Na naslov Predloga zakona amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima koleginica Ristić. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na naslov Predloga zakona – Zakon o vojnom obrazovanju.

Pre svega, ne može u naslovu da stoji samo obrazovanje. Mora da stoji i vaspitanje, jer u Vojsci jedna od ključnih stavki i po tome se i razlikuje od ostalih školskih ustanova. Sam član 32. predloga ovog zakona kaže da nastavno osoblje u srednjim vojnim školama čine i vaspitači. Upravo oni uče buduće oficire da budu ozbiljni, odgovorni, disciplinovani.

Ne znam, ne piše u ovom predlogu zakona da li je Aleksandar Vučić ispunio obećanje i vratio moralno vaspitanje u vojne škole? To je najavio u decembru prošle godine i trebalo je biti uvedeno u januaru. Ako nije, evo da ga podsetim. To je zaista jedna sjajna ideja.

Drugo, zašto se u naslovu ne spominje srpska vojska ili Vojska Srbije, Vojska Republike Srbije? Možda Vlada smatra da se to podrazumeva, ali u zakonu se ne sme ništa podrazumevati. Sve mora biti jasno i precizno definisano.

Mi obrazujemo našu decu za odbranu Srbije, za potrebe Vojske Srbije i iskreno se nadam da se novac građana neće trošiti za obrazovanje, da bi se slučajno služilo nekoj drugoj vojsci, recimo NATO.

Možda se ove izmene čine kozmetičkim, ali je jako važno da se usvoje jer sprečavaju svaki eventualni vid manipulacije u budućnosti. Hvala.

Zahvaljujem.
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Šaroviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko god da je bila zanimljiva ova rasprava između predstavnika aktuelnog režima i predstavnika ovog bivšeg, u čije je vreme gora situacija bila, mislim da je podjednako loša i podjednako teška i za vreme jednih i za vreme drugih. Činjenica je da se u Srbiji Vojska ne ceni dovoljno. Činjenica je i to da mi u Srbiji imamo zaista puno neprijatelja i da praktično na svakoj granici vreba neko ko će nam oteti još neki deo teritorije i u normalnim državama to bi bio dovoljan razlog da se i nivo Vojske i obučenosti, finansiranje i sve drugo podigne na najviši mogući nivo. Pitanje je ko će sutra u ovoj aktuelnoj situaciji sa Vojskom, bez zakona o ratnim vojnim invalidima, bez beneficija, bez zahvalnosti, što je najbitnije, u društvu, ko će sledeći put braniti državu?

Samo idiot može da kaže da je neko iz Srbije izazvao ratove tokom 90-tih. Izazvao ih je zapad i izazvali su ih oni koji su želeli nasilnu secesiju. Šta je garancija da do toga neće doći ponovo, da nećemo imati sličan scenario ne u Preševskoj dolini, jer tako nešto ne postoji, nego u južnim opštinama dole, Preševo, Bujanovac i Medveđa? Šta je garancija da to nećemo imati u Vojvodini ili negde drugo?

Žao mi je što niste malo više ozbiljnosti pokazali i činjenica je da vlast nije želela ozbiljnu raspravu po ovom zakonu i to očigledno iz nekoliko razloga. Prvi razlog ponovo zakon po hitnom postupku.

Evo, tu je ministar, tu su njegovi saradnici, šta je to što je vas iznenadilo? Zbog čega zakon po hitnom postupku? Znači, mogli ste, da ste hteli, u redovnom.

Druga stvar, ponovo se podnose amandmani, ponovo se na taj način dovodi opozicija u situaciju da ukoliko želi da govori, podnosi amandmane na naslov zakona. Umesto da tražimo suštinu, mi se opet bavimo nekim ne toliko bitnim stvarima.

Prema tome, ovo je za početak. Biće još prilike kroz druge amandmane, ali da čujemo šta je to što vas je iznenadilo i koje bi to katastrofalne posledice koje niste mogli da predvidite nastale da je zakon išao u redovnom postupku, a ne po hitnom?

