Pravo na repliku, ministar gospodin Vulin.

Meni je zaista drago što čujem da se sigurno jedan rezervni oficir ne može složiti s tim da je Srbija kriva za to što je bombardovana i da je vodila politiku koja je dovela do bombardovanja, odnosno agresije NATO pakta. Drago mi je što se razlikujete tu od svoje stranke i što ne mislite da je naša borba bila uzaludna, nametnuta i da je borba našeg naroda protiv agresije bila naša krivica u stvari. Odlično, to mi je drago da smo čuli.
Kako se stiče autoritet? Pa najbolje se stiče na izborima. Vidite šta ste stekli na izborima? To možete da vidite. Žao mi je što kao predsednik ili gradonačelnik ili Gradskog odbora Niša, kako god da ste rekli, niste, recimo, ispoštovali obaveze prema vojsci, koje ste potpisali sa vojskom još 2010. godine, da ćete zemljište dato za kasarnu Viktor Bubanj i zemljište za aerodrom dati više stotine stanova vojsci. Niste dali. Bilo bi odlično da ste to uradili. To je dobar način da steknete autoritet, recimo, kod te vojske, baš kao što Grad Niš od vašeg potpisa do danas duguje vojsci 157 hektara, 157 hektara za bazu, kao što odlično znate, za zemlju koja je data vojnom aerodromu. Znate da je tako, baš kao što znate da stanovi nisu dati vojsci, a zemlja je dobijena i zemlja je od vojske data. Dakle, to bi bilo dobro. Šteta što niste.
Hajde da govorimo još o nekim stvarima kojima se stiče autoritet. Stiče se autoritet tako što vratite one koje su baš partije DOS izbacile iz vojske, brutalno ih proglasili zločincima i zabranili im da prilaze svojoj vojsci. Znate, u tom istom Nišu, koji ja mnogo volim i poštujem, u komandi kopnene vojske, u garnizonu, ljudi iz treće armije nisu smeli da uđu, a ne da organizuju jednu proslavu, a sada smeju. Dođu u svoju vojsku, koja ih voli i poštuje. Što nisu dolazili ranije? Zašto ih nije bilo od 2000. godine pa sve do sada? Zato što ih nije bilo, jer ste ih se stideli i njihove borbe?
Žao mi je što to moram da govorim, jer to dobro govori o našem narodu i dobro govori o našem odnosu. Isteklo mi je vreme. Hvala vam.

Narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Koristim vreme poslaničke grupe, pošto zahteva više vremena na odgovor na ovo pitanje i na ove neistine, zaista.
Prvo, bio sam gradonačelnik Niša od 2000. do 2004. godine i ponosan sam da sam učestvovao zajedno sa pripadnicima vojske i onim hrabrim ljudima koji su dominirali i izvukli 30 najekskluzivnijih projektila, od 300 do 1000 kilograma eksploziva sa uranijumskim punjenjem na dva kilometra od centra Grada Niša. Da, ponosan sam zbog toga što smo obnovili niški aerodrom, što smo uspostavili tu infrastrukturu, koja je važna i za vojsku i za Grad Niš i za civilne letove i, naravno, za sve ljude koji žive u jugoistočnoj Srbiji, u čitavoj Srbiji.
Da, bio sam gradonačelnik i ponosan sam na to, a to pitanje da li je neko imao prava da uđe i da li je bilo saradnje sa tada Trećom armijom, to možete da pitate tadašnjeg načelnika Treće armijske oblasti, generala Markovića. Možete da pitate i mnoge druge oficire sa kojima smo imali saradnju i sa tadašnjim vladikom niškim, sadašnjim Patrijarhom i te kako je bila saradnje i te kako je bilo spremnosti da radimo na tome.
O politici i onome što pričate 1990. godine, da, kao pripadnik Demokratske stranke sam se uvek zalagao za saradnju na regionu i pokušaju da se nađe rešenje za tu bivšu državu koja je zaluživala, pre svega njeni građani, mirno rešenje i traganje za tim rešenjem, a ne načinom da se uđe u građanske ratove i da na kraju neuspešnom politikom dođemo u situaciju da ratujemo sa čitavim svetom i onda kada se to desilo, naravno da sam ušao u borbu i da sam branio i svoju decu i decu svih nas i da sam bio spreman da dam i život, a to jeste upravo poruka ovih ljudi koji sede ovde u prvim redovima i koje naravno poštujem, jer je to ta čast i to je taj pristup u kome kažete – da, ja sam spreman i ja želim nešto lično da uradim za svoju državu i za Vojsku Srbije.
Sada vas pitam, gospodine ministre, šta ste to vi uradili 1999. godine? Gde ste vi bili? Neću ja govoriti o vašim porukama koje smo slušali zbog čega niste bili tada pripadnik i rezervnog sastava, zbog čega niste rizikovali svoj život, zbog čega niste u tom trenutku bili pripadnik Vojske i zbog čega niste branili državu, nezavisno od politike koju su zastupali od 1990. do 1999. godine.
Još jednom kažem, želim da svedočim svojim životom, svojim postupcima i mislim da je to najpoštenije od svakoga od nas ovde u ovim klupama, pa to očekujem i od vas, a pogotovo od vas, od ministra koji vodi ovako važan resor. Želim lični primer i voleo bih da ga vidim u vama, zbog čega te 1999. godine niste bili u ovoj uniformi. Dali dva ili tri ili četiri objašnjenja koja nisu baš bila kompatibilna. To je pristup koji očekuju i narodni poslanici, a verujem i najveći deo vojnika, pripadnika Vojske Srbije.

