Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč?
Izvolite koleginice.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Ministarstva odbrane, amandmanima na Predlog zakona o vojnom obrazovanju, poslanička grupa SRS ima nameru da popravi nedostatke ovog predloga, ali i da ukaže javnosti na zaista ozbiljnu potrebu da konačno dobijemo realno, izvodljivo i pre svega nama prilagođeno školovanje oficirskog kadra.

U članu 1. Predloga zakona na koji sam podnela amandman govori se, tačnije nabraja se šta se sve reguliše u ovoj oblasti. Da ne čitam tekst predloga, obuhvaćen je najširi spektar, od finansiranja obrazovnih ustanova, do položaja nastavnika i polaznika.

Mišljenja sam da naša vojska pomalo staje na svoje noge. Svedoci smo da se nešto dešava u pozitivnom pravcu. Od naših domaćih projekata, različitih oklopnih transportera, do aviona koji su nam stigli iz Ruske federacije. Dakle, popravlja se stanje u armiji, ima novog naoružanja, ali ipak nisam sigurna da ga ima dovoljno.

Želim da verujem da ćemo ekonomski moći da podnese modernizaciju i upotpunjavanje vojnog arsenala, što je jedan od imperativa današnjice, ma koliko ova država težila i stabilnosti na čitavom Balkanu.

Kada sam rekla da se čini da vojska staje na svoje noge, mislila sam na sledeće. Vojska Srbije koja je gotovo nedirnuta izašla iz rata sa čitavim NATO paktom, bukvalno je uništena od unutrašnjeg neprijatelja. Ono što NATO nije uspeo silnim bombama, raketama, jurišima hiljada terorista na KiM, to je domaća izdajnička bolumenta učinila jednim potezom pera. Pokorno, slušajući naloge Amerike i njenih evropskih saučesnika, odmah po izvođenju državnog udara 5. oktobra 2000. godine, počeli su sa uništavanjem vojnog naoružanja i što je još gore, počeo je progon naših heroja koji su branili i odbranili državu Srbiju.

Po meni, njihovo herojstvo je zaslužno što Vojska kao institucija još uvek ima zavidan rejting u javnosti. Nažalost, još uvek nije kraj hajke na srpske vojnike i oficire iz proteklih ratova. Svedoci smo da ih koje kakve organizacije koje su za to plaćene od stranaca, redovno blate na sve načine, ali bez obzira, među mladima postoji veliki polet, veliko interesovanje za zvanje oficira ili vojnika, ali kao i u svakom drugom i ovde su lična primanja jedan od faktora zbog kojeg se o ovom zanimanju razmišlja sa zadrškom. To svakako se mora hitno rešavati. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 1. Predloga zakona o vojnom obrazovanju, podnela sam amandman da se u stavu 1. tekst „kao i druga“, zameni tekstom „kao i sva“, zbog preciznijeg definisanja pitanja od značaja za funkcionisanje i razvoj vojnog obrazovanja.

Ovaj član uređuje predmet vojnog obrazovanja, kao i njegove osnovne ciljeve i načela. Vojno obrazovanje obuhvata školovanje, usavršavanje i stručno osposobljavanje za potrebe odbrane. Znanja koja se stiču u vojnim školama su specifična i neophodno je stalno usavršavanje i podizanje na viši nivo. Vojno obrazovanje je značajno ne samo kao vojni poziv, već i za sistem odbrane u celini.

Nažalost, mi nemamo pravu strategiju odbrane, a trebalo bi da brinemo o bezbednosti naše zemlje, da jačamo svoj položaj. To je jedino moguće ako se odreknemo pogubne politike vojne neutralnosti i ako Srbija pristupi ODKB-u, odnosno Organizaciji odgovora o kolektivnoj bezbednosti, da uđe u vojni savez sa Ruskom Federacijom na čelu. Ulazak u ovaj vojni savez zaštitio bi i Srbiju od udara sa zapada i to je jedini način da se zaštiti teritorijalni integritet Republike Srbije.

