Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi predstavnici Vojske Srbije, intencija amandmana koji sam podneo jeste da potpomogne razvoj Republike Srbije ali pre svega obraćajući pažnju na borbu protiv kriminala.

Razvoj jednog društva u celini, pa tako i srpskog zavisi pre svega od mnogo faktora, ali jedan od najvažnijih je bezbednost kako ljudi tako i kapitala, imovine i resursa i tako dalje. Sama bezbednost po sebi opet uslovljena je velikim delom stanjem u Vojsci i stanjem odbrambenog sistema u celini.

Narušiti jedan takav sistem naročito ako je to urađeno namerno predstavlja verovatno jedan od najvećih zločina prema sopstvenom narodu i verovatno najveći nivo kriminala koji neko može da učini u jednom društvu. Nažalost, srpsko društvo je imalo priliku da tako nešto oseti, naročito u periodu od 2007. godine do 2012. godine. Na čelu Ministarstva odbrane nalazio se čovek koji je sam za sebe izneo činjenicu da je završio kurseve u inostranstvu, pohađajući obuke koje su u to vreme organizovale inostrane službe.

Naravno, svaka završena obuka i škola mora biti primenjena, pa tako i ova obuka koju je završio tadašnji ministar koji je vodio Ministarstvo odbrane.

Posledice tog njegovog delovanja i provođenja znanja koje je stekao u Americi, u Garmišpartenkirhenu, u ostalim centrima širom zapadnog sveta su katastrofalne po Vojsku Srbije, po odbrambeni sistem.

Posledice su devastacija odbrambenog sistema i uništenje. Kako uništenje? Podsetiću vas da je samo u tom periodu uništeno 400 oklopnih vozila Vojske Srbije. Poređenja radi, danas smo svi sretni kada ministar Vulin, zajedno sa predsednikom države, nabavlja 60 oklopnih vozila i jesmo sretni, zaista, zbog toga i ne samo mi koji smo mi građani Republike Srbije koji žive u Republici Srbiji, nego i naši sunarodnici koji žive u zemljama u okruženju.

Posledice delovanja tog ministra je uništenje 200 komada artiljerijskih oruđa, zatim uništenje 23 hiljade komada pešadijskog naoružanja. Evo, poređenja radi, danas, ako se ne varam, Vojska Srbije ima 50 hiljada aktivnih pripadnika, a to suštinski znači da ste uništili naoružanje za polovinu pripadnika Vojske Srbije samo u jednom kratkom periodu.

Da li treba da podsetim da je uništeno 9.000 raketnih sistema „Strela“? Ono što je najteže i što je najgore u svemu tome, ministar je malo juče i o tome govorio, je uništenje tog kadrovskog potencijala i uništenje morala i poverenja u Vojsku Republike Srbije.

Svi znamo koliko je teško vratiti poverenje u Vojsku i koliko je to bio težak zadatak i ondašnjeg ministra odbrane Aleksandra Vučića, današnjeg predsednika, i svih ministara, zaključno sa današnjim ministrom Vulinom.

Ceo taj posao, naravno, bio je na ličnom planu i te kako koristan za tadašnjeg ministra, videlo se to, a današnjeg lidera jedne opozicione stranke. Videlo se to i na stanju na njegovom ličnom računu.

Obim toga svega i te lične koristi od uništenja srpske vojske je zasmetao danas i njegovim partijskim drugovima. Pre neki dan čak dosadašnji pokrajinski premijer Bojan Pajtić je javno na televiziji da politička čast ne može biti rezervisana za one koji su, baveći se politikom, stekli imovinu od 300 hiljada evra na sopstvenom računu, za one koji su stekli kolekciju skupocenih satova i kvadrate na najboljim građevinskim lokacijama i na kraju je podneo i krivičnu prijavu protiv lidera sopstvene partije.

Sada, uvaženi ministre, moram da vam kažem i da apelujem da nastavite ovim putem kojim ste krenuli, zajedno sa predsednikom države, da nastavite, pre svega, sa vraćanjem poverenja i morala u Vojsci Srbije, jer mislim da je to najvažniji segment. Oružje ćemo nekako i nabaviti, ali svakako da nastavite i sa opremanjem naoružavanja vojske, jer sigurnost koju uliva dobro naoružana i opremljena srpska vojska, nije samo sigurnost i nikad to ne zaboravite. Nije samo sigurnost koja se tiče nas koji živimo na teritorij Republike Srbije, sigurnost države Srbije automatski znači sigurnost za više od 2,5 miliona naših sunarodnika koji žive u zemljama u okruženju. Molimo vas da tu činjenicu nikada ne izgubite iz vida.