Zahvaljujem.
Na naziv Predloga zakona amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tatjana Macura, Nenad Božić, Vladimir Đurić i Aleksandar Stevanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Đuriću, izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, uvažena gospodo oficiri, kolege poslanici i građani i građanke, mi smo podneli amandman na naslov Zakona o vojnom obrazovanju, traživši da se naslov dopuni tako što će glasiti – Zakon o vojnom obrazovanju i vaspitanju.

Ja bih mogao sada iskoristiti pravo po Poslovniku da dva minuta obrazlažem zašto mislim da je dodavanje reči „vaspitanje“ u naslov ovog zakona esencijalno, mogao bih dva minuta pričati o tome da pošto imamo i srednje vojne škole, u tom uzrastu je i obrazovni i vaspitni rad jednako važan, ali bih iskoristio ovo amandmansko vreme da apelujem na vladajuću većinu da promenimo praksu koju imamo u nekoliko poslednjih sednica kada je podnošenje amandmana u pitanju.

Slažem se sa uvaženim govornicima iz vladajuće većine, da jeste pravo narodnih poslanika da podnose amandmane i ja sam ovo pravo iskoristio i podneo amandman koji nije od esencijalne važnosti da bih dobio priliku da u dva minuta amandmanskog vremena kažem ovo što sada govorim i iskažem apel da prestanemo da vršimo opstrukciju parlamentarne debate.

Poštujem pravo svakog narodnog poslanika da podnese amandman. To je pravo koje je propisano Poslovnikom, ali mi ovde imamo svojevrsno poigravanje pravima koje nam Poslovnik daje i imamo izigravanje prava i imamo praktično zloupotrebu prava koja su nam definisana Poslovnikom.

U krajnjoj liniji, u izveštaju o napretku koji smo dobili od Evropske komisije i piše da su međustranački dijalog i parlamentarna debata ometeni, eksplicitno je navedeno, namernim opstrukcijama vladajuće većine.

Vi možete reći da vas taj izveštaj koji nam je Evropska komisija dala ne zanima, možete reći da je u našem parlamentu sve sjajno i bajno, ali, iskreno rečeno, podnositi amandmane kojima se uzurpira amandmansko vreme i kojim se sprečava rasprava o važnim temama za posledicu će imati da ćemo imati usvojene zakone koji neće imati raspravu u pojedinostima. To je svojevrsno potcenjivanje predlagača zakona, svojevrsno ucenjivanje ljudi koji su autori i kreatori ovih zakonskih odredbi i to je potcenjivanje onih koji po tim zakonima treba kasnije da žive i rade i obavljaju jednu vrlo odgovornu dužnost u ovoj državi, a to je vojno-bezbednosna delatnost.

Zato apelujem i iskoristiću još jednom pravo na još dva kasnije podneta amandmana da ponovim ovaj apel, apelujem na vladajuću većinu da odustanu od obrazlaganja svojih amandmana koji nisu suštinski bitni za sadržaj zakona i koji ne regulišu tehničko-stručne detalje zakona koji su danas na dnevnom redu. Jer, podsetiću vas, nakon Zakona o vojnom obrazovanju, mi imamo i dodatne važne zakone, kao što su Zakon o vojsci, Zakon o upotrebi vojske u multinacionalnim operacijama van granica Srbije, imamo Zakon o BIA. Krajnje dobronamerno apelujemo da dozvolite priliku da se raspravlja o suštinskim i tehnički bitnim amandmanima, kako bi pripadnici vojno-bezbednosnih snaga ove zemlje iz ove skupštinske sale izašli sa tekstovima zakona koji su prošli kvalitetnu stručnu raspravu, a ne političku propagandu i promotivne performanse. Hvala vam.