Po Poslovniku, narodni poslanik Branimir Rančić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

S obzirom da dolazim iz grada Niša, ovde moramo da raščistimo neku dilemu.

Član 107. dostojanstvo Narodne skupštine, jer prethodni govornik je govorio, da kažem u blagom tonu, alternativnu istinu, da ne bih upotrebio reč iz Vukovog rečnika – laže.

Ja bih prethodnom govorniku postavio pitanje, jer ovo što se dešava sa aerodromom u Nišu treba uporediti sa 1996. i 2000. godinom, kada je gradonačelnik Grada Niša bio Zoran Živković. Posle toga je na mesto gradonačelnika došao Goran Ćirić od 2000. do 2004. godine.

Da li je tako, gospodine Ćiriću?

(Maja Videnović: To nije povreda Poslovnika.)

U međuvremenu je premijer zemlje bio od 2003. do 2004. godine, hvala Bogu, kratko vreme, Zoran Živković. Postavlja se pitanje zašto Živković nije preneo vlasništvo aerodroma sa državnog na Grad Niš, a to ste i vi Ćiriću mogli da uradite, da prenesete vlasništvo aerodroma sa državnog na Grad Niš, a ne sada, pošto je to sada dilema, nego je to uradio premijer Cvetković 2010. godine? Samo da se zna zašto se čekalo do 2010. godine. Hvala.

(Goran Ćirić: Replika.)

Bila je povreda Poslovnika. Ne možete repliku da dobijete na povredu Poslovnika.
(Maja Videnović: Ovo nije povreda Poslovnika.)
Reč ima ministar gospodin Vulin. Izvolite.