Takođe bi bilo dobro da Ruska Federacija uspostavi svoje baze u Srbiji. Time bi se podigao nivo bezbednosti na viši nivo. Takođe bi se smanjili troškovi opremanja vojske, jer bi dobar deo naoružanja dobili po povoljnim uslovima, a deo besplatno. Na taj način bi se stvorili uslovi za podizanje životnog standarda vojnika i oficira, i stvorili bi se uslovi da se više sredstava uloži u vojno obrazovanje i vaspitanje. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Ministarstva i Vojske Republike Srbije, žao mi je što zbog ovakvog načina rada parlamenta nećemo biti u prilici da govorimo i o drugim važnim zakonima iz ove oblasti, ali o tom potom. Želim da vas pohvalim što ste sve vreme, u punom sastavu, vojnički disciplinovano, slušali sve ove naše priče koje često i nisu bile interesantne za slušanje.

Gospodine ministre, mislim da niste nijedan problem uneli u sistem na čijem ste čelu, ali prošle nedelje kada ste govorili u objedinjenoj raspravi o ovim zakonima, a pravdajući učešće naših mirovnjaka u raznim mirovnim misijama, rekli ste da je to zanemarljiv broj. Ja se pak ne slažem sa tim, jer nekoliko stotina najosposobljenijih i najbolje obučenih pripadnika Vojske Srbije nije zanemarljiv broj ni za neku mnogo veću i jaču vojnu silu nego što je to Srbija. Pravdali ste da oni tamo stiču iskustvo i naveli ste čak i ne znam koliko časova vožnje borbenih sredstava, tenkova itd. Ja bih uvek vratio bogu ulaznicu za takav raj, jer šta će naši predstavnici u raznim misijama belosvetskim.

Srpska radikalna stranka je protiv svakog učešća i angažovanja naših pripadnika i naše vojske u bilo kojim misijama, jer sva ta mesta gde se šalju mirovnjaci su potencijalna ratna žarišta. Šta ćemo mi u njima? Hvala.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Gospodine ministre, naš ovlašćeni predstavnik je govorio o tome da se nedovoljno ceni ratno iskustvo naših proslavljenih oficira i ja moram sada zbog javnosti, jer verovatno vi, gospoda, to znate, da potenciram nešto što se dešava u Ruskoj Federaciji. Tamo je, naime, uveden kao obavezan predmet na postdiplomskim studijama predmet ratnog vojnog iskustva koje Rusija ima kao velika i moćna država, a znate dobro i stav Srpske radikalne stranke da je neophodno da se pokrene pitanje našeg učlanjenja u ODKB kako bismo imali čvrsti vojni savez sa Rusijom i kako bismo se oduprli svim budućim izazovima i svemu onome što nam neprijatelji sa zapada spremaju.

Međutim, moram sada da iskoristim i ovu situaciju, gospodine Vulin, a ujedno i vama da dam eventualno mogućnost ako želite o tome da pričate, da prokomentarišem nedavni sastanak koji je održan u Generalštabu, kada su pozvani svi bivši načelnici Generalštaba. Tom pozivu se odazvao i Zdravko Ponoš, za koga javnost zna da je potpredsednik ove stranke Vuka Jeremića, a on zapravo predstavlja veliku bruku i sramotu. Taj otpadak žutog režima, koji je mnogo štete naneo Vojsci Srbije, naročito zbog činjenice da i sada kao bivši načelnik Generalštaba nastavlja da blati srpsku vojsku, pa je tako pre nekoliko dana u jednoj televizijskoj emisiji uživo sve najgore govorio, i da mi imamo ne znam kakvo naoružanje, i našu saradnju sa Rusima i sve najsavremenije tenkove i oružje koje smo dobili od braće Rusa, o svemu tome je najpogrdnije govorio i zaista je bruka. Ako treba neko da dođe u Generalštab, ako neko treba da dobije najviše vojne počasti i zasluge, to su takvi srpski generali kao što je general Delić i svi oni koji su upravo kroz svoje vojničko delovanje i iskustvo pružili otpor neprijatelju i spašavali srpski narod i srpsku teritoriju.

Dakle, ovako nešto da se više nikada ne ponovi, jer upravo je, vidite, taj izdajnik to koristio i rekao je kako je on tamo otišao, verovatno je to bilo protokolarnog tipa, i davao je savete. Pa, može Kolindu i Androkovića da savetuje, a svakako ne može vas, gospodine ministre, i časne srpske vojnike i oficire. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Izvolite.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, uvažena gospodo generali i predstavnici Ministarstva odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih se u okviru ove objedinjene rasprave osvrnuo malo na istorijat Službe bezbednosti i BIA-u.