Zahvaljujem.
(Vladimir Đukanović: Replika.)
Nemate pravo na repliku, gospodine Đukanoviću.
(Aleksandar Martinović: Poslovnik.)
Po Poslovniku? Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, povređen je član 107. Pre svega, zbog građana Republike Srbije, na set zakona o kojima raspravljamo na ovoj sednici podneto je ukupno 1.600 amandmana. Poslanička grupa SNS podnela je 380 amandmana. Ko je podneo sve ostale amandmane? Podneli su poslanici uglavnom opozicionih poslaničkih grupa.

Prema tome, ta prva i pogrešna teza da poslanici SNS zatrpavaju Skupštinu nekim, kako oni kažu, nepotrebnim i besmislenim amandmanima, nije tačna.

Druga stvar, da li je neki amandman suštinski ili nije suštinski, to je lično mišljenje svakog poslanika. Mi mislimo da su naši amandmani suštinski, kao što vi verovatno mislite da su vaši amandmani suštinski. Mi kroz amandmane koje podnosimo kao poslanička grupa afirmišemo sve ono što je dobro u politici Vlade Republike Srbije kada je reč o odbrani.

Treće, podnošenje amandmana nije nikakva opstrukcija. Kada se koristite pravom koje vam pravni poredak daje na raspolaganje, onda vi ne vršite nikakvu opstrukciju. Opstrukcija podrazumeva zloupotrebu, opstrukcija podrazumeva da uzimate pravo koje vam ne pripada. Kada koristite pravo koje vam Poslovnik daje, onda to nije nikakva opstrukcija.

Četvrto, vremena za raspravu, i to je ono što vi nećete da kažete građanima Srbije, neko vam, kaže, krade vaše vreme. Niko vaše vreme ne može da ukrade. Vi imate onoliko vremena spram broja poslanika, a broj poslanika se ne osvaja u Skupštini, nego na izborima. I vi nemate problem sa poslaničkom grupom SNS, vi imate problem što vašu politiku građani Srbije ne uvažavaju i što nemate dovoljno poslanika.

Zahvaljujem.
Smatram da nije povređen član.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni?
(Aleksandar Martinović: Ne.)
Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Ja ću na osnovu člana 27. i iskoristiću otprilike temu koju je koristio i kolega Martinović, naravno na malo drugačiji način.

Slažemo se mi u SRS da podnošenje amandmana nije opstrukcija. Zalažemo se da svaki narodni poslanik aktivno učestvuje u radu Parlamenta, između ostalog, i tako što će i podnositi amandmane, jer to valjda podrazumeva da će pre toga pročitati predlog zakona, pa da će onda moći i nešto da kaže u toku rasprave u pojedinostima, odnosno o amandmanima.

Ono što treba da se kaže, ne treba da prebrojavamo ko je koliko amandmana podneo. Činjenica jeste da postoji veliki broj amandmana, ali je takođe činjenica da zbog lošeg Poslovnika ne može da se raspravlja u ovom delu, znači, po tri dana raspravljamo o tri ili četiri člana. I tu je taj najveći broj amandmana koji podnose poslanici vladajuće većine. Naravno, mi iz SRS, nas 22, uredno i redovno podnosimo po toliko amandmana na svaki član, odnosno svaki narodni poslanik podnosi amandman na određeni član. To isto rade poslanici vlasti, samo u mnogo većem broju i to je razlog zbog čega se javlja ta situacija da mi zapravo raspravljamo samo o tri ili četiri predloga zakona.

Takođe, treba napomenuti da je ovaj način rada uveden sa ove strane tzv. demokratske, od strane bivših dosmanlija i sada novodosmanlija, da su oni tada imali zaista besmislene amandmane, jer su na svaki član podnosili isti amandman i oni su zadali taj zadatak, završavam, molim vas, i sad, oni su umorni, oni nemaju više snage da učestvuju ozbiljno u parlamentarnom životu i onda su im krivi svi drugi koji podnose amandmane.

Da bi ovo bilo regularno, mi još jedanput ponavljamo - dajte hitno da menjamo Poslovnik i da zaista možemo da govorimo o onome što je tema dnevnog reda. Hvala. Izvinite zbog vremena.