Hvala, koleginice.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Da li neko želi reč?
Milisav Petronijević, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani predstavnici Vojske i vojnog obrazovanja, kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Zakona o vojnom obrazovanju, sličan mojim kolegama koje su do sada govorile, i želim vrlo kratko da obrazložim. Pre toga želim da kažem, pošto ovde ima pokušaja da se prebaci vladajućoj većini da ima veliki broj primedbi na zakon, da zakon nije dobar i da se iz tog razloga podnose amandmani, odmah da budem jasan, apsolutno nemam nikakve primedbe, ni moja poslanička grupa. Naprotiv, smatram da je odličan predloženi Zakon o vojnom obrazovanju.

Zbog čega smo podneli amandman? Amandman je tehničkog karaktera. Odnosi se na član 1. Radi se samo o formulaciji. Ne zadire u suštinu zakona. Mi smo jednostavno jednu reč smatrali da treba dodati. Zašto član 1? Zašto je bitan? Bitan je za nas zato što, u stvari, kroz član 1. mi određujemo šta želimo sa zakonom, kakav zakon želimo, kakav sistem vojnog obrazovanja, šta zakon da reguliše, koje ciljeve, koja načela, kako da reguliše deo koji se odnosi na specifičnost vojnog obrazovanja a da istovremeno bude i deo obrazovnog sistema, kako da reguliše osposobljenost, organizovanje vojnog obrazovanja, studentske programe, položaj nastavnika, učenika, studenata, kadeta itd. Dakle, određujemo kakav to zakon treba da bude i šta on to treba da reguliše.

Smatrali smo da je tu potrebno dodati tu reč „sistem“, ali nemamo nikakav problem ni sa ovakvom formulacijom koja je data, zato što nije suštinski amandman. Dalje, kada se posmatra zakon, sve je upravo urađeno i obrađeno na najbolji mogući način i mi smo apsolutno zadovoljni zato što je predložen jedan veoma važan zakon od značaja za odbranu Srbije, s jedne strane, ali i kao deo obrazovnog sistema Srbije u celini, s druge strane.

Smatramo čak da, pored toga što je dobro što se ide sa donošenjem ovog zakona, je to i obaveza Srbije, pogotovo ako je Srbija poznata i priznata po kvalitetu i dugoj tradiciji vojnog školstva. Naravno, mi smo ponosni na one koji predaju i na one koji primaju i primenjuju znanje. Dajemo punu podršku predloženom Zakonu o visokom obrazovanju. Hvala lepo.

Hvala, kolega Petronijeviću.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tatjana Macura, Nenad Božić, Vladimir Đurić i Aleksandar Stevanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav LJubenović.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega LJubenoviću.

Hvala.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani oficiri Vojske Srbije, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam ovaj amandman na član 1. Predloga zakona, i to na stav 1. Amandmanom je predloženo da se u 1. stavu, koji se odnosi na uvodne odredbe Predloga zakona, izbriše reč „vojno“ u delu koji se odnosi na stručno osposobljavanje za potrebe odbrane Vojske Srbije.

Mi iz SRS smatramo da je ovako napisano suvišno, s obzirom na to da je nakon toga napisano da se radi o stručnom osposobljavanju za potrebe odbrane i Vojske Srbije. Namera nam je bila da se izbegne dupliranje termina u ovom Predlogu zakona.

Inače, ovaj zakon donosi se sa zakašnjenjem od skoro 10 godina. Odgovornost za to snose obe garniture vlasti od 2008. godine do danas. Predlagač jednostavno nema prava da za ovoliko kašnjenje krivi isključivo svoje prethodnike, jer predstavnici prethodne vlasti snose deo odgovornosti za onaj period u kome su bili na vlasti. Današnja garnitura je od 2012. godine na vlasti. Period od šest godina nije kratak i bilo je vremena da se ovaj materijal uredi novim zakonom.

Amandman, koji sam podneo ispred SRS, ima za cilj da doprinese da se usvoji što bolji tekst zakona. Ako se već ovoliko zakasnilo sa usvajanjem zakona, mišljenja sam, barem kada se usvoji, da to bude kvalitetan tekst zakona. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Mandić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovim članom definisan je predmet vojnog obrazovanja, kao osnovni ciljevi i načela vojnog obrazovanja. Podneo sam amandman da se u stavu 1. posle reči: „obrazovanja“, tekst: „u odnosu na obrazovni sistem Republike Srbije“ briše. Smatram da je suvišno isticati sam predmet zakona, jeste usklađivanje vojnog školstva, sa samim sistemom obrazovanja.

Obrazovni sistem u Srbiji je bio na visokom nivou, uključujući školovanje, kako podoficirskog, tako i oficirskog kadra.

Od onog momenta kada smo počeli usaglašavati zakone sa zakonima EU, većina tih zakona ili je prepisan, od tada nam kreće sunovrat obrazovnog sistema u Srbiji.