Hvala lepo.
Kao što vidite, ne čitaju se zakoni. Šalju se amandmani „briše se“ i onda naravno da nemamo o čemu da pričamo.
Onda ćemo, naravno, da idemo sa jezikom ličnih uvreda i onda ćemo da idemo sa jezikom vraćanja na politiku, a ništa o onome o čemu smo danas trebali da razgovaramo.
Svako od nas je uradio sve što je mogao braneći svoju zemlju na način na koji je mogao gde god da je mogao. Ja ću vas podsetiti, a to nažalost niste imali prilike da se setite za sve vreme svoje vlasti baš u Nišu da, recimo, donesete bar zakon ili dan o civilnim žrtva,a NATO agresije. Niste smeli da progovorite uopšte o tome. Reč niste smeli da kažete. Sada se ovih godina, od kako je Aleksandar Vučić postao premijer, počelo obeležavati i to u tom Nišu u kome niste smeli da pričate o tome glasno. Naravno da je to tako.
Bez obzira ako ste nešto i lično uradili, ja vam na tamo čestitam, ali učešće u politici koja je sve to rušila i učešće u politici koja je svesno uništavala i vojsku i naš narod, ne služi vam naravno na čast.
Znate, vrlo je jednostavno govoriti jezikom brojeva i ja ću se truditi da govorim, pa nadam se da ćemo se razumeti, dakle, da znamo ko je bio kakav prijatelj našoj vojsci.
U odnosu na 2008. do 2012. godine nabavka naoružanja i vojne opreme povećana je za 3,7 puta, nabavka uniforme za 3,3 puta, nabavka obuće 5,5 puta, nabavka hrane za 52%. To su neoborive činjenice, a nije uništeno nijedno sredstvo. Nabavljeno je daleko više naoružanja, vojne opreme. Naši pripadnici se šalju na školovanja, a oni koji su bili zaslužni u vojsci se poštuju i omogućava im se mesto u našoj vojsci. Tako izgleda ova vojska, a ne vojska koja kada hoće kada pita zašto nam ukidate funkciju morala, a onda joj instruktori koje ste doveli u tu vojsku, strani instruktori kažu – vaš moral i vaše tradicije vređaju vaše okruženje. To nije ta vojska i naravno da mi to nikad nećete oprostiti. Hvala.

Hvala, ministre.
Pravo na repliku, narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Da bi dali odgovore na ova pitanja, mislim da je važno.

Dakle, ponoviću za one koji nemaju iskustva u ovoj Skupštini da je 1995. godine usvojen Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, kada je Republika Srbija postala vlasnik nad svim i nekretninama i zemljištu u Srbiji, a da su lokalne samouprave javna preduzeća bili samo korisnici te imovine. Dakle, u tom trenutku grad Niš je bio korisnik i status vojnog aerodroma u Nišu je u tom trenutku 1999.- 2000. godine bio vojno-civilni.

Da bismo obnovili taj aerodrom, obezbedili smo donaciju Norveške Vlade od šest miliona evra, grad Niš je odvojio tri miliona evra i da bismo investirali i da bi grad mogao da ulaže, bilo je potrebno dogovoriti sa Ministarstvom vojske da se status aerodroma promeni iz vojno-civilnog u civilno-vojni. To je bila jedina promena i bilo je jasno da, ne daj Bože, ukoliko dođemo ponovo do izazova, da će vojska reći - hajde sada, grad Niš više ovde nema šta da traži, mi ćemo koristiti taj aerodrom za vojne potrebe. Ali smo imali takav dogovor i tačno je da smo do 2003. godine, upravo zahvaljujući Norveškoj Vladi i toj donaciji i novcu građana Niša, rekonstruisali taj aerodrom i osposobili ga i za civilne i za vojne letove. To je istina o gradu.

Inače, sa usvajanjem novog Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije 14. decembra 2012. godine, vi ste bili na vlasti, vi ste bili većina, dakle, 14. decembra 2012. godine je grad Niš upisao imovinu nad aerodromom Niš, i to možete da vidite u katastarskim knjigama.

Dozvolite samo, koristiću i vreme poslaničke grupe za ovaj deo koji ću prekoračiti, mislim da je….

(Predsedavajući: Ne možete, kada je replika u pitanju, nemate pravo na to, završite misao, nije problem nikakav.)

Dakle, zbog toga su zaista neprimerene stvari koje se pozivaju na to, da grad Niš nije ispunio svoje obaveze. Mi smo pokazali da grad Niš ima prilike da aktivira bankarsku garanciju od 10 miliona evra za dobro izvršenje radova na kasarni „Bubanjski heroji“, kojim će se ispuniti obaveze prema Vojsci Srbije, a to je onih 10% od izgrađenih kapaciteta od 300 hiljada kvadrata, to je 30 hiljada kvadrata pripadajućih za Vojsku, i to bi bila mogućnost. Zato pozivamo one koji su odgovorni da aktiviraju tu garanciju.