Evo daću vam, izvolite.

Pre svega, mislim da je nezabeleženo i istoriji Evrope sigurno da jedan bivši ministar odbrane, ne dobije bezbednosnu proveru i to 2016. godine, da nije prošao bezbednosnu proveru 2015. ili 2016. godine. Čovek je bio ministar odbrane, da nažalost po vas, zato što je to čist revanšizam. Učestvovao je, imao je pristup svim najpoverljivijim informacijama i pripadnik tela…

Molim vas da ne dobacujete. Gospodine Arsiću, možete li da objasnite vašim kolegama da ne budu toliko nestrpljivi. Znam da je njima nervoza udarila na maksimum. Znam da shvataju da će izgubiti vrlo brzo sve privilegije, jer će SNS izgubiti izbore. Znam da ih boli kada neko govori istinu, ali voleo bih da mi neko objasni kako neko ko je prošao bezbednosne provere od 2000. godine, sve, 2015. godine dolaskom na vlast vas iz SNS, kada je politika ušla u sve pore i kada se odlučuje politički kao što nama Ustavni sud kaže, prikupili smo preko 50 hiljada potpisa da se vrate otete penzije, a Ustavni sud nam kaže, pa to je urađeno zbog finansijske konsolidacije zemlje. Kakve veze ima Ustavni sud sa finansijskom konsolidacijom zemlje? Voleo bih da mi to neko objasni. Ali ja znam sa čim to ima veze, sa SNS, jer SNS želi da kontroliše sve. Zaista je sramota to što je malo pre ministar izneo i slobodno vas molim da to ne govorite nigde van Srbije, doduše, vas nigde ni u jednu zemlju neće ni da puste, možete da idete od Surdulice do Subotice da se šetate.

Molim vas da to ne govorite nigde jer će se smejati državi Srbiji. To što će se smejati vama, mene briga, ali me briga ako se smeju zemlji iz koje sam ja i u kojoj ja živim. Hvala.

Pravo na repliku narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Pa sada, kako je Dragan Šutanovac 2000. godine dobio sertifikat o bezbednosnoj proveri, vrlo je jednostavno. Koza je čuvala kupus. Kada god koza čuva kupus, lako se dobije sertifikat da si prošao bezbednosnu proveru, ali kada se promenila vlast, a ono što gospodin Milojičić neće da kaže, Dragan Šutanovac 2016. godine nije prošao bezbednosnu proveru, pa se žalio sudu, pa je sud potvrdio da iz osnovanih razloga nije mogao da prođe bezbednosnu proveru i njegova žalba je odbijena. Znači, nije ovde stvar samo da je neki skupštinski odbor ili da je neka bezbednosna služba odbila da izda sertifikat Draganu Šutanovcu, sud je utvrdio da postoje osnovani zakonski razlozi zašto Draganu Šutanovcu ne treba izdati sertifikat o pristupu tajnim podacima.

Ovde nam je gospodin Milojičić stalno postavljao pitanje, pitajte gospodu iz SNS ovo ili ono. Evo, ja sam, drage moje kolege, iz SNS strašno zabrinut. Uskoro ćemo da izgubimo vlast od strane gospodina Milojičića, Ćirića, Ješića i ostalih i izgubićemo brojne privilegije.

Evo ja ću npr. da izgubim kolekciju od preko 150 satova, izgubiću jedno deset stanova u Beogradu, izgubiću vile, izgubiću umetničke slike koje vrede stotine hiljada evra, izgubiću ušteđevinu od preko milion evra koje imam u koje kakvim bankama i neću moći da letujem na Maldivima. Dakle, izgubiću brojne privilegije i zaista me je strah. Ne znam Marijane šta ćeš ti od tih privilegija da izgubiš, ali smo zaista u strahu, gospodine ministre, jer uskoro gubimo vlast i ode moja kolekcija satova, a zamislite, ja sam tu kolekciju satova kojih imam preko 150 stekao od ministarske plate koja iznosi oko 100.000 dinara i od te plate uspeo sam da kupim i nekoliko vila, nekoliko desetina stanova i da letujem na Maldivima i da imam umetničke slike, itd.

Kako mi je to pošlo za rukom, pitaj dragog Boga, ali nekako mi je pošlo za rukom, ali me je uhvatio živi strah, jer ću uskoro da izgubim sve te privilegije, pobediće me ovi koji su vodili Srbiju do 2012. godine.

Polako kolega Ćiriću, ima puno replika. Prvo reč ima kolega Đukanović.

Znate, ja sam bio član tog istog odbora, gde i danas gospodine Milojičiću, i on dobro zna kako se prolazi ta bezbednosna provera, znači, krvna zrnca vam proveravaju, ne postoji nikakva mogućnost da vas neko obmane, laže, da nekome namerno nećete da date da on prođe, da ne dobijete sertifikat i jednostavno, radi se o nečemu što je notorna činjenica, a to je da bivši ministar odbrane nije prošao, a sada se neko pita kako je moguće da je bio ministar odbrane. To se i mi pitamo? Zaista se pitam kako je bilo moguće da on bude ministar odbrane, ali znate, u ovoj zemlji su bili i od onog Davinića, već ne znam ko, bili su ministri odbrane, pa smo redovno imali afere od „Satelita“ pa ne znam do čega. I tako je Vojska temeljito urušavana i propadala je lepo.