Toliko. Ja ne bih više na ovu temu. Sama simbolika i cilj ovog mog amandmana je da skrenemo pažnju svim vašim budućim kadetima i polaznicima vojno-školskih ustanova da im bude simbolična opomena da sve ovo što se desilo u tom periodu nikada se više ne ponovi u našem društvu. Upravo to i jeste cilj amandmana koji sam podneo. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Desanka Repac.
Da li neko želi reč? (Da.)
Koleginice Repac, izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Želim da pozdravim ministra sa saradnicima i kolege poslanike.

Amandman koji sam ja podnela odnosi se na unapređenje zdravstvene zaštite u odnosu na vojno obrazovanje Republike Srbije.

Vojno obrazovanje je od posebnog značaja za odbranu Republike Srbije. To je jedan složen proces koji utiče na sve nivoe života građana Republike Srbije.

Htela bih nešto još da kažem. još u vreme Kneževine Srbije imamo pokušaj da se osnuje Visoka vojna škola u okviru Turske carevine. Na predlog Ilije Garašanina osniva se Artiljerijska škola koja se 1850. godine, kao prva Vojna visokoškolska ustanova, na odobrenje čak Miloša Obrenovića, pretvara u Vojnu akademiju, koja ima tradiciju od 160 godina postojanja.

NJu su pohađali svi naši veliki vojni velikani, počevši od Živojina Mišića i da ne nabrajam, jer su kolege nabrojale sve naše velikane. NJega moram da spomenem zato što je on naš najveći strateg koji se izučava na svim svetskim vojnim akademijama.

Danas u Srbiji planiranje i organizovanje vojnog obrazovanja vrši Ministarstvo odbrane i Univerzitet odbrane u Beogradu, koji je nosilac funkcija visokoškolskog obrazovanja.

U sastav Univerziteta imamo Vojnu akademiju i Medicinski fakultet Vojno-medicinske akademije.

Ministarstvo odbrane je pokrenulo osnivanje visoke škole, a 2011. godine Medicinskog fakulteta pri VMA da bi na jednom mestu obrazovao kadar za vojno-sanitetske, zdravstvene i vojne potrebe. Medicinski fakultet pri VMA je osnovan kao obrazovna, naučna, istraživačka i vojno-zdravstvena delatnost. Medicinski fakultet pri VMA je jedinstven u zemlji i regionu po tome što objedinjuje medicinski i vojni poziv.

Cilj školovanja tih kadeta, studenata Medicinskog fakulteta pri VMA je stvaranje stručnjaka koji će unaprediti zdravstvenu zaštitu u Republici Srbiji.

Medicinski fakultet VMA obavlja zdravstvenu zaštitu vojnih osiguranika i pripadnika Vojske Srbije.

Unapređenjem vojnog obrazovanja u Medicinskom fakultetu VMA mi unapređujemo i zdravstvenu zaštitu civilnog sektora Republike Srbije. Hvala vam. toliko.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Dragišić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima kolega Dragišić. Izvolite.

Zahvaljuje, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovane kolege, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi generali i oficiri Vojske Srbije, moj amandman odnosi se na razvoj univerzitetskog sistema u Republici Srbiji i doprinos koji u tom smislu ima vojno obrazovanje.

Prvo što treba znati to je da vojno obrazovanje, kako je napomenula koleginica Repac, u Srbiji ima tradiciju dugu skoro dva veka. Malo je zemalja na svetu koje mogu da se pohvale toliko dugačkom tradicijom vojnog obrazovanja i takvim rezultatima koje je vojno obrazovanje postiglo.

Treba imati u vidu da je celokupno univerzitetsko obrazovanje i razvoj visokog obrazovanja u Srbiji, koji je tekao uporedo sa stvaranjem moderne srpske države u sebe uključivao i razvoj vojnog obrazovanja, tako da danas ako pokušavamo da govorimo o visokom obrazovanju u Srbiji i o najvećim dometima koje je ono postiglo, to ne možemo nikako učiniti a da pri tome nemamo u vidu i vojno obrazovanje i sve rezultate koje je visoko vojno obrazovanje do sada ostvarilo u našoj zemlji.

Nema sumnje ako imamo u vidu istoriju ratovanja Srbije, ako imamo u vidu ratove i bitke u kojima je srpska vojska izlazila kao pobednik i u kojima se proslavila, da ni u jednoj od tih bitaka srpska vojska nije imala nadmoć u ljudstvu, nije imala nadmoć u tehnici.

