Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, koji pratite zasedanja Narodne skupštine, ako još uvek niste od toga odustali, ja bih želeo da ponovim pitanja koja sam postavio Vladi Republike Srbije na nedavno održanoj sednici, prošlog četvrtka, za koja sam uskraćen da dobijem odgovor, jer je predsedavajući prekinuo zasedanje i nisam dobio priliku da dobijem nijedan odgovor na ovih 10 pitanja, pa bih sada želeo napismeno da dobijem odgovore od predsednika Vlade Republike Srbije na svih 10 pitanja i to veoma jasno i precizno sa da ili ne, bez ikakvih okolišenja, odugovlačenja, i onoga što obično dobijamo u odgovorima na poslanička pitanja.

Dakle, prvo pitanje glasi – kada će domaći privrednici moći da računaju na smanjenje poreza na zarade, a domaći poljoprivrednici na povećanje katastrofalno malih subvencija? Dakle, bez bilo kakvog gubljenja vremena, kada ćete smanjiti porez na zarade privrednicima i kada ćete povećati subvencije poljoprivrednicima? Znači, tačan rok - do kraja ove godine, iduće godine, za 10 godina, nikada, ali bez praznih priča, već sa preciznim odgovorima.

Drugo pitanje – da li Vlada Srbije razmišlja o poreskim reformama u korist porodice na osnovu kojih bi stupanjem u brak i po dobijanju deteta supružnicima bio smanjen i porez na zaradu i porez na imovinu? Dakle, da li se razmišlja o ovoj reformi i kada će ona biti sprovedena? Radi se o setu izmena poreskih zakona.

Treće pitanje – kako je moguće da je Srbija jedina država na svetu koja nije rešila problem bankarske pljačke putem kredita indeksiranih u švajcarskim francima koje ima preko 20.000 porodica u Srbiji i kada će ovaj problem biti rešen? Dakle, ne više da dajete bilo kakva druga obrazloženja, već tačno kada ćete rešiti ovaj problem - do kraja ove godine, iduće godine, za 10 godina, nikada.

Sledeće pitanje – da li će Vlada prihvatiti zahteve prosvetnih radnika o jedinstvenim platnim razredima i dvostrukom povećanju zarade od 10% ove godine koji su istakli na protestu Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, nedavno ispred Vlade Srbije? Dakle, da li će biti usvojeni ovi zahtevi, neće biti usvojeni ovi zahtevi.

Kada će svim radnicima oštećenim u pljačkaškim privatizacijama konačno biti isplaćene zaostale zarade, neisplaćene otpremnine i nepovezan radni staž? Dakle, da li Vlada Srbije namerava da preko 100.000 radnika oštećenih u pljačkaškim privatizacijama konačno nadoknadi sve ovo ili ne namerava? Da ili ne?

Kada će konačno biti donet zakon o ratnim vojnim veteranima? Kada će biti rešeni problemi boraca u otadžbinskim ratovima 1991. do 1999. godine? Da li to nameravate da uradite ove godine, iduće godine, za 10 godina ili nikada, pošto smo jedina država na Balkanu koja nije rešila problem svojih ratnih vojnih veterana, da ne govorimo o neisplaćenim dnevnicama i drugim stvarima, ratnim dnevnicama?

Kada će posle 16 godina, ovo je samo jedan tipičan primer katastrofalnog stanja u srpskom pravosuđu, kada će dakle, posle 16 godina biti okončan sudski proces za špijunažu protiv generala Momčila Perišića koji je 2002. godine snimljen i uhapšen kako odaje državne vojne tajne šefu američke obaveštajne službe za Balkan u jednoj od najvećih i najuspešnijih akcija srpske vojne službe bezbednosti dok je na njenom čelu bio general Aco Tomić? Dakle, da li je 16 godina dovoljno da se završi jedan sudski proces za špijunažu ili treba još 16 godina ili koliko decenija da bi ste završili jedan sudski postupak u ovoj državi, a radi se o špijunaži, o izdaji i veleizdaji?

