Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, prvo pitanje upućeno je direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marku Đuriću, predsedniku Vlade Republike Srbije i nadležnom resornom ministru, a tiče se statusa zaposlenih u odvojenom preduzeću iz „Telekoma“, koje je pre godinu dana počelo da posluje na teritoriji Kosova i Metohije, a čijim zaposlenima od 1. maja ove godine, za nekoliko dana, preti opasnost da ostanu potpuno bez ikakve egzistencije i radnog mesta.

Oni su, inače, i do sada bili u problemu sa penzionim i zdravstvenim osiguranjem. To je jedan dobar primer kako se država Srbija, nažalost, postepeno odriče državnosti na Kosovu i Metohiji, kada je pristala da izdvoji jedno preduzeće iz „Telekoma Srbije“ i da to preduzeće bude registrovano na teritoriji Kosova i Methoije po zakonima tzv. nezavisne države Kosovo, čime ogroman broj zaposlenih došao u problem, pa molim da se odgovori kakav je trenutni status ovih zaposlenih i šta država radi da stane u njihovu zaštitu?

Drugo pitanje usmereno je ka ministru bez portfelja, za demografiju i populacionu politiku, gospođi Slavici Đukić Dejanović, i samoj premijerki gospođi Ani Brnabić, a tiče se, naravno, za nas najbolnije i najvažnije teme, a to je tama rešavanja problema bele kuge i porodične politike u državi Srbiji.

Odmah moram da kažem da sam pozitivno iznenađen i zahvalan i premijerki i ministarki što u poslednje vreme dobijamo intenzivne odgovore na naša pitanja koja se tiču problema bele kuge i porodične politike.

Prvi put za dve godine našeg rada kao narodnih poslanika dobili smo odgovor Vlade na jedan predlog deklaracije Dveri. Radi se o deklaraciji o zaštiti porodice, gde smo predvideli niz mera porodične politike. Iako je Vlada odbila taj naš predlog, ipak u jednom odgovoru i konstruktivnom razgovoru vidi se da promišljaju ono o čemu smo mi mislili i predlagali. To je jedan, rekao bih, iskorak u odnosu između vlasti i opozicije ovde u Domu Narodne skupštine Republike Srbije.

Slično je i sa ministarkom Slavicom Đukić Dejanović, koja nam je dva puta odgovorila u poslednjih mesec dana na naša vrlo konkretna pitanja, iz čega zaključujemo da je i ona shvatila da su ove naše diskusije dobronamerne, konstruktivne i da imaju za cilj samo da poboljšaju postojeću politiku Vlade Republike Srbije po pitanju nataliteta.

Dakle, mi smatramo da se nešto radi po pitanju demografije i populacione politike, ali da se nedovoljno radi po pitanju demografije i populacione politike.

Da vam navedem i konkretan dokaz. S obzirom da Vlada Republike Srbije za šest godina aktuelne vlasti SNS i SPS nije bila sposobna i kadra da se uhvati u koštac sa belom kugom, morao je i predsednik države lično, Aleksandar Vučić, da se uključi u taj problem iako to nije u opisu posla njegove predsedničke dužnosti.

Da li to znači da su kadrovi u Vladi nesposobni da rešavaju ovaj ključni državni prioritet, pa je morao i lično predsednik da se uključi, ja ne znam, ili je predsednik, prosto, izabrao da sve što je dobro i pozitivno, bude njegov rad i njegov kvalitet, a sve što je loše i negativno u Srbiji, da to bude rad Vlade Republike Srbije i ministara, ali ako se i to dosetio, onda se mudro dosetio da on prigrabi ono što je dobro, a Vladi prepusti ono što je loše trenutno u državi Srbiji.

U tom smislu, tražio bih od ministarke Slavice Đukić Dejanović da mi dostavi imena i kontakte, kako ona navodi ovde u svom odgovoru, većine od ukupno 169 lokalnih samouprava u Srbiji u kojima postoji osoba koja je zadužena za pitanje demografije i populacione politike? Dakle, želim da dobijem imena svih tih osoba u svim lokalnim samoupravama sa kontaktima koji su zaduženi za pitanja demografije i populacione politike, jer želimo da se uključimo i da im pomognemo na nivou svih lokalnih samouprava gde smo takođe predložili deklaracije o zaštiti porodice i vrlo konkretne lokalne mere podrške porodici, mladim bračnim parovima, porodicama sa više dece, samohranim majkama i očevima i drugim ugroženim socijalnim slučajevima i porodicama u Srbiji danas uopšte.

