Hvala koleginice Jovanović.
Znam da imate dobre namere. Mislim da nisam povredio Poslovnik.
Da li želite da se Narodna skupština…
(Nataša Sp. Jovanović: Ne.)
Hvala puno.
Radoslav Milojičić, po amandmanu. Izvolite.

Hvala.

Jasno je svim ljudima koji se bave sektorom bezbednosti da postoje kasarne, postoje objekti koji su od strateškog interesa za Vojsku Srbije i za državu Srbiju koji nisu na prodaju.

Tako da, ne bih zaista više da oduzimam vreme oko tih stvari. Svako ko se bavi, pogotovo ljudi u Generalštabu koji se bave tim stvarima, time se ne bavi ministar,m Generalštab daje procenu da li je nešto na prodaju ili nije. Postoje komisije koje se time bave i postoje stvari i objekti i kasarne koje su od strateškog interesa za Vojsku Srbije i koje nije moguće prodati. Hvala.

Hvala.
Nataša Jovanović, po amandmanu.
(Nataša Sp. Jovanović: Replika.)
Nije vas spomenuo, ne mogu, nemam ni jedan stvarno osnov da vam dam repliku. Uz svo razumevanje, evo kolega je i otišao, nemate kome ni da replicirate. Nažalost. Hvala.
Đorđe Komlenski, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem predsedavajući.

Povređen je član 106. Poslovnika. Vi ste ovde dozvolili nekome da govori o kasarnama koje su bitne, prioritetne i ostalo. Jedna od najbitnijih kasarni je kasarna u Obrenovcu, koju su gospodin Šutanovac i gospoda koja su tad vladala ispraznili, izveli Vojsku na vojnu vežbu. To je kasarna u kojoj je bilo 12 amfibija. Zatvorili su tu kasarnu i Obrenovčani su zbog toga drastično više nastradali u poplavama 2014. godine nego što je to moralo da se desi.

Sa jednom jedinom ispravnom amfibijom, pola Obrenovca je evakuisano. Zamislite da nisu ugasili kasarnu u Obrenovcu koja je strateški bila inženjerijska jedinica u Obrenovcu, upravo zato što je neko nekada vodio računa da se može nešto slično desiti. Od 12 amfibija koje su bile ispravne, jedna je preživela u Srbiji njihovu vlast i ta jedna je mnogo učinila za Obrenovac.

Koliko bi za Obrenovac bilo bolje da je postojala kasarna, da je bilo 12 amfibija, da je ostala inženjerijska jedinica, a o tome te bitange nikada nisu ni razmišljale. Hvala.

Hvala.
Mislim da nisam povredio Poslovnik.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
(Đorđe Komlenski: Ne.)
Ne.
Na član 2. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici dr Danica Bukvić i Snežana Paunović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Danica Bukvić. Izvolite.

Poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. stav 2. Predloga zakona, koji se nalazi na dnevnom redu, i amandman glasi – svi postupci koji se sprovode na osnovu ovoga zakona sprovode se po hitnom, odnosno ubrzanom postupku. Amandmanom se vrši pravno-tehnička redakcija.

Još jednom bih istakla ulogu, značaj i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju i njihov značaj za bezbednost čitave države. Nažalost, najveći broj zaposlenih u državnim organima, koji nemaju rešeno stambeno pitanje, je među pripadnicima snaga bezbednosti. Pohvalno je da su Vlada i resorno ministarstvo prepoznali koliko je značajno rešavanje ovog problema. Zato su potpuno opravdani razlozi da ovaj zakon što pre stupi na snagu kako bi se odmah započelo sa realizacijom ovog projekta.

Ono što je takođe značajno je činjenica da će u realizaciji ovog projekta biti angažovana domaća građevinska industrija, jer je odredbama zakona određena obaveznost učešća domaćih privrednih subjekata, pa će se na taj način povećati broj zaposlenih u ovoj delatnosti.

Kao što su moje kolege već istakle, bilo bi dobro da se na sličan način reši stambeno pitanje, posebno mladih, i u drugim oblastima. Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon, kao i druge predložene zakone. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, apsolutno ste ministre bili u pravu kada ste rekli da se ovde najmanje govori o zakonu. Ja prosto fenomenološki opominjem da možda svi još jednom treba da razmotrimo amandman uvaženog kolege SRS o kome se polemisalo 45 minuta. Odgovorno tvrdim da niko od opozicionih poslanika nije ni čuo amandman o kome je kolega iz radikalne stranke govorio, ali je to bila dobra platforma da unizimo ovaj zakon, ovu Vladu i sve što se radi sa jedne distance sa koje baš i ne bismo smeli da imamo moralno pravo.

Kao što je koleginica Danica rekla, prosto smo podneli amandman koji je onako jedna pravno-tehnička redakcija u smislu da… U pravu ste i u obrazloženju je stiglo da se smatra činjenicom da svi postupci koji se sprovode po osnovu ovog zakona smatraju hitnim. Možda nije osnovana naša intervencija, ali zaista i dalje sam stava da treba da se u članu 2. Predloga zakona stav 2. promeni i glasi da svi postupci koji se sprovode na osnovu ovog zakona sprovode se po hitnom, odnosno ubrzanom postupku. Precizno mi je definisano, a razumela sam iz vašeg izlaganja da je hitnost u skladu sa neophodnošću koja ovde nema potrebe za polemikom. U svakom slučaju hvala na odgovoru.

Hvala, koleginice Paunović.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, a zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. ovoga zakona. Da se razumemo, SRS nema ništa protiv da se pripadnicima snaga bezbednosti pod ovlašćenim uslovima dodeljuju stanovi. Tim pre što znamo kakva je bezbednosna situacija u našem okruženju, a vidimo kako se stvari i u svetu odvijaju i da će ta situacija biti još teža i još gora.

Naravno, naša poslanička grupa podnela je veliki broj amandmana, jer želimo da ovaj zakon, koji ima jednu dobru ideju, učinimo još boljim.

Ono što meni lično smeta, što mi najviše smeta, što i predstavnici Vlade i predstavnici vladajuće većine žele da pokažu da je ovaj zakon nešto revolucionarno, nešto što do sada nije viđeno. Ovo možda jeste revolucionarno kada je u pitanju režim koji je vladao pre naprednjačkog režima, jer znamo da pripadnici DS nisu vodili računa o ovome, čak naprotiv, sve su radili da se uništi Vojska i bezbednosne snage.

Međutim, ipak zaboravlja se jedna činjenica, jedna egzaktna činjenica koju svi znamo, a to je da su se stanovi nekada delili besplatno. Znači, ništa vi niste predložili revolucionarno. Stanovi su se nekada dodeljivali besplatno i ne samo pripadnicima bezbednosnih snaga, nego i običnim radnicima, portirima, čistačicama itd. Čak šta više, recimo, nekada su pripadnici bezbednosnih snaga i pisali žalbe zbog toga što im stan koji su dobili besplatno nije okrečen po njihovoj volji, a danas, kada bi se nešto tako desilo, kada bi nekom dali stan i bez jednog zida i sa rupom na plafonu, čovek bi skakao od sreće.