Konačno, na kraju pitanje Kosova i Metohije. Ovih dana smo čuli kontradiktorne informacija, predsednik Srbije za jedan nedeljni list u Srbiji, izjavio je da je Kosovo davno izgubljeno, za jedan uticajni inostrani list izjavio da je on spreman na svaki kompromis ako dobije nešto za uzvrat. Ovde u četvrtak je predsednik Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila da će da potpiše bilo šta, a istovremeno prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić da neće potpisati ništa i da nema razgovora o dobijanju stolice u UN za tzv. nezavisno Kosovo.

Dakle, pitanje glasi i odgovorite mi molim vas, svaki ministar pojedinačno sa da ili ne – da li će sedeti u Vladi Republike Srbije koja će potpisati pravno obavezujući sporazum sa lažnom državom Kosovo, koja Kosovu omogućava ulazak u UN? Da ili ne? Pitanje za svakog ministra u Vladi Republike Srbije.

Konačno, za predsednika Narodne skupštine – kada će konačno, pošto je to tema u celom svetu, tema Narodne skupštine Republike Srbije na jednoj posebnoj sednici na aktuelnu temu biti Kosovo i Metohija? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik LJubinko Rakonjac.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, moje pitanje je više sugestija i predlog ministru poljoprivrede Nedimoviću i svima nama, predsednici Vlade, Ani Brnabić, više nego pitanje jer se ovom prolematikom, koju ću sada izneti, bavim veoma dugo u svom profesionalnom radu, gde sam postigao sva zvanja.

Naime, poslednjih godina prisutan je veoma pozitivan pristup u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da se mnogo više radi na pošumljavanju i stvaranju uslova da se poveća stepen šumovitosti Srbije na 41%, kako stoji u strateškim dokumentima, Prostornom planu Republike Srbije, Nacionalnom šumarskom programu i drugim aktima.

Početak stvaranja pravnih i finansijskih mogućnosti da se više pošumljava počeo je u vreme kada je resorni ministar bila prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković i nastavljeno je zaista i kasnije.

Postojao je jedan veliki vremenski vakum posle organizovanja omladinskih radnih akcija, kada se godišnje pošumljavalo sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka preko 10 000 hektara, da bi se to svelo poslednjih godina, posle 2000. godine, na oko samo 200 hiljada godišnje, što je malo.

Mislim da ovakav jedan veoma pozitivan stav o pošumljavanju na kome se mnogo radi i na kome mnogo insistira sadašnje rukovodstvo Uprave za šume, Stamatović i saradnici, treba da budu podržani od same Vlade i od svih faktora ovog društva i Skupštine.

U ovom pozitivnom trendu treba istaći i zasluge Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu naše Skupštine i predsednika skupštinskog odbora koji je zakazao više sednica na ovu temu i na kome smo raspravljali u proteklom periodu.

U Srbiji već od ranije postoje brojna seoska imanja, livade i pašnjaci i svi zajedno ne smemo dozvoliti da se ta imanja zakorove ako postoji mogućnost da se te površine pošume.

Najveći deo nepošumljenih površina je u privatnom vlasništvu, a sami vlasnici u većini slučajeva ne žive tu. Država, ministarstvo i Uprava za šume su sa pravnog organizacionog aspekta omogućili vlasnicima da vrše pošumljavanja svojih parcela podelom besplatnih sadnica, čak im i plaćaju sadnju na tim parcelama, ali moj je utisak je i primetio sam da ne postoji šira sveobuhvatna inicijativa samih vlasnika parcela jer ne znaju za ove mogućnosti koje postoje i koje im država omogućava u poslednjem periodu.

