Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Vesović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima kolega Vesović. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodo oficiri Vojske Srbije, gospodine ministre, malopre smo čuli da predsedavajući nije stidljiv, a ja, Bogu hvala, nisam plašljiv, pa ne vidim da će moj amandman spasti u grupu, kako rekoše kolege iz vlasti, sumanutih ili besmislenih amandmana.

Radi se o članu 1. zakona, koji je verovatno ponajpre meni prihvatljiv od svih zakona koji izlaze pred Narodnu skupštinu i za koji bi ja najpre glasao. U tome i jeste problem, što je ono najbolje stavljeno sada da mi ovde naša politička nadmudrivanja i, da budem slikovit, nadgovornjavanja koristimo, a ne da pričamo o nečemu što je bitno. No, to je takva mogućnost i nije ovo opstrukcija, ja ne delim mišljenje kolega, više mislim da je ovo demonstracija moći onih koji su brojniji, osećaju se moćnijim i to je njihovo pravo. Ali, kažem, slava Gospodu i današnjem Svetom Nikolaju žičkom i ohridskom i svesrpskom, ja nisam strašljiv, pa tu demonstraciju moći ne osećam spram sebe strašnom.

Šta sam ja promenio u ovom amandmanu? Ja sam dodao jednu reč. Da, zaista sam dodao samo jednu reč, pa iznad: „specifičnosti“ ide i: „karakteristike“. Možda vama to izgleda ovako nelogično, ali moram da vam objasnim šta znači specifičnost, a šta znači karakteristika. Specifičnost je različitost, ona je jedinstvenost i individualnost. Karakteristika je zaštitni znak, ona je beleg, ona je znamen. Zato smatram da Zakon o vojnom obrazovanju treba da bude i beleg i znamen i karakteristika. To je maksimalno smisleno.

Sad ja, koristeći bogatstvo srpskog jezika, moram ovo da objašnjavam i pojašnjavam da ne bih upao, kažem, u onu priču i zaista me čudi da oni koji su čitali ovaj amandman, ako su ga uopšte i čitali, obraćam se i gospodinu ministru Vulinu koji u ovom trenutku priča i koji mi nije dao odgovore na ona pitanja, dakle, definitivno različitost postoji, specifičnost i karakteristika. Ja mislim da baš zbog važnosti ovog zakona ova reč treba da nađe mesto u prvom tom članu.

Pokušao sam da vam ukratko objasnim šta je u pitanju, a voleo bih da znam zašto je ovo odbijeno. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Kostić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Boško Obradović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući i uvažene kolege iz vladajuće većine i ostale kolege narodni poslanici, mogli ste samo pogledati obrazloženja naših amandmana i bilo bi vam jasno koji je njihov cilj. Tamo jasno piše da ovo amandmansko rešenje dovodi do boljeg i kvalitetnijeg uređenja bitnih pitanja u okviru Zakona o vojnom obrazovanju.

Mi smo, naime, neko ko voli da uči od kolega narodnih poslanika. S obzirom da SNS na svaki zakon podnosi po 300 i 400 amandmana, mi smo prosto videli kako se to radi od vas. Mi to ne krijemo, mi smo učili od boljih, od najboljih, od onih koji su najkvalitetniji, od onih koji imaju najviše poslanika i ako oni pišu besmislene amandmane, onda ih pišemo i mi. Ako su vaši amandmani smisleni i dobri, verujte i naši su odlični, jer se ugledaju na vas. Tako da, svako od vas ko gađa kamenom na naše amandmane, neka prvo razmisli kakve on amandmane piše, pa neka se posle toga javi.

Što se tiče samog Zakona o vojnom obrazovanju, želim da istaknem, da bismo školovali i obučavali nove oficire i vojnike Vojske Srbije uopšte, mi moramo pre toga da zaštitimo ugled Vojske Srbije. Gospodin ministar je onako hrabro izbegao da mi odgovori na vrlo jednostavno pitanje – koliko hiljada vojnika Vojske Srbije je napustilo Vojsku Srbije u poslednjih nekoliko godina? Gospodine ministre, zašto je to toliko teško pitanje? Kako ćete obrazovati nove generacije ako vam beže postojeće generacije zbog lošeg materijalnog statusa, zbog nerešenog stambenog pitanja, zbog ponižavanja vojske, zbog maltretiranja Vojnog sindikata, zbog progona predsednika Vojnog sindikata Novice Antića? Navedite ovde pred svima, pred građanima Srbije koliko hiljada, ne govorim o desetinama i stotinama, o hiljadama pripadnika Vojske Srbije je napustilo Vojsku Srbije u poslednjih nekoliko godina.