Ono u čemu smo bili nadmoćni, to je sposobnost i obrazovanje naših oficira. Ne treba zaboraviti da je Kolubarska bitka dobijena genijalnošću naših oficira. Ne treba zaboraviti da su u Balkanskim ratovima pobede izvojevane upravo zato što smo imali kvalitetne oficire, da je Vojska 1999. godine izbegla uništenje, izbegla gubitke i uspela da sačuva najveći deo ljudstva i tehnike, upravo zahvaljujući sposobnosti naših oficira.

Prema tome, nije preterano reći da zapravo srce sistema bezbednosti Republike Srbije i odbrane čini upravo Vojna akademija i upravo znanja koja se tamo stiču. Beogradski univerzitet danas kao najstariji i najpoštovaniji univerzitet u Srbiji, koji zauzima vrlo visoko mesto na Šangajskoj listi, je blisko povezan sa sistemom vojnog obrazovanja danas i tako je bilo i u prethodnih 50 i više godina. Dakle, profesori Vojne akademije i profesori Beogradskog univerziteta blisko sarađuju u naučno-istraživačkim projektima, u izvođenju nastave, pogotovo ako imamo u vidu tehničke fakultete koji praktično daju diplome i kadetima vojnih akademija, ako imamo u vidu programe koje smo imali za sticanje zajedničke diplome, onda je sasvim jasno da ta sinergija koja postoji između sistema vojnog obrazovanja i univerziteta u Srbiji, naravno ne potcenjujući, ni druge univerzitete, ali pre svega Univerziteta u Beogradu, daje ovako dobre rezultate.

Posledica svega toga je, naravno, povećano interesovanje za studiranje na vojnim akademijama, visok kvalitet koji postižu kadeti vojnih akademija. Danas kada vidimo da u svim međunarodnim misijama, multinacionalnim operacijama u kojima učestvuju pripadnici Vojske Srbije, svuda se ističe visok kvalitet, visoka stručnost i profesionalnost našeg kadra.

Ovim zakonom se stvaraju uslovi za dalji razvoj visokog obrazovanja, visokog vojnog obrazovanja u Srbiji i dobro je da Vlada Republike Srbije i Ministarstvo odbrane visoko vojno obrazovanje prepoznaju kao značajan resurs i to ne samo na rečima. Ako pogledate danas kako izgleda Vojna akademija, danas je Vojna akademija jedno gradilište. Urađena je rekonstrukcija sportskog centra, radi se na rekonstrukciji svih objekata, popravlja se kvalitet života kadeta na Vojnoj akademiji. To je najkonkretniji izraz šta Vlada Republike Srbije, šta Ministarstvo odbrane i šta predsednik Republike, kao vrhovni komandant oružanih snaga, misle o vojnom obrazovanju.

Bilo je zaista teško odvojiti toliki novac kada sa svih strana imate zahteve da se finansiraju različite stvari, ali mislim da je prava stvar bila ulaganje u Vojnu akademiju i da će se svaki dinar koji je uložen u Vojnu akademiju stostruko vratiti.

Pozivam narodne poslanike, bez obzira na poslaničku grupu kojoj pripadaju, da ovom zaista važnom zakonu u danu za glasanje damo podršku i da izglasamo ovaj zakon. Hvala vam.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Maja Mačužić Puzić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Puzić, izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, zaista je teško govoriti posle stručnjaka kakav je profesor Dragišić, o vojnom obrazovanju, ali eto, ja bih danas par reči o amandmanu koji sam podnela u nameri da ukažem na međunarodnu saradnju i vojno obrazovanje.

Iako neki poslanici, imali smo priliku da čujemo prethodnih dana, su osporavali učešće Vojske Srbije u međunarodnim misijama, smatram da su one ozbiljan činilac našeg obrazovnog kadra Vojske Srbije. Pored primarnog cilja učešća u mirovnim misijama širom sveta, sigurna sam da je sekundarni efekat tih mirovnih misija dodatno usavršavanje i obrazovanje kadrova Vojske Srbije.

Razmenom iskustva sa članovima mirovnih misija, kadrovi Vojske Srbije rade na unapređenju obrazovanja, istovremeno se i lično razvijajući, ali i unapređujući međunarodnu saradnju i položaj Srbije.