Potrebno bi bilo da se radi na edukaciji vlasnika neobrađenih površina i ukazati im na te mogućnosti. Tu očekujemo podršku i poljoprivrednih savetodavnih službi i šumskih uprava na terenu. Znači, infrastruktura postoji za realizaciju toga cilja. Postoje velike površine šeste i sedme klase poljoprivrednog zemljišta plodnosti koje su pogodne za ove akcije, jer ako se to ne uradi površine će se zakoroviti neproizvodnim vrstama žbunja i trebaće 200 godina da se one privedu šumskim kulturama.

Ovako mi preskačemo ceo taj jedan prirodni spori proces i stvorićemo vredne šume za veoma kratko vreme, pogotovo što sada postoje brojne brzo rastuće vrste drveća i mogućnosti koje omogućava država. Jednostavno, treba svi da budemo državni organi i institucije, podržati ovu težnju države i uprave za šume koje već nekoliko godina stvara povoljne uslove za pošumljavanje da se to praktično ne realizuje na terenu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Čabraja. Izvolite.

Hvala.

Moje prvo pitanje upućeno je ministru kulture i informisanja, gospodinu Vladanu Vukosavljeviću. Naglašavam da ovo pitanje upućujem u ime sedam reprezentativnih umetničkih udruženja, a to su Udruženje dramskih umetnika Srbije, Udruženje filmskih umetnika Srbije, Udruženje filmskih glumaca Srbije, Udruženje baletskih umetnika Srbije, Srpskog književnog društva, Srpskog pen centra i Udruženje književnih prevodilaca Srbije tj. ovlašćenih predlagača, članova Nacionalnog saveta za kulturu.

Da li će Ministarstvo kulture i informisanja povući iz skupštinske procedure zbirnu listu kandidata za Nacionalni savet, s obzirom na to da se na njoj, kako se pokazalo, nalaze imena dvojice nelegitimnih kandidata Živorada Ajdačića i Vladimira Logunova, odnosno kandidata koje nisu predložili ovlašćeni predlagači, reprezentativnog udruženja, već koordinacioni odbor, koji prema Zakonu o kulturi, član 16. nema pravo da predlaže kandidate za Nacionalni savet, već samo da organizuje postupak predlaganja.

Sem toga, nakon što je Odbor za kulturu i informisanje usvojio nelegitimnu zbirnu listu, jedini legitimni kandidat za oblast pozorišna umetnost, filmska umetnost i umetnička igra, glumac Vojislav Brajović, zvanično je povukao svoju kandidaturu, te je navedena oblast time ostala bez svog kandidata. Naglašavam da to što se povukao legitimni kandidat ne čini nelegitimnog kandidata legitimnim.

Dakle, lista je nelegitimna iz tri razloga, a samo jedan bi morao biti dovoljan da se ona povuče. Reprezentativna udruženja takođe žele da znaju zašto je Ministarstvo kulture prihvatilo kandidate za Nacionalni savet, koje u svojstvu predlagača, dakle suprotno zakonu, predložio koordinacioni odbor i zašto je Ministarstvo prihvatilo dopunu tog istog predloga koje je koordinacioni odbor opet nelegalno u svojstvu predlagača, kandiduje Vladimira Logunova za nepostojeću oblasti. Umetnička igra je klasičan balet, narodna igra, savremena igra i stvaralaštvo, produkcija interpretacije, kada u Zakonu o kulturi član 16. među oblastima za koje se predlažu kandidati, nema ove oblasti.

Kako Ministarstvo objašnjava ovakve propuste u svom radu, tj. u postupku prikupljanja predloga za Nacionalni savet. Predstavnici Udruženja ocenjuju da objašnjenje koje je sekretar Ministarstva Igor Jovičić, ponudio na sednici Odbora za kulturu i informisanje, da Ministarstvo nije nadležno da rešava sporove među udruženjima i da je ono samo objedinilo svoje predloge i poslalo ih Odboru, nije prihvatljivo iz više razloga.

Ministarstvo je poverilo koordinacionom odboru da organizuje postupak predlaganja kandidata, koje predlaže reprezentativna udruženja. Iz te činjenice, proističe obaveza Ministarstva da Skupštini dostavi listu sa legitimnim kandidatima reprezentativnih udruženja.

