, to je da je Srbija posvećena budućnosti, posvećena je i sadašnjosti, ali upravo ne možemo zaboraviti na prošlost, a prošlost je na žalost kada je planiranje u pitanju samo loš primer, odnosno katastrofalan primer kako su neke vlade od 2000. do 2012. godine sistemski i planirano uništavale Srbiju, uništavale infrastrukturu, uništavale svoju privredu, uništavale svoje zdravstvo, ekonomiju i sve ono što je bilo na dobrobit tih građana, i same Republike Srbije.

Naravno, dobrim planiranjem je sprečena katastrofa i propast. Ono što je jako bitno jeste da sve ono što je vezano za regionalno povezivanje unutar Republike Srbije je ravnomerno povezivanje, odnosno ravnomerno razvijanje svih lokalnih samouprava i uvezivanje regiona, pre svega zahvaljujući ravnomernom planiranju i dobrim projektima.

Planiranje i planovi vezani su i za Balkan kao region kome mi pripadamo i upravo bez jake Republike Srbije nema jakog regiona Balkana. Bez jake i stabilne Republike Srbije, nema stabilnosti na Balkanu. Ono što je dobro za naše građane i za građane koji žive u državama oko Republike Srbije, odnosno na Balkanu, Srbija ide sigurnim putem, Srbija ima budućnost, Srbija ima dobre planove i Srbija će sigurno biti garant dobroj budućnosti, ne samo za Srbiju, nego za sve zemlje u regionu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Blaža Knežević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Kneževiću, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, Vlada je pripremila predlog zakona koji uređuje planski sistem u Republici Srbiji, cilj je uspostavljanje efikasnog i transparentnog sistema za planiranje koji pokriva sve ključne aspekte socijalne i ekonomski razvojne politike, ali i uvodi sistem odgovornosti za rezultate.

Naravno, da je i do sada bilo planiranja, ali ovi propisi treba da dopune dobre elemente koji već postoje. Dobar primer planiranja je infrastruktura koja predstavlja ključ razvoja za Republiku Srbiju. Vlada Republike Srbije je to odlično razumela i postavila je infrastrukturu kao jedan od prioriteta. Srbija je sada država, odnosno teritorija Republike Srbije je mreža koridora, što drumskih, što železničkih. Na teritoriji Republike Srbije imamo preko 12 milijardi aktuelnih planiranih investicija.

Slušali smo danas primedbe da ne postoji plan, ili da su nam planovi kratkoročni. Od kada je SNS došla na vlast već imamo realizovane projekte, imamo aktuelne i planirane. Mnogo puta smo već ponavljali, jasno je o čemu se ovde radi, ali da bi se još jednom, oni koji nisu shvatili šta je u pitanju, upoznali sa ovim samo ću delimično navesti Koridor 10, zatim Niš-Merdare-Priština, Preljina-Požega-Obrenovac-Ub, Lajkovac-LJig, moravski koridor Pojate-Preljina, Beograd–Južni Jadran, Požega-Sarajevo, obilaznica oko Beogada, Bubanj Potok–Pančevo, Novi Sad-Ruma, Ruma-Šabac, kao i brza saobraćajnica Šabac-Loznica-Republika Srpska.

Mostove imamo „Žeželjev most“ i most LJubovija-Bratunac. Beograd-Budimpešta kada su u pitanju pruge, odnosno železnički koridor, Niš-Dimitrovgrad, rekonstrukcija barske pruge. U Srbiji je rekonstruisano preko 170 kilometara pruga. Aerodromi „Nikola Tesla“ i Niški aerodrom, kao i obnova kuća u Kraljevu kao veoma važan projekat, a od skora i izgradnja kuća za bezbednosne strukture.

Dakle, ne znam šta ovde nije jasno opoziciji preko puta, koje danas nema. Tako to radi SNS i naravno gospoda iz SRS…

(Miljan Damjanović dobacuje sa mesta.)

… koji nikad ništa kvalitetno nisu radili osim što su opozicija. Hvala.