Hvala predsedavajući.

Kaže tamo lepo – član 109. stav 7, ako se ne varam – Opomena se izriče narodnom poslaniku ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatan život drugih lica.

Dakle, moje izlaganje je bilo vrlo načelno, ideološko-političko, bez pominjanja bilo kojih pojedinaca, a kamoli ulaženja u nečiji privatni život.

Sa druge strane, vi ste omogućili gospodinu Rističeviću da pominje privatni život moje porodice, da monstruozno laže kako je u porodici Obradović ikada bio ikakav logor za bilo koga. To znaju svi u Čačku, u Vranićima, da je moj deda bio najobičniji nadničar, koji nikakve veze ni sa čim nije imao, a kamoli sa Komunističkom partijom Jugoslavije ili bilo čim sličnim. Znači, to je monstruozna laž.

Ja sam već dokazao za pet stvari koje je Rističević danas izgovorio da su sve laž i taj čovek bi konačno morao da odgovara, jer on laže 24 sata dnevno, a niko ga ne zaustavlja u toj laži.

Kolega Obradoviću, hajde malo prilagodite vaš rečnik.

Morate razumeti, zaista se radi o uvredi moje porodice i moram biti emotivan, ali ću se prilagoditi.
Dozvolite samo onda da pojasnim u čemu se urušava dostojanstvo ove Narodne skupštine.
Nijednog trenutka nisam negirao drugi antifašistički pokret otpora u Srbiji, a to je Partizansko-komunistički pokret. Samo sam govorio o nečemu potpuno drugom – da ako se ističe antifašizam, a treba da se ističe, zašto se zaboravlja đeneral Draža Mihajlović? Zašto ne znamo njegov grob?
Pazite, ako imamo vremena, a nemamo i neću da zloupotrebljavam povredu Poslovnika, možemo da govorimo o tome kako su se Draža i LJotić ujedinili u Sloveniji protiv komunizma 1945. godine, za one koji to ne znaju, pa da izvedemo tu vezu kako se zapravo jedan veliki nacionalni front stvorio protiv komunističke opasnosti koja je došla i odnela sa sobom desetine hiljada života, streljanih, posle oslobođenja 1945. godine.
Dakle, hajmo da budemo objektivni…
(Predsedavajući: Kolega Obradović, privodite kraju.)
Gospodine predsedavajući, samo to tražim na kraju, da budemo objektivni. Ako je nešto bilo dobro u komunizmu, bilo je dobro. Ali, ako je neko streljao u komunizmu, to nije dobro i to mora konačno da se raščisti i reši.

Kolega Obradoviću, ja zaista vama ne mogu da pomognem.
Vi tražite da Narodna skupština bude ta koja će da utvrđuje nečiju istorijsku odgovornost, i to kada raspravljamo o zakonu o pojedinostima koji se odnosi na vojno obrazovanje i školovanje, da mi kao Skupština utvrđujemo istorijske okolnosti, da mi donosimo presude da li je neko streljao ili nije.
Znate li vi sa čime se bavite u ovom trenutku? Shvatate li koliko je to ozbiljno?
Znači, izvinite, ja moram još jednom da vam kažem da se uzdržavate od toga. Bila je i oslobodilačka borba i građanski rat. Svako otkopavanje istorije vezano za građanski rat budi određena osećanja kod članova porodice, kod svih. Zato vas molim da o tome vodite računa. Organizujte tribine, organizujte naučne skupove, pričajte o tome, ali nemojte Skupštinu da zloupotrebljavate za to, osim ako to baš nije tema dnevnog reda, a nije.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni?
Po Poslovniku, da li još neko želi reč?
Narodni poslanik Marijan Rističević, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, čl. 103, 108. i 109.

Gospodine predsedavajući, bili ste u obavezi, zbog onog – laže, itd, da izreknete neku meru gospodinu Obradoviću, koji je iskoristio Poslovnik da bi izneo svoju repliku na moje izlaganje.

Dakle, ja nisam ništa izmislio. Ovo je „Iskra“ iz 1999. godine, gde gospodin Obradović hvali LJotiće.

Pod dva, LJotić i Draža nisu nikada bili zajedno u Sloveniji. Ovo je neka nova činjenica i ja sam naprosto frapiran. Verovatno da je bio na granici Bosne i Srbije, ali, to je malo dalje od Slovenije, jer LJotić nije znao šta je Slovenija a šta je Bosna i Hercegovina.

Nadalje, ovo je iz čačanskih novina. Kada svi u Čačku znaju da je netačno ono što sam ja izneo, ovoga onda u čačanskim novinama ne bi bilo, a potpisuje dr Petar Janković iz Čačka, sa čijom strankom on sada obnavlja neke odnose. Znači, tu ima 10 tvrdnji koje su iznete javno na konferenciji za štampu. Kada je nešto u novinama i kada je izneto, po pitanju gospodina Obradovića, onda to svakako nije nikakva tajna.

Ako bih ja sada pitao da li se susreo sa izvesnim Martinom, pripadnikom ambasade SAD, ja mislim da bi on rekao da ni to nije tačno.

