Zahvaljujem se predsednice.

Neću se više javljati, jer smatram da onaj koji je izazvao ovaj krug replika ne zaslužuje javljanje na besmislene navode, neosnovana isticanja, a da se spuštam na takav nivo u ime poslaničke grupe SPS i vladajuće većine ne pada mi na pamet.

Ono što građani treba da znaju jeste nesporna činjenica da ne postoji toliko dobar zakon, toliko kvalitetan zakon da se ne može popraviti da bude još bolji, da se ne može doprineti da bude još bolji. Sve ono što mi danas, kao narodni poslanici, barem ovaj deo narodnih poslanika koji zaista imaju taj cilj, onda to treba prepoznati upravo tako da se borimo za kvalitet zakona za koji se ni u kom slučaju ne može reći da je loš. Ali, postoji nešto što je toliko loše, da ja ne znam kako se može popraviti. Politika koja se hrani destrukcijom, koja se zasniva na destrukciji, kako popraviti tu politiku? Kako doprineti da se to prevaziđe? Postoje samo dva načina, ili će destrukcija pojesti samu sebe, kao ciroza jetre, metaforički, ili će onaj koji zaista shvati konačno da je destruktivan, pokušati da se transformiše i doprinese da se ovom društvu učini nešto bolje tako što će se prilagoditi radu onako kako to mi radimo. Zahvaljujem se.

Boško Obradović.

Pravo na repliku. Hvala.

Hajde da postavimo stvari potpuno demokratski i pošteno. Hajde da svako izađe u svom rodnom selu i u svom gradskom kvartu u kom živi i u svom gradu i opštini na izbore pod svojim imenom, od svih nas ovde prisutnih. Evo, ja ću vam pročitati moje rezultate sa lokalnih izbora u Čačku na kojima sam izašao pod svojim imenom 2016. godine.

U mom gradskom kvartu Avladžinica 1 i Avladžinica 2, gde živim ceo svoj život, 37% i 38% glasova. U mom rodnom selu Vranićima – 40% glasova. U proseku Dveri, kao nosilac liste Boško Obradović u Čačku, 25% glasova. Hajdemo sada svi, gospodo, ovde prisutni u Narodnoj skupštini da svako izađe i kaže koliko je osvojio u svom rodnom selu i koliko je osvojio u svom gradu ili opštini glasova, pod svojim imenom, ne pod imenom Aleksandra Vučića ili Ivice Dačića, pod svojim imenom, a onda da pričamo dalje.

Druga stvar, ja vas molim zaista da kada govorite o bilo kakvim spornim pitanjima krenete prvo od sebe. Znači, vi ste sebi dozvolili da vam na završnom mitingu govori ratni zločinac Gerhard Šreder, da se slikate sa ratnim zločincom Bilom Klintonom, da vam je savetnik u Vladi ratni zločinac Toni Bler, plejada političara koji su bombardovali Srbiju i koji su iza sebe ostavili nebrojene zločine i posledice po zdravlja stanovništva u ovoj državi.

Vi se hvalite prijateljstvom sa ratnim zločincima i neprijateljima srpskog naroda. Pazite kad govorite bilo šta bilo kome drugome, ozbiljno pazite na vaše reči ili se odrecite konačno javno vaših prijatelja Tonija Blera, Bila Klintona, Gerharda Šredera, Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja, sa kojima ste zajedno u vladi tzv. nezavisnog Kosova koga ne priznajete, ali ste u Vladi sa njima.

Vjerica Radeta, Poslovnik. Izvolite.

Član 27.

Ova rasprava, svakako, svako ima pravo da se javi i da govori, ali ova rasprava ide ka samo jednom cilju, da se neko ovde javnosti Srbije predstavi kao najhrabriji, kao najpametniji narodni poslanik itd, što svakako nije i ovo je najbolji dokaz kolika je bila greška što je ova grupa koju predvodi Boško Obradović uopšte ušla u parlament, jer podsetimo se da nisu imali dovoljan procenat za ulazak u parlament.

Šta je ovde još važno, da bi neko bio narodni poslanik i da bi neko mogao da govori o nekom predlogu zakona i da bi neko pisao amandman i da bi neko obrazlagao amandman mora da čita, mora da uči, mora da zna, mora da bude vredan. Kada neko sve to nije, kao Boško Obradović, onda on ceo dan priča o Poslovniku, jer to je način da on kroz Poslovnik predstavi se građanima Srbije kao neko, eto, ko ima petlju da kaže ne znam šta, ko se predstavlja onakav kakav zaista nije.

Naravno, ja ne mogu vama sad da sugerišem da ne dajete po Poslovniku bilo kojem narodnom poslaniku da govori, jer naprotiv mi se zalažemo za što je moguće više mogućnosti da narodni poslanici polemišu, pre svega narodni poslanici iz opozicionih stranaka, ali svakako da ima mesta da se ponekad nekom uzmu ona dva minuta od poslaničke grupe ako neko zaista zloupotrebljava taj Poslovnik i pogrešno se, odnosno lažno se predstavlja javnosti. Hvala.

Vreme, hvala.
Slažem se, mere moraju da se primenjuju iz Poslovnika.
Da li želite da glasamo? Ne.
Reč ima Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, 103, u vezi sa članom 107, zato što je Skupština grubo obmanuta.