Ne zaboravite, danas su porodice ugrožene po raznim osnovama. Da li su to krediti indeksirani u švajcarskim francima, što je neviđena bankarska pljačka, da li su to komunalne policije, parking servisi, da li su to privatni izvršitelji koje treba ukinuti, jer su najobičniji pljačkaši koji oduzimaju narodu imovinu, a da nema ni pravosnažnih presuda u bilo kojim slučajevima itd.

U tom smislu želim na kraju da istaknem da se sporimo sa Vladom Republike Srbije o tome da li treba formirati posebno ministarstvo za brigu o porodici, za šta Dveri smatraju da treba, pa molim premijerku da još jednom obrazloži zašto to nije dobro rešenje da imamo jedinstveno ministarstvo za brigu o porodici. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić. Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prvo pitanje, gospodine Arsiću, postavljam vama. Da li je moguće da vi niste hteli da reagujete na najgnusnije uvrede, laži i pretnje koje su članovi SRS malopre izgovorili koleginici dok je govorila? Tri puta smo vas odavde sa mesta, mi iz DS, molili i dobacivali da reagujete. Imam i snimak.

(Vojislav Šešelj: Hajde da vidimo.)

Šta bi bilo da se tako neko obrati vašoj ćerci ili nekome ko je vama blizak? Dokle mislite da ove stvari radite?

Ta koleginica i nije iz poslaničke grupe DS, ali će DS uvek štititi one kojima se to radi, bez obzira na versko, političko i nacionalno opredeljenje.

(Vojislav Šešelj: Hajde da vidimo snimak. Hajde da vidimo kako vi štitite.)

Da li stvarno mislite da građani Srbije nisu čuli ono što se desilo i da li stvarno mislite da svaki put kada nas najgnusnijim lažima vređaju, da se vi pravite da niste čuli, i vi i predsednica Skupštine i svako ko tu predsedava, da niko nema kičmu da kaže – dosta?

(Vojislav Šešelj: Hajde da vidimo snimak.)

Drugo pitanje postavljam ministru Vulinu, koji je juče ceo dan bio ovde sa nama, a nadam se da će biti i danas. To pitanje glasi – za šta je zadužen pomoćnik ministra, gospodin Miloradović? Čime se on tačno bavi? Da li je tačno da je on vlasnik firme „Mena 500“ i da li je u sukobu interesa da u okviru „Jugoimporta“ vrši prodaju naoružanja i vojne opreme direktno iz naših fabrika u inostranstvo? Pomoćnik ministra, gospodin Miloradović, zloupotreba službenog položaja i ko zna šta još. Na osnovu kog zakona, kog tendera je gospodin Miloradović, koji je i pomoćnik ministra odbrane i vlasnik firme „Mena 500“, prodaje naoružanje u okviru „Jugoimporta“ stranim zemljama? Da li vama možda tu nešto ne deluje logično i kakve veze sa tim ima ministar Vulin, koji takvog čoveka drži uz sebe?

Treće pitanje postavljam ministru policije, gospodinu Stefanoviću – da li će zabraniti sramni najavljeni miting Srpske radikalne stranke u Hrtkovcima? Poručujem mu – ako on to ne bude zabranio, to će uraditi građani i Demokratska stranka, jer je to naša obaveza. Želimo odgovor. Mi nećemo tamo praviti nikakav skup, ali ćemo se organizovati, kako bi stali u zaštitu onih koje su ovi koji su sada u SNS-u i ovi koji su ostali u toj stranci, u SRS-u, već jednom jurili sa svojih ognjišta.

Sledeće pitanje postavljam premijerki: Da li je tačno da je Srpska napredna stranka za samo šest godina vlasti zemlju zadužila 11 milijardi evra? Dug zemlje je bio 14,1 milijardu evra kada je Demokratska stranka preuzela vlast, 15,1 milijardu smo ostavili kada smo otišli. Da, zadužili smo zemlju jednu milijardu za šest godina vlasti. Sada je taj dug 26 milijardi. Zadužili ste zemlju 11 milijardi za ovih šest godina vaše vlasti. Ako je od vas, mnogo je.