Znate, ja bih voleo, evo vi ste tu gospodine ministre, kako je to neko dobijao mogućnost u vreme upravo pomenutog ministra, da gradi određene zgrade, instalacije za vojne objekte? To je bila jedna vrlo zanimljiva afera, posebno zato što je vezana za Zvezdaru, gle čuda i ko su ti ljudi sa Zvezdare koji su dobijali posao u Ministarstvu odbrane da rade taj posao?

Bilo bi lepo da to čujemo jer mislim da bi se sva javnost zgranula kakvi su tipovi ulazili u naše Ministarstvo odbrane i dobijali takve poslove. Kada postavljate to pitanje kako nije prošao tu proveru, nije prošao upravo zato što su mu pronašli sve to što su mu pronašli, a bilo je mnogo logičnije pitanje i svi se pitamo ovde i čitava javnost kako je on uopšte mogao da bude ministar odbrane, a to vam je isto kao kako je mogao gospodin Ponoš da bude načelnik Generalštaba, da preskoči sve moguće instance i da dođe i bude načelnik Generalštaba i toliko o vašoj stručnosti i svemu što ste radili za našu Vojsku. Hvala.

Pravo na repliku narodni poslanik Komlenski.

Zahvaljujem predsedavajući.

Evo malo da pojasnim kako šibadžija sa Đeram pijace, ničim zasluženo bivši ministar odbrane nije prošao bezbednosne provere. To je kada prodajete tenkiće, da platite piće, a da biste lakše prodavali tenkiće, na mesto pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse, postavite kumiće. A onda, uz kumiće, tenkiće za piće, a kumići budu pomoćnici ministra odbrane za materijalne resurse od maja meseca 2007. godine do decembra 2012. godine, nakon čega Uprava vojne policije protiv kumića podnese krivičnu prijavu za krivično delo iz člana 359. stav 3. zloupotreba službenog položaja.

Nije to bilo samo zbog pića i tenkića, nego je bilo zbog „Megalink“ jer je zajedno kumić sa nekim licima zloupotrebio službeni položaj i postupajući protivno propisima koji regulišu nabavku opreme Vojske, naoružanja, zanemarivanje propisanih postupaka, sve kako bi omogućio zaključivanje ugovora sa preduzećem „Megalink“ iz Beograda, DOO radi nabavke određene opreme, a neću ih iz bezbednosnih razloga pominjati ko je, a kažu, oni koji su podneli krivičnu prijavu, ni manje ni više, pribavili imovinsku korist preduzeću „Megalink“, a na štetu Ministarstva odbrane i budžeta Republike Srbije i svih građana Republike Srbije u iznosu od preko 150 miliona dinara.

Tako ode piće, odoše tenkići, a mi se čudimo zašto bivši ministri nisu više podobni da pristupe poverljivim informacijama.

Jako čudno.

Pravo na repliku, Goran Ćirić.

Najviše vremena u ovoj raspravi očigledno koristimo za napad na jednog od bivših ministara i to sigurno neće pomoći poboljšanju ovih zakona koji su danas na ovoj sednici Skupštine. To je stari običaj koga sam se nagledao i naslušao, a to je, evo očigledno sadašnji ministar ili neki ljudi koji dođu na čelo najodgovornijih institucija u zemlji, probaju da zasluže poštovanje, autoritet, odgovornost, time što će napadati i blatiti one prethodnike.

Tako se ne stiče, gospodine ministre, autoritet prvog čoveka ovako važne institucije, ovako važnog ministarstva, time što ćete napadati i time što će vaši istomišljenici napadati bivšeg ministra. Za svaku jaku instituciju je potrebno da ima kontinuitet i da naslednici naslede i ono što je bilo dobro iz prethodnog perioda, a da poprave ono što je bilo loše.

Očigledno je da smo se naslušali, ali zaista, laži koje mogu mnogi od vas ovde da potvrde, a to je jedna od mnogih.

Bivši ministar Šutanovac je topio tenkove u Smederevskoj železari i to se ovde smatra istinom. To jednostavno tehnološki nije moguće i sami znate, ugljenički ili legirani čelici da li mogu da se pretopljavaju sa postojećom tehnologijom u Železari Smederevo. To je jedna od laži koja nije potrebna ni ministru, ni Vojsci, niti ovoj instituciji.

Mislim da je najbolje da pođete i najiskrenije, od samog sebe, od svoje iskrenosti i odnosu prema ovoj uniformi, svom ličnom odnosu i ja želim da pođem od toga, jer sam rezervni oficir i nosim ovu uniformu sa ponosom i bio sam učesnik rata 1999. godine u raketnim jedinicama. Ovde pred vama mogu da izađem jasno sa tim šta ja radim za ovu instituciju i šta ću raditi ubuduće i kao bivši predsednik gradskog odbora DS u Nišu, te 1999. godine sam nosio tu uniformu u Podujevu u raketnim jedinicama.

Šta ste vi učinili? Mislim da je to ono čime treba da svedočite i stičete svoj autoritet pred ovim generalima, pred čitavom Vojskom Srbije, a ne na takav način što ćete napadati bivše ministre i što ćemo slušati očigledne laži o mnogima o njima.