Gospodine predsedavajući, dozvolite, koristiću vreme šefa poslaničke grupe da samo dodatno još malo obrazložim ovo što sam sada imao da kažem.

Dakle, smenili smo, penzionisali, ponizili ratne oficire Vojske Srbije. Skresali smo na svaki način budžet Vojske Srbije, naoružanje i opremu, ukupan kadar i sve što smo mogli. Govorim o svim vlastima od 2000. godine do danas. Sada se postavlja pitanje, kako usmeriti mlade ljude u vojno školstvo, u vojno obrazovanje, u vojsku kada su tako mala primanja vojnika po ugovorima, kada je takav odnos države prema Vojnom sindikatu, kada vojska ne može da ima taj status koji treba da ima u ovom društvu i državi?

Dakle, šta je toliko strašno, gospodine ministre, da odgovorite na pisma koja vam šalje Vojni sindikat, da istražite afere, kriminal i korupciju u vrhu vojske i Ministarstva odbrane na koje vam oni ukazuju? Da li je to tabu tema da ima kriminala i korupcije u vojsci? Da, ima kriminala i korupcije u vojsci. Neko krade i u Vojsci Srbije i u Ministarstvu odbrane i na to vam ukazuju časni oficiri, vojnici koji pripadaju Vojnom sindikatu i koji dobro znaju da nijednoj ozbiljnoj vojsci na svetu nije potreban Vojni sindikat. Kada je vojska zadovoljna, kada vojska ima dobra primanja, kada je vojska egzistencijalno obezbeđena, kada vojska ima rešeno stambeno pitanje, onda nema i ne treba da ima Vojnog sindikata. Ali, u našoj državi, gde je vojska ponižena, gde se radi za tako mala primanja, gde je tako teško egzistencijalno stanje, gde je više hiljada pripadnika vojske napustilo Vojsku Srbije, i te kako je potreban Vojni sindikat. Zbog toga on ima podršku Srpskog pokreta Dveri.

U normalno vreme, u zdravoj državi ne treba da postoji ni vojni ni policijski sindikat, jer državna vlast brine o egzistenciji i funkcionisanju ova dva najvažnija aparata za bezbednost jedne države, a to je vojska i policija.

Dakle, ja vas molim da ne bežite više od odgovora. Koliko je hiljada pripadnika Vojske Srbije napustilo Vojsku Srbije u poslednjih nekoliko godina? Kad je tako dobro stanje, kad ste vi tako dobar ministar, kad je Bratislav Gašić bio tako dobar ministar, kada ste promenili pet ministara od Aleksandra Vučića do danas, kad je tako dobro, što beže vojnici iz vojske? Što više hiljada njih daje otkaz i napušta vojnu službu? Što beže u mirovne operacije širom sveta da bi uzimali veće pare? Dakle, nemojte da se ovde pravite da niste čuli moja pitanja koja vam nekoliko puta ponavljam.

Druga stvar, pominjali ste, i ja vas pozdravljam i podržavam u svemu što radite dobro, recite mi, kada nešto što je bilo dobro mi nismo podržali javno? Jesmo li podržali vojnu saradnju sa Rusijom i Belorusijom? Jesmo li podržali da ova država ne sme da uđe u NATO? Jesmo li podržali osnivanje, ministar je jedan govorio o tome, istraživačkog centra koji će konačno analizirati posledice NATO bombardovanja Srbije? Sve što je dobro, uvek ćete imati našu podršku.