Ovo je, dakle, posao Ministarstva za kulturu i informisanje, samim tim njegova odgovornost. Prema tome, nezakonito postupanje koordinacionog odbora u organizovanju postupka predlaganja kandidata, u direktnoj su nadležnosti ministarstva. Odluka ministarstva da uputi odboru listu na kojoj se nalaze nelegitimni kandidati, za čiju nelegitimnost Ministarstvo zna, jer su ga o njoj obavestila reprezentativna udruženja, ovlašćeni predlagači, može se shvatiti kao pokušaj Ministarstva da prenese odgovornost za narušavanje zakona na Skupštinu.

Naglašavam, dakle, da bi usvajanje pomenute liste predstavljalo kršenje zakona. Ova lista je nelegitimna, a umetnička udruženja poručuju da zakon nije umetničko delo i da se ne može tumačiti prema ličnim sklonostima i shvatanjima, već je nedvosmislen, jasan a osnovne obaveze ministarstva, skupštinskih odbora i Skupštine, da poštuju zakon, od koga možemo da očekujemo poštovanje zakona, ako ga ne poštuju ministarstvo ili skupštinski odbor ili nedaj Bože, Skupština Srbije, što mi ovim putem želimo da sprečimo.

Moje sledeće pitanje uputila bih predsednici Vlade i svim ministrima u Vladi. Da li misle da bi možda bilo bolje da umesto najavljene 54 fontane u Beogradu, recimo izgradimo 54 nove bolnice, 54 obdaništa, 54 škole, ne samo u Beogradu, nego u čitavoj Srbiji. Ili, recimo da se 54-voro dece pošalje na neophodno lečenje u inostranstvo ili tamo gde mogu da se izleče, ili da neki delovi Beograda i Srbije dobiju kanalizaciju, vodu, struju i slično?

Sve ovo je mnogo i daleko potrebnije od 54 fontane, jarbola, novogodišnje rasveta i svega onoga što se ovde u Beogradu, jelki raznih novogodišnjih, plaća hiljade i milione evra. Prema tome, želim da ih pitam da li misle da bi ovo bio bolje upotrebljen novac? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.
Izvolite.

Poštovane poslanice, poštovani poslanici, prvo pitanje upućujem predsednici Vlade. Trećeg aprila sam postavio pitanje potpredsednici Vlade, ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u vezi sa prenosom vlasništva nad aerodromom Niš i povodom izjave gradonačelnika koji je tada rekao da Nišu nedostaje 10 milijardi dinara da bi ostvario svoje planove i buduće investicije na aerodromu Niš i da zbog toga treba prihvatiti inicijativu Vlade o prenosu vlasništva aerodroma Niš na Republiku Srbiju.

Tim povodom sam postavio pitanje – zbog čega nije aktivirana bankarska garancija od 10 miliona evra za dobro izvršenje radova i obaveze koje je Niš preuzeo prema Vojsci Srbije za prenos 10% izgrađenih kvadrata u ukupnom iznosu od 300 hiljada kvadrata i dobio odgovor koji je zaista zanimljiv. Mislim da je važno pročitati ga i zbog čega grad Niš treba da obavi tu transakciju koju nalaže Vlada Republike Srbije.

Evo zvaničnog odgovora u dve rečenice potpredsednice Vlade. Po molbi grada, Republika Srbija je sa gradom zaključila aneks jedan o produžetku roka za ispunjenje obaveza grada prema Republici Srbiji ili Ministarstvu odbrane. Dakle, nema nikakvog odgovora o tome zbog čega nije aktivirana garancija za dobro izvršenje radova, pa ponavljam to pitanje – zbog čega grad Niš ne aktivira garanciju od 10 miliona evra za dobro izvršenje radova čime bi mogao da ispuni svoje obaveze prema Vojsci Srbije?