Dakle, za sve što sam rekao, a rekao sam da ima i stan u centru Čačka, i ukoliko ga nema, onda nema problema da mi ga pokloni. Ali, ukoliko ga ima, ja sam zadovoljan poklonom. Šta god ja iznesem, on kaže da lažem. Ali, ako ja lažem, papiri ne lažu. Dakle, ili si pisao za „Iskru“ ili si doktorirao na ljotićevoj, pod znacima navoda, ideologiji, gde si čak poveo gerilsku borbu, navodno. Rekao si da ćeš se gerilski boriti protiv ove vlasti, a to isto je iz doktrine Dimitrija LJotića, on je rekao – ne trebaju nam glasači, trebaju nam borci i sada čovek koji je pozvao na gerilu, meni ta gerila nikako ne paše.

On govori, takođe, u ovom časopisu, on piše, da je demokratija starija sestra komunizma. Ja ovog Boška Obradovića ne mogu da shvatim. NJega bi čovek morao voleti da bi mogao lakše da shvati šta on priča. Hvala.

Da li ima još po Poslovniku?
Reč ima ministar Vulin.

Znate kako, kada govorite o zakonu koji, niti ste pročitali, niti išta znate o njemu, onda morate da napravite ovu reku mržnje i ako biste mogli Srbe da posvađate dodatno, kada bi mogli da se pobiju ovde pred vama, pa da vi budete sudija i da navijate za pobednika zajedno sa ustašama ili kakvim sličnim, tada biste bili najsrećniji.
Komunistima antifašizam osporavaju u celoj Evropi fašisti. Svi do jednog. Svaki fašista u Evropi smatra da su komunisti zlo, svi do jednog. Nema nikakve dileme. Vrlo je zanimljivo da sledbenici Dimitrija LJotića govore o antifašistima. Šta ste očekivali? Da govore dobro o njima? Ne mogu da govore o njima, to je jače od njih.
Znate, na svim ratujućim stranama u Srbiji, tadašnjoj Jugoslaviji, je bilo puno antifašista, osim kod Dimitrija LJotića. Tu nije bio ni jedan jedini. Nema zabeleženog ljotićevca koji je bio protiv fašizma, pa ne može biti ni sledbenika ljotićevaca koji su antifašisti, jednostavno ne može.
Vidim ja da bi ovde ponovo kosti da se vade. Slušao sam nedavno iz Hrvatske, baš ista ideja. Gle čuda! Otkud to da u srpskoj Skupštini dođe ideja iz Hrvatske da se vade kosti, da se ponovo premerava i nešto broji? Sudovi su ti koji odlučuju o svakom pojedincu. Ne može Narodna skupština to da uradi, a posebno ne mogu LJotićevi sledbenici to da rade, nemaju pravo na to. Postoji Zakon o rehabilitaciji. Ako već hoćete da znate, ali ne zanima vas, Vojska Srbija je pre nekoliko dana odala poštu umrlim pripadnicima Kraljevske vojske Jugoslavije zato što su bili rehabilitovani, zato što su se borili protiv fašizma i tačka. To se ovde ne razume. Ovde hoće od naše Vojske da se pravi ideološka organizacija.
Znate, jedino ko hoće da nas izbaci iz antifašističkog sveta, a tu govorim o partizanima, jesu ustaše. Ustaše govore da se partizani nisu borili. Sada pokušavaju da nas ispišu iz istorije Drugog svetskog rata. Ponosan sam na istoriju Prvog svetskog rata i ponosan sam na istoriju Drugog svetskog rata. Mi smo bili pobednici zahvaljujući tim ljudima. Kako vas nije sramota da im pljujete po grobovima? Ponosni smo na svakog antifašistu, bilo da je nosio petokraku ili nešto drugo, ali znam da ni jedan ljotićevac nije nosio antifašistički znak.
Ostavite ovaj nesretni narod, nemojte da ga delite. Sramota je raditi za našu službu, a nije sramota cinkariti za, kako čujemo, razne atašee vojne i ostale, raznih stranih ambasada? To je u redu? To je prihvatljivo ponašanje, i to ne kad je rat? Pustite ovaj narod da zaleči svoje rane, ima dovoljno rana. Imamo zakone, ima ko će, ima šta će, svako će dobiti svoje mesto u istoriji, kao što je već dobio. Kao što vidite, ova država se ponaša fer i ravnopravno prema svima.
(Predsedavajući: Privedite kraju, gospodine ministre.)
Izvinite, prekoračio sam.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Dragan Vesović.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Mislim da ste povredili član 109. S obzirom da za gospodina ministra u ovom uvaženom domu važe ista pravila kao i za narodne poslanike, bili ste dužni da njegovo uvredljivo izlaganje prekinete.

Pitam vas, na koga misli gospodin ministar kada kaže da je fašista? Pitam i vas, gospodine ministre, da li vi znate šta ste rekli? Kome vi kažete da je fašista? Kome vi kažete da je fašista…(Isključen mikrofon.)

(Aleksandar Vulin: Pali ste u vatru.)

(Dragan Vesović: O čemu pričate? Vi ste pali u vatru.

Nemojte da vređate. Nazvali ste me da sam fašista.

Vodite računa šta pričate.)

Kolega, ni u jednom trenutku nisam čuo da je vas ministar nazvao da ste fašista. Nazivao je ljotićeve fašistima, a ko zastupa njihovu ideju neka se sam pronađe u tome, nek se prepozna.
Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.