Školovani vojni kadar koji je izlazio, kako iz podoficirskog, tako i oficirskog, pre Petooktobarskog puča je bio visokostručan i glavni stub odbrane Republike Srbije. Dosovski režim je sistematski i smišljeno uništavao vojsku, prevashodno vojnu tehniku.

Srpska radikalna stranka smatra da je mnogo više uništeno, kako tenkova, tako i haubica, od 500, kako nam reče gospodin ministar u svom izlaganju. U tom trenutku smo imali oko 1.024 tenka, pa možete zamisliti koliko je uništeno pod parolom da je zastarelo.

Ništa lično, gospodine ministre, bez mržnje, naravno, ali se vojska, po mojim informacijama, a vi znate da su srpski radikali uvek bili dobro informisani, nažalost, najčešće danas naoružavaju sa trimerima, metlama i lopatama. Pitam vas – da li je to u ovom trenutku najsavremenije oružje Republike Srbije?

Zašto ovo kažem? Zato što SRS podržava profesionalizaciju Vojske, što nam se više taj rad zasniva na čišćenje i fizički rad, a sve manje obuka sa oružjem, usavršavanjem i slično. I takav odnos deluje destruktivno na zainteresovanost ljudi za svoje angažovanje u Vojsci Srbije i sve više ima onih koji napuštaju, nažalost, Vojsku Srbije. Hvala vam.

Hvala, kolega Despotoviću.
Ministar Aleksandar Vulin ima reč. Izvolite.

Ja ću kratko.
Hvala na vašem trudu. Potpuno razumem šta hoćete da kažete. Da, postoji objektivno potreba ljudi da više vremena provode u onome za šta su došli u vojsku, primarnim dužnostima, nego sekundarnim dužnostima koje navodite, i održavanje kruga ili kasarne i svega ostalog.
Ono što je jedini lek za to jeste veća i bolja popuna. Da bi došlo do veće i bolje popune, mora da se uradi ceo paket – mora da se digne plata, mora da se poboljšaju uslovi života i to je ono što mi radimo. Da li to može odmah? Ne može. Naravno da ne može. Sami ste rekli koliko je planski i sistematski vojska uništavana, namerno. Terani su najbolji, trudilo se da se unište i kapaciteti, čak i smeštajni kapaciteti, što je banalno. Vi sad treba da smestite negde te ljude. I to sad, po prvi put, vrlo često obnavljate, još od NATO agresije.
Dakle, da, apsolutno smatram da vojska mora mnogo više da radi, prvenstveno na pitanju obuke, da joj se omogući da se time bavi. Jer, znate, kada nabavite nove MIG-ove, to jeste novo sredstvo, kad očekujete dolazak BRD-emova, kada očekujete dolazak novih tenkova, a to jesu najmodernija sredstva, kada vidite čime sve raspolaže naša namenska industrija, to zaista jesu najmodernija sredstva, najmodernije što mi možemo da nabavimo i omogućimo, kao i svi sistemi o kojima govorimo.
Ali, ovo o čemu govorite je potpuno legitimno i upravo čitav vojni sistem radi na tome kako da poveća popunu. To je suštinsko pitanje i to je glavna stvar. Tu imate, znate, od ekonomskih kriterijuma, koji su takvi kakvi jesu. Plata u vojsci nikada nije bila najveća i uvek je morala da se nosi na tržištu. Jedino u paketu, o kome govorimo, od olakšica dobijanja stana, zapošljavanja bračnog druga, drugačijeg lečenja, vi možete očekivati da će neko za taj novac kojim mi raspolažemo, jer, budimo realni, mi nismo Švedska, ne možemo da se poredimo sa Švedskom i verovatno da nikada nećemo ni moći, ali, samo na taj način, dakle u celini, ćemo moći da se nadamo i da se izborimo, nemamo šta da se nadamo, upravo sa tim o čemu vi govorite i hvala na toj dobronamernoj primedbi.

Hvala ministre.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite koleginice Ristić.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi oficiri, podnela sam amandman na član 1, a u vezi planiranja i organizovanja.

Kada sam uporedila ovaj važeći Zakon iz 1994. godine i ovaj Predlog zakona, videla sam da je oko 80% prepisano, ali uočila sam jednu bitnu razliku. Načelnik Generalštaba se sada više ništa ne pita, dok mu je u važećem Zakonu dato mnogo ingerencija. Generalštaba u ovom Predlogu zakona nema. Sve je preneto na Ministarstvo odbrane.

Tako će sada, umesto visokostručnih oficira koji su svoj život posvetili Vojsci, svom usavršavanju, planirati i organizovati vojno obrazovanje ministar, koji je civilno lice i čija je funkcija politička. Mislim da je ovo loše za Vojsku, a pre svega ponižavajuće i degradirajuće za ceo stručni vojni kadar.

S obzirom da će ovaj zakon sigurno biti usvojen ovakav kakav jeste, planiranje i organizovanje vojnog obrazovanja mora pod hitno da se uredi podzakonskim aktom, inače idemo ka tome da i ovako urušenu Vojsku Srbije dokrajčimo. Prepustimo vojno obrazovanje stručnjacima. Hvala.