Drugi deo odgovora koji sam dobio do potpredsednice Vlade je – poklanjanja nema jer grad nije formalno ni postao vlasnik aerodroma, s obzirom na to da nije ispunio ugovorom predviđene obaveze, a sve ukazuje da je teško da će to moći u skorijoj budućnosti.

Dakle, ovo je zvanični odgovor sa pečatom i potpisom potpredsednice Vlade Republike Srbije i mislim da njoj nema više potrebe postavljati pitanja u vezi sa tim. Zbog toga pitam predsednicu Vlade – da li je verodostojan ovaj odgovor koji sam dobio kao narodni poslanik ili podaci o nepokretnosti, koje možemo da vidimo i na sajtu katastra u Nišu gde se javno vidi, opština Crveni krst, aerodrom, vlasništvo nad aerodromom, zemljišta, pod zgradom i drugim objektom, vlasnik javne svojine grad Niš. Dakle, javna svojina, celokupno prava jedan kroz jedan i to je dokument koji se može dobiti na sajtu, zahvaljujući razvoju elektronske uprave u Srbiji. Datum kada je upisana ova imovina je 14.12.2012. godine. Dakle, još pre šest godina Niš je vlasnik aerodroma Niš.

Još jedno pitanje – da li je moguće da potpredsednica Vlade ovo ne zna i da li je moguće da uputi ovakav zvanični odgovor? Treće pitanje koje se vodi jednostavnom logikom – zbog čega onda predsednice Vlade donosite ovakav zaključak koji nalažete gradu Nišu i Skupštini grada Niša i odbornicima da donesu odluku o prenosu vlasništva, ako grad nije vlasnik aerodroma Niš?

Pošto smo na pitanjima od lokalnog značaja, drugo pitanje je – zbog čega stranačko-privatni interes proizvodi nasilje u Paraćinu? Mi smo i na prošloj sednici uputili pitanje sa jasnim i konkretnim imenima i prezimenima ljudi koji podstiču nasilje u Paraćinu i pokušavaju da na poslednjoj sednici Skupštine grada Paraćina spreče održavanje te skupštine i donošenje važnih odluka za sve građane Paraćina? Dakle, ne samo prema Skupštini, kao instituciji, nego i nasilje prema Saši Paunoviću, kao gradonačelniku Paraćina.

Treće pitanje, za predsednicu Skupštine, Maju Gojković – zbog čega nije dala odgovor na pitanje kada ćemo dobiti snimke bezbednosnih kamera u ovoj sali, gde bismo utvrdili ko je to ko je pretio i pisanom porukom izrekao pretnje prema našoj koleginici Aleksandri Jerkov? Taj dopis i taj zahtev smo uputili predsednici Skupštine i mislim da je važno da dobijemo i da je u interesu svih nas koji sedimo u ovoj sali da vidimo i utvrdimo ko je taj ko je pretio Aleksandri Jerkov ispisujući nepristojne poruke u njenoj beležnici.

Zahvaljujem kolega Ćiriću.
Pre nego što nastavimo sa radom, pitam da li još neko od predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika o radu Narodne skupštine?
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, pitanje postavljam Javnom tužilaštvu i Ministarstvu pravde o antidržavnoj delatnosti Vuka Jeremića u vreme dok je bio ministar inostranih poslova.

Poštovani narodni poslanici, Vuk Jeremić, u narodu zvani „Vuk Potomak“ je u svojoj diplomatskoj karijeri za jednostranu samoproglašenu nezavisnost Kosova više učinio nego Hašim Tači i Bedžet Pacoli. Jeremić je nešto najgore što se u vrhu srpske politike pojavilo poslednjih nekoliko decenija. Vuk Jeremić umesto da vodi bitku za Kosovo i Metohiju, vodio je bitku za ostvarivanje svojih ličnih ambicija i politiku rasprodaje nacionalnih i državnih interesa Republike Srbije.