Na kraju, još jednom vas molimo da dostavite snimke sa kamera u svakom trenutku, ovde ima 10 kamera, gde su našu koleginicu Jerkov maltretirali, okružili i pisali joj najpogrdnije stvari na njenim papirima, poslovniku i dokumentima. Zahtevamo da nam se dostave snimci sa bezbednosnih kamera i sa kamera koje ovde snimaju. Ne možete da se oglušite na to i nećemo odustati od toga.

Gospodine Milojičiću, jel želite pismeno da vam odgovorim na pitanja koja ste meni postavili?
(Radoslav Milojičić: Da.)
Pismeno ćete i dobiti odgovor.
Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura.

Zahvaljujem predsedavajući.

Prvo obaveštenje tražim od ministra Branka Ružića i od ministra Dušana Vujovića, ali i od predsednice Vlade, gospođe Ane Brnabić. Naime, Zakon o finansiranju AP Vojvodine još uvek nije donet, iako su uveliko probijeni svi rokovi koji su dogovoreni sa EU. Vojvođani od 2006. godine, kada je donet Ustav Republike Srbije, čekaju na usvajanje ovog zakona. I svaka Vlada od te 2006. godine do danas Vojvođane je uveravala da je to pitanje prioriteta. Nije da nije bilo nekoliko predloga u proceduri, ali ništa do sada nije urađeno na samoj realizaciji.

I na prošlogodišnjoj zajedničkoj sednici Vlade AP Vojvodina i Vlade Republike Srbije je ponovo dogovoreno da je to pitanje prioriteta. Na sva usta se poslednjih nekoliko vlada hvali decentralizacijom ili težnjom ka istoj, a od svega na kraju imamo samo praznu priču. Ako nema jasnog i izvesnog usmeravanja novca, o kakvoj decentralizaciji uopšte govorimo?

S tim u vezi, zaključujem da su unazad već 12 godina budžeti AP Vojvodina praktično nezakoniti i u suprotnosti sa Ustavom. Da li možemo očekivati predlog zakona o finansiranju AP Vojvodina u nekom razumnom vremenskom periodu?

Drugo obaveštenje tražim od gospodina ministra Šarčevića: Zbog čega je potrebno da roditelji kupuju potpuno nove udžbenike za učenike prvog i petog razreda, iako rok od tri godine još uvek traje? Razumem da se uvode neke novine, da se radi na digitalizaciji i slično, ali mi se čini da je jedina konstanta kada su udžbenici u pitanju stalni udar na džep roditelja.

Koliko sam obaveštena, za neki od predmeta, kao što je slučaj sa, recimo, biologijom, zaista je došlo do izmene programa. Međutim, za neke predmete, kao što je slučaj sa, recimo, istorijom, nije došlo do bilo kakve promene, ali je udžbenik i kao takav mora biti kupljen kao nov.

I sami nastavnici o ovome su govorili, jer su upravo oni ti koji su iz godine u godinu upućeni u izmene programa. Pitaju se zašto je potreban ovakav udar na džep roditelja? Između ostalog, oni su i u obavezi da pohađaju seminare i obuke, koji se na kraju svode na to da im izdavači promovišu udžbenike koje će na kraju roditelji biti u obavezi da kupe.

Zamoliću ministra Šarčevića i predstavnike ministarstva da nam dostave integralni dokument, ali i da javnost upute, recimo, na sajtu ministarstva, šta se konkretno menja u programima, razdvojeno po predmetima i oblastima, za učenike prvog i petog razreda i zašto je potrebna kompletna zamena udžbenika?

Sledeće obaveštenje tražim od gospodina ministra Šarčevića – šta je urađeno na tome da se u najkraćem roku raspiše novi konkurs za naučne projekte? Naučna zajednica u Srbiji sa pravom je zabrinuta jer nakon poništavanja konkursa iz 2016. godine novi konkurs još uvek nije raspisan, a uz to još uvek nije rešeno ni institucionalno finansiranje Instituta?

Ministar Šarčević je obećavao novi konkurs negde u junu 2017. godine, ali od tada ništa nije urađeno, osim što su produženi stari projekti i to već četvrtu godinu za redom. U nekoliko navrata je obećano i raspisivanje konkursa, samo da se srede neki tehnički problemi.

