Reč ima narodni poslanik Mihailo Jokić. Izvolite.

Ja moram da se osvrnem na ovo poslednje izlaganje. Moram da se obratim direktno, nemojte se ljutiti, gospodine Ćiriću, ne znam da li ste vi pravnik ili ekonomista, ali ako govorite o tome da li aerodrom u Nišu treba da bude pod ingerencijama Republike ili grada Niša, vi ovde morate da izađete sa ciframa, sa podacima koje su finansijske mogućnosti grada Niša da ulaže u taj aerodrom koji se mora razvijati.

Aerodrom nije pokretna imovina koja će iz Niša biti preneta u Beograd. Stvar je u tome da je to objekat koji se mora usavršavati i razvijati, u koji se mora ulagati.

Može li svojim finansijskim mogućnostima, prema svom budžetu, prema svom poslovanju, može li grad Niš da to uradi ili ne može? Jer, to je interes Srbije. Vi izađite sa podacima i dokažite da je to moguće. Ako je to moguće, i ako sa tim budžetom i sa trenutnim finansijskim stanjem u kome se nalazi grad Niš, grad Niš može da izdvoji toliko i toliko sredstava koliko je potrebno aerodromu Niš, ja ću prvi da glasam da on bude i ostane u Nišu. A, ovako pričati deskriptivno i opisivati, to je samo gubljenje vreme i to je političarenje. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Meni se sviđa ovakav način razgovora. Mislim da to može da bude produktivno da bismo razjasnili, da bismo otvorili sva pitanja. Jer, ovde je mnogo otvorenih pitanja, jer nemamo pred sobom sve ugovore koji očigledno utiču na ovu vrstu odluke.

Ali, ono što ja znam, to je nešto i u vezi sa ovim zakonom o kome govorimo, dakle, direktno je u ovoj temi. Pa, predstavnici lokalne samouprave grada Niša, čijoj većini ne pripadam ja, nego su to vaše koleginice i kolege, u političkom smislu, su doneli odluku. Vaš kolega je, čini mi se, i predsednik Skupštine grada Niša. On vodi tu skupštinu koja je pre dva meseca izglasala srednjoročni plan razvoja aerodroma Niš, u kome se definisalo da od 2018. godine, dakle, pre samo dva meseca, od 2018. do 2028. godine niški aerodrom raste, radi profitabilno, radi samostalno i moguće je ulagati iz sopstvenih sredstava. To je odluka Skupštine grada Niša pre dva meseca i to je planski dokument i politika lokalne samouprave grada Niša, vaših koleginica i kolega, mojih sugrađana.

Pozivam vas da poštujemo pravo lokalnih samouprava da odlučuju o tome.

Vi onda imate apsurdnu situaciju da samo posle petnaestak dana dobiju ovakav zaključak Vlade i sada treba doneti potpuno suprotno rešenje u kojem će reći – ne, nismo sposobni, pogrešno smo glasali, Aerodrom Niš nije osposobljen za tako nešto.

Što se tiče ulaganja, mislim da je to isto važno reći. Dakle, i nama je potrebna puna informacija. Neka uđe DRI i neka utvrdi sve nivoe ulaganja u Aerodrom Niš da bismo imali potpune parametre o njegovoj vrednosti, ko je koliko ulagao, koliko grad i kolika je ukupna vrednost i šta je struktura kapitala i vrednosti toga. Zato govorim o Zakonu o javnoj svojini, SMATSA agencija nezavisna od Vlade je već donela svoje odluke i pre šest meseci usvojeno je takođe na skupštini grada Niša da će ulagati u toranj u Nišu 13 miliona evra. Dakle, nezavisno od budžeta Republike Srbije. To su informacije.

Replika?
(Vladimir Orlić: Može i po amandmanu.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Samo jedna napomena.

Nisu stvari toliko komplikovane koliko možda deluju. Dakle, odluka grada uvek može da se uporedi sa informacijama i upravo tim ciframa koje je kolega Jokić pomenuo. Dakle, jednostavno je i ne treba tu ne znam koliko matematike da se utvrdi, na osnovu onoga čime raspolaže grad, da li je to nešto čime raspolaže grad dovoljno da pokrije desetine miliona ulaganja. Mi smo pričali o tome ovde i nije ništa sporno i ništa nejasno. Nije ni pod kakvom maglom, desetine miliona planira Republika da uloži u Aerodrom.

Da li je to nešto …

(Goran Ćirić: Evra?)

…evra. Tako je. Da li je to nešto što može da uradi grad? Svi znaju kako glasi odgovor. Počnite od toga i sve će nadalje biti apsolutno jasno. Na temu onih optužbi da neko nešto hoće namerno da uruši, sroza ili šta već, koliko god sa jedne strane delovalo nerazumno da ga je neko namerno podizao, svojski se trudio da uspešno radi, a hoće da uradi sve potpuno suprotno, jednostavna logika da neko to hoće da uradi, za šta se danas optužuje Republika Srbija, najlakše rešenje bi bilo – ne diraj ništa, ostavi ga tamo i onda se pod izgovorom – nema Niš para, sve ruši samo od sebe, u hipotetičkoj situaciji, naravno. Kada radimo sve suprotno od toga, koliko treba računanja ili prosto samo malo iskrenosti da se zaključi kako glasi istina. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić, po amandmanu.

