Govoriću jednako o amandmanu kao što je govorio i prethodni govornik, dakle ništa o tom amandmanu, pošto je vama dozvoljeno da pričate i dalje na temu da li svi poslanici imaju prava ili neki imaju, a neki nemaju da ulažu amandmane.
U vremenu dok ste vi bili u poslaničkoj grupi koja je učestvovala na izborima i to je bio pokret DJB, ta praksa je započeta, o kojoj vi sada govorite sa tolikom strašću. Mislim da je u pitanju bio jedan od zakona iz oblasti obrazovanja, gde je Saša Radulović, i vi ste mu zdušno u tome pomagali, dajući svoje potpise, preko 100 amandmana uložio na jedan zakon sa jednom te istom rečenicom.
Znači, nijedan amandman, odnosno predlog amandmana nije odgovarao materiji koja treba da se promeni, jer je sto puta napisano – udžbenici moraju biti besplatni za svu decu koja pohađaju osnovno i srednje obrazovanje. Tako nešto. Toliko je to bilo besmisleno sto puta ponoviti nešto, da smo došli u situaciju da smo nekoga vašim demagoškim obrazloženjima pokolebali ovde i da je većina poslanika pritisla dugme i glasala za zakon, odnosno Predlog zakona bi bio potpuno obesmišljen i morali bi da idemo na novo usvajanje, jer materija sa desne strane, koja je trebalo da se menja tim amandmanom, uopšte nije odgovarala toj rečenici sleva. I vi ste dali jedan primer koji je demokratski prihvatljiv bio ovde i za poslanike koji podržavaju Vladu Republike Srbije i za vas koji je trenutno ne podržavate. Videćemo, možda ćete u budućnosti i da se predomislite.
Znači, ne vidim šta je sada sporno, zašto jedan broj poslanika ne bi smeo da ulaže amandmane da bi drugi ulagali amandmane koji, do sada se pokazalo, apsolutno nemaju nikakvu, nikakvu vezu sa materijom koju predstavlja jedan od zakona?
Ako već pričate o tom izveštaju, prvo, ne piše rečenica – vladajuća većina vrši opstrukciju. To je neko vaše tumačenje. Te rečenice u izveštaju nema.
Oni koji su pisali taj izveštaj imaju malo više veze sa shvatanjem demokratije od onih koji interpretiraju široko izveštaj, pa su se uzdržali to da napišu, možda misle kod kuće kada odu, uzdržali su se zato na moje pitanje ambasadoru samo da mi pomogne kako da zabranim jednim poslanicima da ulažu amandmane, a da dozvolim drugima samo da ulažu, on je rekao da nema za to nikakvo rešenje. Prihvatila sam da zajedno, ekspertski to nekako napravimo. Možda zemlje koje su članice EU imaju drugačija rešenja, možda oni imaju nekakve zabrane u svojim poslovnicima. On je rekao da će videti, razmisliće.
Najlakše je kritikovati nekog, držati našem parlamentu lekcije o demokratiji, podleći onome što čuju od vas ili od onih iz Beograda koji im pomažu da bi napisali taj izveštaj. Verujte mi, ambasador ne sedi i ne gleda ovo po čitav dan, niti prati koliko je koja poslanička grupa uložila amandmana, a koja ne. To sigurno ne radi. Možete sa njim porazgovarati, ako do sada niste.
Prema tome, zlonamerno se izveštava nešto o radu našeg parlamenta i treba da pomognemo da slika o našem parlamentu bude bolja, a ne da se trudimo da ocrnimo rad u našem parlamentu koji ništa nije nekvalitetniji od rada u drugim državama. Tamo se svađaju. Ako hoćete, malo pogledajte kako je to nedavno izgledalo u parlamentu Francuske Republike. Kreću ka stolu predsedavajćeg, hteli su valjda nešto sa njim da raspravljaju, vikali su na njega da im je ukrao dve-tri minute vremena, policija je stala ispred predsedavajućeg da bi ga fizički zaštitila. Ništa se ovde ne dešava dramatično drugačije u odnosu na druge parlamente.
Zato vas molim, kada kritikujete, dajte neko rešenje, ali u skladu sa Poslovnikom koji imamo, jer u članu 38. piše da moramo da radimo na način utvrđen zakonom i ovim Poslovnikom. Dajte rešenje po ovom Poslovniku kako jedni da ulažu amandmane, a drugi da ne ulažu.
Dajte rešenje da više ne obesmišljavamo predlog za utvrđivanje dnevnog reda. To vam izgleda ne smeta. Na svakom početku sednice imamo preko 200 predloga utvrđivanja dnevnog reda po redovnom, po hitnom postupku, koji ne znači ništa. Vi tvrdite da ovi amandmani ne znače ništa, pa kakvi su onda ti predlozi za utvrđivanje dnevnog reda. Sada, kada bi neki poslanik ozbiljno hteo da se neka tačka dnevnog reda uvrsti, nešto što će suštinski promeniti život građana koje mi predstavljamo, bio bi shvaćen kao još 237. predlog dnevnog reda i poslanici koji možda imaju nameru da nešto uvrste, a ne da drže ovde političke pridike i Hajd park govore, oni se uzdržavaju od toga.
Znači, dajte predlog kako da smisleno upotpunjujemo dnevni red i kako da neki odustanu, a neki da predlažu dopune amandmana. Nemojte samo ustajati i govori ovo ne valja, ovo ne valja, vi nama ne date da govorimo. Imate vaše vreme, rekao vam je poslanik Martinović, pa koristite ga, pa preskočite to vreme koje drugi koriste i onda vaše vreme koristite za tačku koju vi želite. Ko vas sprečava da govorite sada u novom vašem klubu koji ima šest minuta, i to veštački?
Protivnik sam toga da oni koji su učestvovali na izborima i oni koji nisu učestvovali na izborima prekrajaju volju građana i onda dobijaju nekakvih šest, 10, 15, 20, 50 minuta. Zašto? Kada građani nikada nisu čuli sa za vas i za vaš poslanički klub, da vi uopšte imate šest minuta? Vi ste bili na listi DJB, trebali ste ostati tamo do kraja i koristiti vaše vreme na Predlog Zakona o BIA, a na koji vi imate amandmane i pričati u vremenu koje su vam građani Srbije dali. Vi sami znate da ste vi u nepostojećoj nekoj političkoj opciji koja je ušla posle godinu i po dana u parlament, predstavlja se sada, i vi sada nama tražite da poslanici SNS ne ulažu više amandmane da bi vi malo više govorili, pa to je apsurd politički. Pokažite mi državu u Evropi, članicu EU u kojoj se ovakav presedan kakav se dešava ovde u parlamentu. Baš u tim klupama u kojima sedite, osim DS i Dveri, ko je ostao u autentičnoj poslaničkoj političkoj opciji koja je učestvovala na izborima, pa da onda razgovaramo ko kome uzima vreme? Ne, vi ste dobili dodatnih šest i nešto minuta od nula koliko ste imali na izborima, jer vas na izborima nije ni bilo. Izvinite.