Osnovno pitanje koje muči sve ljude iz nauke jeste – zašto moraju po ko zna koji put da rade istu stvar kada baza podataka sa naučnim rezultatima već postoji u Ministarstvu? Ko je zadužen da pravi ovu bazu podataka i da je ispravlja i kontroliše? Da li postoji cilj ovog ponovnog unošenja i ispravljanja već unetih rezultata?

Pored ovoga, već su pokrenuta pitanja o dostupnosti ličnih podataka svih istraživača koji se nalaze u registru, a koji su postali dostupni neovlašćenim osobama, što je u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Ono što je očigledno svima je to da je malo verovatno da će biti raspisan novi konkurs do kraja godine, te pitam ministra Šarčevića kada je planirano ponovno raspisivanje konkursa, kako naučna zajednica ne bi morala da radi u konstantnoj neizvesnosti? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.

Hvala.

Prošle godine, tačnije 30. septembra u Tutinu je ubijen Fahrudin Mavrić, mladić od 22 godine, koga je ubio uniformisani policajac. Od samog početka, za ovaj slučaj počinju namerne komplikacije. Sve radnje koje su državni organi preuzeli u vezi sa ovim ubistvom imaju samo jedan cilj, a to je da se ubica ovog nevinog mladića oslobodi.

Idemo redom. Najpre, ministar policije Nebojša Stefanović je dao sramnu izjavu, u kojoj iznosi laži o ovom brutalnom ubistvu, pa ću ga i citirati: „Kriminalac je pucao na njih, a njihova zakonska obaveza je da potegnu oružje i da brane svoj život. Ti ljudi su posebno obučeni i kada oni potegnu oružje, očigledno da je postojao dobar razlog“. Završen citat.

Ni jedna jedina reč u ovoj izjavi nije tačna. Ministar Stefanović je ovim svojim postupkom zapravo iskoristio svoju poziciju na visokom državnom vrhu i direktno poručio tužiocima i sudijama kako da tretiraju ovaj slučaj, rekavši i to, pa ću ga citirati, da su ti policajci branili svoj život i postupili u skladu sa zakonom.

Pošto mi nije odgovorio na pitanje koje sam mu postavio prošli put, ja ponovo od njega tražim da objasni sa kojim pravom je izjavio ovako nešto pre nego što je sprovedena bilo kakva istraga ili pre nego što je podignuta optužnica?

I danas ponavljam da se zbog ovakvih laži u normalnim zemljama ministar policije ili smenjuje ili sam podnosi ostavku.

Šta se dalje dešava sa ubistvom Skarepa? Apelaciono tužilaštvo u Kragujevcu potpuno netransparentno oduzima predmet od nadležnog Višeg tužilaštva u Novom Pazaru i dodeljuje nenadležnom Višom tužilaštvu u Užicu. Ovakva odluka Apelacionog tužilaštva u Kragujevcu ne samo da je uznemirila javnost, već je i povećala dozu nepoverenja Bošnjaka prema državnim organima. Te, s tim u vezi, tražim od predsednika ovog Apelacionog tužilaštva da objasni sve razloge za ovakav postupak.

Više tužilaštvo u Užicu do danas nije podiglo optužnicu protiv policajca zato što je, prema njihovim navodima, istraga još uvek u toku.

Međutim, i pored toga što je istraga još uvek u toku, ubica se ovih dana našao na slobodi, bez obzira što bi sa slobode mogao da utiče kako na istragu, tako i na svedoke.

Ovakav odnos državnih organa prema Bošnjacima, sve skupa, predstavlja zabrinjavajuću poruku i potvrđuje da državni organi Srbije i dalje vode politiku legalizacije zločina nad Bošnjacima i ovo nije prvi slučaj. Mi godinama upozoravamo da je ponašanje policije, sudova i tužilaštva u Sandžaku neprijateljsko prema Bošnjacima, a danas vidimo da su više instance i viši organi tu da to neprijateljsko ponašanje dobije još veću dimenziju.

Zar neko posle otmica u Štrpcima i Sjeverinu misli da su Bošnjaci u Srbiji glineni golubovi pa da može da puca u njih bez ikakve kazne i bez ikakve odgovornosti, naročito ako nosi značku i uniformu? Dokle ćemo mi u parlamentu tražiti da državni organi rade svoj posao i reše brojna nerešena ubistva u Sandžaku?