Predstavnici Vojske Srbije i MUP su vrlo rado viđeni učesnici međunarodnih misija, o čemu govori i konstantno uvećanje pripadnika Vojske Srbije u mirovnim misijama u svetu. Ti isti članovi u mirovnim misijama vrlo su rado viđeni i posmatrači i učesnici, jer su vrlo često i nagrađivani i ocenjivani najvišim ocenama.

Smatram da zadatak Vojske Srbije nije samo jačanje bezbednosnih kapaciteta, odbrana suvereniteta i integriteta zemlje, već i pomoć građanima u vanrednim situacijama i u miru, što je nesumnjivo Vojska Srbije i pokazala u poplavama koje su nas zadesile 2014. godine, a pod vođstvom tada ministra Bratislava Gašića.

Smatram, gospodine ministre, da infrastrukturne kapacitete Vojske Srbije treba i u miru staviti maksimalno u funkciju obrazovanja, kako vojnog, tako i civilnog obrazovanja. Da li je ili nije, pokazaće vreme, ali smatram da je uvek bolje i pametnije vojne objekte staviti u funkciju obrazovanja, nego u druge svrhe, što govori primer vojnih magacina u naselju Kovanluk, koji je 2012. godine preuređen u carinsku ispostavu. To ne bi ništa bilo loše, bilo bi čak pohvalno, da je taj potez bio smislen, da je taj vojni objekat, koji se više ne koristi, bio priveden nekoj smislenijoj nameni, npr. školi, a ne da je u sred naselja, urbano naseljenog, napravljen objekat privredne namere, do kog nije moguće doći i nije moguće projektovati ni puteve, ni izgraditi nove ni za saobraćaj manjih teretnih kamiona do pet tona, a ne do 25 tona, koji imaju potrebu da se kreću tim putem zarad tog objekta. No, tada je trebalo žutom preduzeću da napravi objekat, naravno, po čemu su čuveni, po pravljenju objekata na livadi, bez pristupnih saobraćajnica i bez daljih nekih smislenih, korisnih ideja.

Trebalo je te 2012. godine pustiti, pod palicom, naravno, Miodraga Đidića, u sred naseljenog mesta Kovanluk, montažni objekat u koji je utrošeno četiri miliona evra. Zašto ovo pominjem? Zato što se taj montažni objekat sada raspada nakon samo pet godina upotrebe, a utrošeno je četiri miliona evra. Trebalo je dati posao firmi čiji je podizvođač tada bio sin premijera Mirka Cvetkovića, tada aktuelnog.

Građani to ne zaboravljaju. Građani, posebno Kovanluka, to ne zaboravljaju, jer njihova deca svakog dana treba da prolaze putem kuda prolaze kamioni, a koji nije adekvatan za to, i vrlo često protestuju tim povodom, ali naravno, ne postoji moguće rešenje za taj problem. Svakoga dana njihova deca su ugrožena putujući na putu do škole.

Gospodine ministre, ja vas molim da ubuduće vojne objekte češće stavljate u funkciju obrazovanja, kako vojnog, tako i civilnog, nego u ovako nesuvisle funkcije.

Ja i kolege iz moje poslaničke grupe ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon, a moje kolege pozivam da podrže ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite, kolega Markoviću.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, gospodo oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman potencira modernizaciju u kontekstu sveukupnog razvoja. Mislim da apsolutno ima svoje mesto u ovom predlogu zakona, jer modernizacija treba da bude jedan od prioriteta ako želimo da imamo sposobnu i snažnu vojsku koja će predstavljati garant stabilnosti i mira kome težimo.

Pogotovo ako imamo u vidu višegodišnje ne ulaganje u bezbednosni sektor i u Vojsku Srbiju, ako imamo u vidu 12 godina perioda kada je vojska bila ponižavana, kada su, kako smo čuli, tenkovi bili uništavani i pretapani, kada je oružje uništavano, rasprodavano bud-zašto itd. u vreme vlasti DS, ako sve to imamo u vidu, onda je još veći značaj modernizacije kao takve.

Mene raduje što je vojni budžet za ovu godinu veći nego što je bio, recimo, za prošlu godinu. Povećan je za skoro četvrtinu, tačnije za 23,57%. Raduje me i što domaća industrija razvija borbene sisteme kao što su „Alas“, „Morava“, „Miloš“, „Lazar“, „Nora“, „Oganj“, dakle, to je nešto čime možemo da se ponosimo i to je nešto što posle duže vremena stvara nadu da Srbija postaje respektabilna vojna sila u regionu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Sonja Vlahović.
Da li neko želi reč?
Koleginice Vlahović, izvolite.