Podržali smo i da se vrhunski ratni oficiri Vojske Srbije vrate da budu predavači na Vojnoj akademiji, ali ne samo da budu predavači na Vojnoj akademiji, gospodine ministre, nego u aktivnu vojnu službu da se vrate. Vrhunski srpski oficiri sa ratnim iskustvom, koji su prošli sve otadžbinske ratove od 1991. do 1999. godine, da se vrate u aktivnu vojnu službu, a ne samo za povremene predavače u Vojnoj akademiji. Recite mi – koja bi se vojska sveta odrekla njihovih usluga? Recite mi – zašto neko od njih nije danas ministar vojni, nego ste to vi? Imate više iskustva od ratnih ministara, poznajete bolje vojsku, sposobniji ste od njih, služili ste vojsku?

Kolega Obradoviću, u kom to smeru ide vaša diskusija?
Pravo na repliku ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Pomenuta je stranka, dame i gospodo narodni poslanici. Naravno, neću sad da ulazim u analizu toga da li onaj ko podnosi amandmane, kako se sam izjasnio da bi nešto rekao, to ume da uradi na način na koji to radimo i mi ili ne ume, to je samo njegova stvar.

Za smer ste se zapitali, gospodine predsedavajući, pa ja ću da budem slobodan da vam odgovorim. To je smer praznog govora, koji za posledicu ima, kako beše, 2,2% na izborima. Dakle, kad se tako radi, tako se i prolazi.

Ovde je bitna reakcija zbog nekih stvari koje su suštinski pogrešne, a izgovorene su. Rečeno je da se od 2000. godine pa do danas nanosi šteta Vojsci. Nemoguće je porediti onaj period kada je zaista ta šteta nastajala, i o tome smo mi govorili ovde i govorićemo koliko god puta treba, i ovaj period danas, kada se ta ista vojska oprema, kada dobija i uniforme i naoružanje i tehniku, kada mi nove avione nalazimo, kada mi nove oklopne transportere tenkove dobijamo. Dakle, da li je to uništavanje? Pa, neće biti, to je sve suprotno od toga.

Onaj koji ne može sam sa sobom da se dogovori da li to hvali juče, a napada danas i izjednačava sa nečim drugim, taj ne može ni da očekuje više od tih 2,2%. Mnogo je pogrešnije što zaboravlja da primeti da je to devastiranje nastalo u vremenu onih sa kojima se on danas jako lepo slaže, sa kojima se slika, sa kojima zajedno poziva da se glasa za njegovu opciju, sa kojima se izjednačio. Nije niko od nas rekao. Oni su sami rekli da sebe u nacionalnom i patriotskom smislu izjednačavaju sa Vukom Jeremićem i ostalim pripadnicima tog nekadašnjeg vajnog režima koji su uništavali vojsku, kojima se danas tobož divi, a u stvari samo glumi, kao i svaki put, te oficire su proganjali ti ljudi koji su mu danas politički saveznici, ti ljudi koji su ga finansirali, ti ljudi koji su utopili tenkove, to su ljudi sa kojima se sam izjednačio. Ako hoće da priča o vojsci, nek uvek ima u vidu, sebe je izjednačio sa najgorima od najgorih, sa onima na koje se danas kao nešto žali i koje danas kritikuje. Kritikuje sebe, pokušava nešto da prebaci nama. Ako ćemo da pričamo o kriminalu i korupciji, od sebe da se pođe, da se pogledaju ti koji su danas saveznici i da se pogleda sopstvena stranka.

(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega Orliću.)

Time završavam, gospodine predsedavajući. Onaj koji danas potkrada sopstvenu stranku, taj se neće libiti ni državu da krade. Hvala.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Zaista, gospodo iz vladajuće većine, morate da razumete da je uloga opozicije kritika vlasti i to što mi pohvalimo deo dobrih stvari koje uradite, to ne znači da vi radite sve dobro. Primera radi, ako ste napravili dobru vojnu stratešku saradnju sa Rusijom i Belorusijom i mi to pohvalimo, to ne znači da je status srpskog vojnika danas dobar, on je loš. NJegova primanja su katastrofalno mala. Hiljade vojnika napušta aktivan sastav Vojske Srbije. Dakle, to su činjenice, ja to ne izmišljam. Ako vi tvrdite da ja glumim, opet vam kažem, učimo od najboljih, učimo od najboljeg dramskog umetnika među srpskim političarima Aleksandra Vučića, nemojte mi to braniti. Hoću i ja da se usavršim u glumi, hoću i ja da budem dobar glumac kao što je naš predsednik. Što bi samo on bio vrhunski glumac? Hoćemo svi da glumimo onda političare i politiku. Dakle, nemojte tako.