Očekujete da Bošnjaci imaju poverenja u ovakve državne organe, u ovakvu državu, u policiju koja ubija našu decu, u vojnike koji na zvaničnim svečanostima pevaju četničke pesme. Kome i zašto mi plaćamo porez? Da bi od našeg poreza davali plate ovakvim policajcima, da bi davali plate vojnicima koji pevaju četničke pesme, ovakvim tužiocima i sudijama.

Očekujem da odgovore i objašnjenja na ova pitanja dobijem u zakonom predviđenom roku. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanja je vezano za Radoslava Milojičića, zvanog hajnekena, a s tim u vezi, s obzirom da je on vama postavio pitanje, ja zadržavam pravo da i ja vama postavim pitanje i da mi odgovorite, s obzirom da su oni tako gadljivi na nasilje, na psovke itd, da pronađete podatak i da nam saopštite da li je tačno da je Radoslav Milojičić zvani hajnekena, u novembru mesecu zajedno sa još jednim pripadnikom DS išao po prostorijama Narodne skupštine, tražio moju malenkost sa namerom da me prebije? Dakle, tražim da mi odgovorite na to pitanje.

Do sada nisam želeo da ovo javno iznosim, ali s obzirom da oni insistiraju na svakom detalju, ja vas molim da mi odgovorite - da li je tačno da su me u novembru mesecu 2016. godine, gospodin Milojičić zvani hajnekena i njegov prijatelj iz DS, tražili po prostorijama SNS sa namerom da me prebiju? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje, vezano je takođe za gospodina Milojičića zvanog hajnekena. Tražim od Ministarstva policije i organa gonjenja da utvrde da li je tačno da gospodin hajnekena, zajedno sa bivšim ministrom odbrane gospodinom Šutanovcem, raspolaže prikrivenim vlasništvom nad zgradom na Miljakovcu. Dakle, to nije zgrada na pašnjaku, to je zgrada na Miljakovcu, koja je finansirana, nemojte se krstiti i đavo za svoje potrebe može da se prekrsti, i taj novac je prikupljen tako što je prodat Dom JNA u Smederevskoj Palanci uz dozvolu Šutanovca, kupovinom od strane Milojičića i pretprodajom Miroslavu Miškoviću „Delta“ i tom prilikom je samo razlika u ceni bez provizije za koji se sumnja bila 16 miliona dinara. Dakle, da li postoji takva vrsta prikrivenog vlasništva, da mi Ministarstvo policije jasno odgovori.

Sledeće pitanje vezano je za Miroslava Aleksića poslanika Vuka potomka i za Jeremića. Dakle, tražim da mi Ministarstvo policije odgovori i Ministarstvo odbrane - da li je 2003. godine Vuk Jeremić u svojstvu vojnika na služenju vojnog roka u predsedništvu boravio, i sa čijom dozvolom, kod NATO generala u SAD na, da to tako nazovem, priredbi koja se zvala, koju je organizovala „Vestern polis sinta“? Znači, da li se tom prilikom obratio NATO generalima, sa čijom dozvolom, i da li je tačno, ja sam juče to tvrdio, da je kao vojnik na takav način podnosio raport NATO generalima prilikom svog boravka 2003. godine u SAD?

Sledeće pitanje je vezano za Miroslava Aleksića – da li je tačno, s obzirom da je on ovde postavio pitanje gradnje, da je divljom gradnjom izgrađen gasovod u Trsteniku dok je on bio predsednik opštine Trstenik i da je toj firmi koja se zove „Bos“ dodeljeno pravo snabdevanja gasom?

Poslednje pitanje Ministarstvu policije – da li su skupovi u Nišu legalno i legitimno u skladu sa zakonom prijavljivani MUP 72 časa ranije, s obzirom da očigledno nisu spontani, jer se na tim skupovima okupljaju oni koji su od Niša napravili dolinu gladi – Borislav Stefanović, Janković, Jeremić, Živković, itd, oni koji su unesrećili Niš? Obzirom da su se oni tamo pojavljivali, mi koji smo otvorili zajedno sa Aleksandrom Vučićem šest fabrika, a oni zatvorili daleko više, smo zabrinuti. Ukoliko bi oni došli na vlast, mi ne bi mogli otvoriti fabrika koliko ih oni mogu zatvoriti.

S tim u vezi, pitanje je jasno – da li su ti skupovi prijavljeni u skladu sa zakonom i šta će MUP preduzeti protiv ovih lica koja sam pomenuo, koji su stvarni organizatori tog skupa?