Svestan sam toga da ne bih dobio repliku svakako. Hoću da razjasnim ovo. Mislim da je ovo civilizovan dijalog i mislim da je potrebno čuti argumente.

Najavljujete da Republika želi da uloži desetak miliona evra, a ja sam vam već rekao šta je potrebno sada od ulaganja niškom aerodromu. Potreban je toranj zbog bezbednosti i potrebno je svetlo koje će obezbediti sletanja po uslovima magle. Procena je 13 miliona evra. Ta sredstva su izdvojena iz Agencije SMATSA u svim planovima kroz već usvojeni plan i kreditiranje Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj.

To je ta infrastruktura i ono što je potrebno ulagati u niški aerodrom. Čak i da je potrebno da Republika ulaže, a mislim da nije, jer to može da se vidi upravo iz ovih analiza i potpunog pristupa javnosti svim ovim informacijama.

Čekajte, pričali smo o IT i spremnosti za subvencije. Najavljivali su dolazak jedne velike IT kompanije, da ne pominjem ime, i obećane subvencije od 9,5 miliona evra, privatnoj kompaniji 19.000 evra po zaposlenom u IT sektoru, a mnogi iz IT sektora i klastera u Srbiji su reagovali na to, jer su rekli da to neće biti novo zapošljavanje nego uzimanje gotovih, najboljih kadrova iz njihovih firmi i slabljenje potencijala IT sektora u Srbije.

Znači, tu smo spremni 9,5 miliona evra investicija u privatnu kompaniju, a sa druge strane uslov za grad Niš i bilo koje ulaganje na tom nivou od 9,5 miliona evra ili 10 miliona evra je taj – prenesite imovinu od 50 miliona evra vrednosti, jer je to preduslov, jer na drugačiji način ne dam pare.

Dakle, o tome treba da razmišljamo svi zajedno i da mislimo na koji način onda podstičemo ljude na lokalnom nivou i u Valjevu i u Nišu i u Subotici i u Novom Sadu, naravno u Beogradu, na koji način podstičemo njihov entuzijazam da razmišljaju o svojoj budućnosti, o svojoj perspektivi, razmišljaju o planskim dokumentima i donose upravo ovakve planske dokumente pre dva meseca, a vi im onda kažete posle sedam dana - više ne važi, to što ste planirali okačite mačku o rep i donesite ovu odluku o prenosu imovine.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, pravo na repliku.

Zanimljivo, dame i gospodo, kako u analizi od početnih 20-ak miliona u roku od dva, dva i po minuta dođosmo na 10-ak. Ne možemo tako. Moramo ozbiljno od samog početka do samog kraja.

Velike su razlike u pitanju. Ta razlika koju neko napravi, kao verbalni manevar, već i haj haj prevazilazi ono što bi, na primer, grad Niš mogao da izdrži. Dakle, samo jedna greška u jednoj rečenici ili malo prostora da se zvuči ubedljivije, već prevazilazi sve ono što bi grad mogao da podnese sam, ako pričamo o tome da podnosi sam.

Kontrolni toranj, pista i terminal, mi o desetinama miliona evra pričamo. Ako se složimo da to grad ne može, ako se složimo da to bez Republike ne može, šta je još onda sporno? Šta je onda sporno da li će neko od ljudi, pričalo se o tome ovih dana, koji su zaposleni na aerodromu, oko aerodroma, pružaju različite vrste usluga, šta će se u njihovom životu promeniti, ukoliko se o nečemu formalno stara Republika? Ostaje tu gde je bilo i svi će putnici ići tamo gde su išli, svi će odsedati tamo gde su odsedali i prevoziti se kako su se prevozili. Kako će to uticati na živote ljudi u Nišu ili u okolini tog grada? Neće nikako. Dakle, reč je o klasičnoj političkoj igri na temu nečega što bi trebalo da zvuči strašno, a sve je samo ne strašno. Ne, naprotiv, dobro je, korisno i lepo je. Hoće država da uloži danas, Bogu hvala, za razliku od onih vremena koje ne volite kada pominjemo, ali moramo da ih pominjemo zato što mnogo opominju danas, Bogu hvala, u odnosuna ta vremena, pa ima odakle. To je valjda dobro.

Još jednom, kada već biramo argumente, hajde neka budu takvi da u njima ima neke logike i neke niti koncizno. Ne možemo da pričamo da je loše kada su plate male, a da napadamo kada država daje podršku programima gde su plate velike. Ne možemo da tražimo da se nešto razvija i prihoduje, na primer Aerodrom u Nišu, a da pričamo da mu je vrhunsko dostignuće da bude najjeftiniji na svetu. Moramo da se odlučimo, ako ćemo ozbiljno. Ako nećemo ozbiljno, onda, time završavam, zaboravljamo na desetine miliona u replici od dva minuta. Hvala lepo.

(Goran Ćirić: Replika.)