Isto se odnosi i na amandmane. Lepo sam vam rekao, pre nego što krenete da pričate o tuđim amandmanima, pogledajte svoje amandmane. Pogledajte 400 svojih amandmana koji nikakvog smisla nemaju, koje su vam parlamentarni skupštinski odbori vaši odbili, koje vam je Vlada Republike Srbije odbila i time pokazala da vi ne znate da pišete amandmane, jer ne bi vam to neko sve vreme odbijao. Hiljade vaših amandmana su odbijene, a vi ih i dalje podnosite, što govori da vi nemate pojma da pišete amandmane.

Druga i najvažnija stvar tiče se konačno tog razrešenja sa bivšim režimom. Ne znam kako je taj bivši režim dobar, kada primate njegove pripadnike u svoje redove, kada primate Nebojšu Krstića, Sinišu Malog, Jelenu Trivan, onda su oni sjajni pripadnici bivšeg režima i onda DS valjda valja. Ko pređe kod vas i ko proda svoj mandat SNS, onda je on dobar pripadnik bivšeg režima. Ne vidim ko je vama branio da za ovih šest godina konačno oterate u zatvor one koji su opljačkali ovu državu u prethodnih 30 godina, ko vam brani danas.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Eto, tako to izgleda kada neko hoće da se malo nadmeće, a sam ne zna šta će da uradi kada ustane. Dakle, nisam ja ničije amandmane pominjao ovde. Rekao sam na samom početku, prva rečenica je to bila – neću uopšte da ih komentarišem i onda minut o nekim našim itd. Gubljenje vremena, dame i gospodo.

Ono što smo mi čuli ovde, a što je suštinski važno, reče čovek – hoće on da bude kao Aleksandar Vučić. Pa, to je suština – hoće, ali ne može, šanse nema. Dakle, dok ovako nastupa, dok ovakve stvari izgovara, nikakve šanse nema. Ako to nije shvatio iz dva izborna ciklusa, u jednom je dobio 2,2% na ime i prezime, a u drugom, u najširoj mogućnoj koaliciji koju su mu sami njegovi saradnici i politički mentori nazvali protivprirodnim bludom, fantastičnih 3,7%, taj nikad ništa naučiti neće, nikad ništa, dame i gospodo.

Ako pričamo o stvarima koje se odnose na glumu, ja vas molim, najgori smo na svetu, ne možete da nas smislite, ne možete da shvatite što smo mi bolji od bilo koga, a što se onda nudite? Što ste onda molili, i to preko medija, javno molili, da se pravi koalicija sa nama u gradu Čačku? Ali, nažalost po vas, susreli ste se sa tvrdim stavom da mi nećemo da sarađujemo sa ljudima koji nikakve političke suštine nemaju, koji jednu jedinu ideju, ali zdravu, konkretnu, korisnu za društvo nemaju. Nećemo da sarađujemo sa onima za koje je suština bavljenja politikom lična korist, što se i pokazalo.

Malopre smo lepo rekli – ti koji su proganjali te časne srpske oficire isti su ljudi koji su finansirali ove koji se tu sad nešto zgražavaju i bune, isti ti. Jel Dragan Đilas bio jedan od najznačajnijih velmoža tog režima koji je proganjao te oficire? Jeste. Jel Dragan Đilas upravo te koji se sad nešto bune lično dotirao i finansirao u gradu Beogradu da mu odvlače konkurenciju, glasače SNS? Pa, jeste. Jel se sa tim istima, ali istima, dan danas grle i ljube, šetaju one lepe bele košulje, zajedno poziraju na nekim trgovima, binama i šta već sve ne, sa tim istima? Šta, na kraju krajeva, oni uopšte hoće, kad crtu podvuku šta je njihova poruka? Nadaju se nečemu da će da se dogodi, time završavam, gospodine predsedavajući, da će sve nas skupa u ovom narodu amnezija da proguta i da zaboravimo ko su i šta su. Pa, nećemo nikad. Vidimo dobro i podsećate nas svaki dan.