Gospodin Obradović je rekao da živi u Avladžinici ceo svoj život. To je netačno. To je bilo do 2016. godine, a onda su sredstva, koje je njegova partija dobila, počela da nestaju. Onda je promenjen stan tik posle izbora u centru grada. Ako ne postoji taj stan u centru grada, onda ćemo pristupiti poklanjanju. Evo, vaši sugrađani tvrde da taj stan i te kako postoji.

Takođe, nije on samostalno ništa dobio. Do 2008. godine ta organizacija je nešto i vredela. DŽon Kapel, vazduhoplovni ataše, se 2008. godine susreo sa Boškom Obradovićem i jasno mu izdelio zadatke, hoćete da kažete da ni ovo nije istina, jasno mu izdelio zadatke i dodelio Jasminu Vujić.

Boško Obradović, koji se ponosi nekim svojim autentičnim rezultatima, osporavajući to drugima, je kao posum, kao parazit, kao krpelj. Na koju političku stranku se on zakači, on preživi, ta politička stranka jednostavno ugine. To je bio slučaj, evo najnoviji slučaj, sa Sandom Rašković Ivić to je jedan slučaj. Posle godinu dana, prikrpio se Saši Raduloviću koji je imao daleko bolji rejting. Saša Radulović postao Saša rasulović, ovaj preživeo i čeka sledeću žrtvu i ja mislim da će to biti Vuk Jeremić potomak. Hvala.

Hvala poslaniče, isteklo je vreme.
U skladu sa članom 27, dajem reč Vladimiru Marinkoviću.

Uvažena predsednice, ja ću po amandmanu.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ste vi, poštovana predsednice, pre ove naše pauze održali prethodnom govorniku jedan lep čas iz političke teorije. Međutim, nastavlja se po starom i prema onom dobrom starom njihovom običaju i siguran sam da će prestati ovakav pokušaj brutalnog razračunavanja sa ministrom odbrane u Vladi Republike Srbije, gospodinom Vulinom.

Verovatno su mislili da gospodin Vulin ima mali broj poslanika ovde i da mi kao koalicioni partneri nećemo da reagujemo na ovakve gnusne optužbe i sve ono što je prethodni govornik izgovorio, a nema nikakve veze sa temom o kojoj mi raspravljamo na današnjoj sednici, a teme su vrlo ozbiljne, Zakon o vojnom obrazovanju, Zakon o odbrani, Zakon o BIA. Vi ste pomenuli primer Nemačke, pominjali ste sindikalno organizovanje, očigledno da taj vojni sindikat koji ne postoji ni u jednoj ozbiljnoj, modernoj, evropskoj državi, pa ni u Ruskoj Federaciji, a da ne govorimo o Narodnoj Republici Kini, da je on produžena ruka određenih političkih partija. Nije ova desničarska partija koja je u savezu sa Bugarskom Atakom, i sada su se videli i lepo se ispričali na Krimu, profašistička, pronacistička stranka. Nije to slučajno da jedna desničarska konzervativna partija promoviše sindikalne interese, nego je najveći i najbitniji interes urušiti ugled ministra Vulina, urušiti ugled predsednika Republike i vrhovnog komandanta naše Vojske.

Dakle, to je glavni cilj i to je ono što je glavni motiv prethodnog govornika u njegovim govorima. Podsetiću vas samo na 2014. godinu, želeći samo da budem realan, da je ključna stvar za našu zemlju, za razvoj ekonomije, za modernizaciju bilo izglasavanje Zakona o radu u ovoj Narodnoj skupštini i to najviše zahvaljujući ministru koji danas sedi ovde sa nama. Podsetiću, za one koji ne znaju, lepo je koleginica Radeta rekla, a treba da čitaju, treba da budu vredni, da je 74% odredbi Zakona o radu koji smo tada usvojili bilo usaglašeno sa reprezentativnim sindikatima, a ne sa stranačkim ispostavama i opozicionim ispostavama koji ko zna čije interese promovišu ovde u našoj zemlji. Naravno, možda je jedan od glavnih ciljeva udariti na one koji su najistrajniji u odbrani teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje.

Zar nije to evidentno? Za one koji najviše brane naše interese u našoj južnoj pokrajini, tu ćemo biti oko tih ključnih pitanja za našu državu, kada je u pitanju naša budućnost, naš ekonomski rast, zapošljavanje našeg naroda, ali i odbrana naših ključnih i vitalnih nacionalnih interesa biti zajedno, svi zajedno, svi koalicioni partneri i naravno da ćemo se boriti i da nećemo dozvoliti ovakav pokušaj brutalnog razračunavanja koje nema nikakve, apsolutno nikakve veze sa temom naše diskusije danas.

Molim vas, da se vratimo na tu raspravu kako bi pomogli da uradimo ono što je naš posao kao narodni poslanici, da pomognemo ministarstvu i ovim ljudima ovde da zakonsko rešenje i zakon bude primenjiv, da na taj način ojačamo vojno obrazovanje, da ojačamo našu vojsku, da ojačamo naše obaveštajne službe i na taj način ojačamo našu državu u najboljem interesu Republike Srbije i naših građana. Hvala.

(Boško Obradović: Po Poslovniku.)

Prvo po Poslovniku Nataša Jovanović. Izvolite.