Prvo, Jeremić je nesporno pitanje suvereniteta Republike Srbije prvi put učinio spornim pred Generalnim komitetom Generalne skupštine UN Predlogom rezolucije kojom se tražilo mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrane nezavisnosti KiM i time zabio nož u leđa ne samo Srbima na KiM, nego čitavoj srpskoj naciji i srpskoj državi.

Drugo, Jeremić je srpskoj javnosti podvalio misiju EULEKS na KiM i time preneo pregovore o KiM iz nadležnosti UN u nadležnost EU i time po drugi put zabio nož u leđa Srbima na KiM, čitavoj srpskoj naciji i državi Srbiji.

Treće, Jeremić je 6. 09. 2007. godine, na zatvorenoj sednici Severnoatlanskog saveta u Briselu rekao da se zalaže za, citiram: „punopravno članstvo Srbije u NATO“, završen citat, što je svojevremeno potvrdio i „Vikiliks“.

Četvrto, Jeremić je uveo kosovske dokumente za Srbe na KiM i instalirao administrativne prelaze.

Peto, za svoje delanje protiv interesa države Srbije Jeremić je dobio nagradu od svojih zapadnih sponzora – postao je predsednik Generalne skupštine UN.

Šesto, Jeremić je autorskim tekstom u „Vašington postu“ pred predsedničku državničku posetu Aleksandra Vučića SAD i susreta sa potpredsednikom Pensom brutalno ispljuvao Republiku Srbiju i predsednika države, što je nezabeleženo u novijoj političkoj istoriji Srbije.

Sedmo, Jeremić je za pet godina ministrovanja potrošio tri miliona i 600 hiljada evra iz budžeta Republike Srbije. Putni troškovi ovog ministra inostranih poslova pokrivali su sve što je Jeremić mogao da poželi, od noćenja od nekoliko hiljada evra do 220 prosečnih plata u Srbiji za samo jedan let privatnim avionom. Poštovani građani, let do Etiopije za Jeremića građani Republike Srbije platili su ni manje ni više nego 70 hiljada evra. Jeremić je odsedao u hotelima koji su skuplji pet puta nego u kojima je odsedala Angela Merkel.

Osmo, Jeremić je lagao i o svom obrazovanju „Harvard“, jer taj na kojem je Jeremić studirao nije baš onaj „Harvard“ na koji prvo pomislimo, to je odsek koji vodi profesor DŽozef Naj, savetnik zlikovca Bila Klintona za sigurnost koji školuje diplomate koji će vršiti prevrate u zemljama izvan zapada.

Eto, Jeremić je sprovodio u delo savete svoga profesora i tako urušavao državu Srbiju na Kosovu i Metohiji.

Deveto, Vuk Jeremić zvani - Vuk potomak, Saša Janković zvani - Sale prangija, Saša Radulović zvani - kralj stečaja, Boško Obradović zvani - Boško lupetin, Boris Tadić zvani - lipicaner, Zoran Živković zvani - poljoprivrednik u pokušaju, Dragan Šutanovac zvani - zgrabi novac, Đorđe Vukadinović zvani - Vlah, Čedo Jovanović zvani - Čedo kalkulator, Dragan Đilas zvani - Điki mafija su za brutalno prebijanje i nezapamćeno poniženje Marka Đurića i kosovsko-mitrovačkih Srba od strane šiptarskih siledžija otpužili Marka Đurića, Aleksandra Vučića i kosovsko-mitrovačke Srbe, iako je Rahim Pacoli, generalni sekretar za Alijansu za budućnost Kosova izjavio da je Hašim Tači sam pripremao i izveo akciju prebijanja Marka Đurića i njegove saradnike.

Drugo pitanje postavljam Ministarstvu kulture – zašto je Istorijski arhiv 2004. godine uništio svu dokumentaciju o navodnom ubistvu Predraga Gojkovića u stanu Saše Jankovića, ko je bio direktor Arhiva i ko su bili članovi komisije koja je uništila ovu dokumentaciju? Hvala.