Razvoj Službe bezbednosti posle Drugog svetskog rata, u bivšoj Jugoslaviji, osniva se OZNA, Odeljenje za zaštitu naroda. Posle toga, na tim temeljima osniva se i uprava državne bezbednosti, zatim posle Perasta u Službu državne bezbednosti, a potom u resor državne bezbednosti, kao jedan od dva resora bezbednosti pri MUP-u i to resor državne bezbednosti i drugi resor javne bezbednosti.

Međutim, u 2002. godini, zakonom se osniva, kao posebna agencija Vlade Srbije, BIA. U odnosu na Predlog izmena i dopuna zakona o BIA, ukazujem na sledeće. Počev od 2000. godine, Službe bezbednosti se osnivaju kao informativna agencija i VOA. Počele su da se urušavaju u profesionalnom smislu, u zanatskom smislu, a samim tim nisu bili više u mogućnosti da odgovore na adekvatan način, brojnim izazovima i okolnostima, da odgovore za zaštitu svoje zemlje. Tada su na čelo uglavnom dolazili ljudi iz politike, neću da ih pominjem, ali dobro je javnosti poznato, a poznato je i vama.

Postavlja se pitanje, po kom kriterijumu se dovode čelni ljudi i rukovodioci na pojedina ključna mesta BIA-e? Da bi Agencija mogla uspešno da obavlja svoje zadatke, treba poći od sledećeg, način izbora direktora Agencije koga inače postavlja predsednik Vlade Republike Srbije. Da li se za direktora BIA-e vrši bezbednosna provera? Da li odbor u Narodnoj skupštini i narodni poslanici imaju bilo kakve mogućnosti da postave pitanje i da traže odgovor da li su svi direktori BIA-e od 2000. godine pa do današnjeg dana bili provereni i da li su dobili pozitivnu proveru ili su dobili negativnu proveru? Da li je, uopšte, za neke od tih direktora i vršena bezbednosna provera? Po isteku mandata direktora, novi direktor mora da vrši proveru da li je izvršena bezbednosna provera za prethodnog direktora BIA-e.

Postavlja se jedno pitanje – da li sada neki bivši direktori BIA obavljaju neke poslove i zadatke u korist stranih obaveštajnih službi i da li su neki od njih bili vrbovani?

Strane obaveštajne službe koje su aktivne u Srbiji, imamo MI6, to je obaveštajna služba Velike Britanije, BND nemačka obaveštajna služba, američka služba CIA, DGSE francuska obaveštajna služba i Sigurnosno-obaveštajna agencija Hrvatske SOA. Ove su najaktivnije na prostoru Srbije. Sve su za to zapadne službe zainteresovane da se podrije bezbednost Republike Srbije.

Dakle, saradnja BIA sa stranim obaveštajnim službama je vrlo zanimljiva i ta saradnja mora biti jako kontrolisana. Zna se u kojim segmentima bi trebalo obaviti tu međunarodnu saradnju u pogledu obaveštajne delatnosti. Možda se to radi kada je u pitanju suzbijanje terorizma ili organizovanog kriminala, ali po svaku cenu sarađivati sa nekim stranim obaveštajnim službama bez jake kontrole je veoma rizično. Prema tome, smatram da bi obaveštajna agencija trebalo da bude zaštićena i da se suprostavi svim nasrtajima u pogledu teritorijalnog integriteta i bezbednosti naše države.

Jedno pitanje za gospodina ministra. Gospodine ministre, mogu li samo da vas zamolim da mi odgovorite – da li će Vojska učestvovati i pomoći da se dovrši put od sela Negbina do sela Jasenovo? Vojska je to 1997. i 1998. godine počela, nije skoro dovršen od Negbine, preko Gojgića, Kućana do Jasenova još oko četiri, pet kilometara, pa bih bio u mogućnosti da vam predložim i zamolio bih vas da ukoliko postoje materijalno-finansijske mogućnosti vojske da pomogne opštini Nova Varoš, a to je put strategijski u Raškoj oblasti. Hvala.