Hvala ministre.

Nataša Jovanović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Gospodine Marinkoviću, javljam se po članu 27.

Znate, dok predsedavate ipak morate da vodite računa da kada je rasprava o amandmanima da sednica ima neki normalan tok, da kažemo da je ima u ovom trenutku, ali da ima neku logiku.

Ako se javlja gospodin Milojičić po mom amandmanu i to mora da ima nekog smisla. Može da on priča pod razno ono što je pripremio, napisao, ali mora onda da zna ako se nadovezuje na moju priču, da upravo Dragan Šutanovac je ostavio te ljude, vojne beskućnike bez stanova.

Kada je trebalo da reši to pitanje i kada je trebala da se izvrši ta kompenzacija sa imovinom grada Kragujevca, evo tu sedi Veroljub Stevanović, pa neka vam potvrdi, koji je kao gradonačelnik Kragujevca više puta pozivao Šutanovca da se to uradi, mi smo dobili informaciju, ja sam tada insistirala na tome, u tome su me podržale sve kolege srpski radikali, da se to reši kroz način da se izvrši ta razmena.

Mi imamo kasarnu koja toliko vredi, odnosno da grad Kragujevac to plati da bi moglo to da se uradi, a od tog novca da Vojska Srbije izgradi stanove za vojne beskućnike. Dan danas ti ljudi žive neuslovno, kad budete dolazili u Kragujevac to možete da pogledate, u Daničićevoj ulici, u delu kasarne, gde su smešteni slavni srpski oficiri. Znači, mnogi od njih su bili sa visokim činovima i članovi njihovih porodica. Neću da pominjem njihova imena, iako ja znam članove tih porodica. Više puta sam išla u te posete kod njih. Oni su došli sa malom decom, danas su ta deca uslovno rečeno intelektualci.

Prema tome, povedite računa i nemojte onda da mi kažete da ja nisam, ja ništa ružno nisam želela ni da komentarišem niti da kažem, govorim jezikom argumenata i činjenica kao i svaki srpski radikal i želela sam na takav način da komentarišem da je pogrešno protumačio moje izlaganje i javio se upravo po amandmanu koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, kolega Milojičić.

Hvala koleginice Jovanović.
Znam da imate dobre namere. Mislim da nisam povredio Poslovnik.
Da li želite da se Narodna skupština…
(Nataša Sp. Jovanović: Ne.)
Hvala puno.
Radoslav Milojičić, po amandmanu. Izvolite.

Hvala.

Jasno je svim ljudima koji se bave sektorom bezbednosti da postoje kasarne, postoje objekti koji su od strateškog interesa za Vojsku Srbije i za državu Srbiju koji nisu na prodaju.

Tako da, ne bih zaista više da oduzimam vreme oko tih stvari. Svako ko se bavi, pogotovo ljudi u Generalštabu koji se bave tim stvarima, time se ne bavi ministar,m Generalštab daje procenu da li je nešto na prodaju ili nije. Postoje komisije koje se time bave i postoje stvari i objekti i kasarne koje su od strateškog interesa za Vojsku Srbije i koje nije moguće prodati. Hvala.

Hvala.
Nataša Jovanović, po amandmanu.
(Nataša Sp. Jovanović: Replika.)
Nije vas spomenuo, ne mogu, nemam ni jedan stvarno osnov da vam dam repliku. Uz svo razumevanje, evo kolega je i otišao, nemate kome ni da replicirate. Nažalost. Hvala.
Đorđe Komlenski, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem predsedavajući.

Povređen je član 106. Poslovnika. Vi ste ovde dozvolili nekome da govori o kasarnama koje su bitne, prioritetne i ostalo. Jedna od najbitnijih kasarni je kasarna u Obrenovcu, koju su gospodin Šutanovac i gospoda koja su tad vladala ispraznili, izveli Vojsku na vojnu vežbu. To je kasarna u kojoj je bilo 12 amfibija. Zatvorili su tu kasarnu i Obrenovčani su zbog toga drastično više nastradali u poplavama 2014. godine nego što je to moralo da se desi.

Sa jednom jedinom ispravnom amfibijom, pola Obrenovca je evakuisano. Zamislite da nisu ugasili kasarnu u Obrenovcu koja je strateški bila inženjerijska jedinica u Obrenovcu, upravo zato što je neko nekada vodio računa da se može nešto slično desiti. Od 12 amfibija koje su bile ispravne, jedna je preživela u Srbiji njihovu vlast i ta jedna je mnogo učinila za Obrenovac.

Koliko bi za Obrenovac bilo bolje da je postojala kasarna, da je bilo 12 amfibija, da je ostala inženjerijska jedinica, a o tome te bitange nikada nisu ni razmišljale. Hvala.

Hvala.
Mislim da nisam povredio Poslovnik.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
(Đorđe Komlenski: Ne.)
Ne.
Na član 2. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici dr Danica Bukvić i Snežana Paunović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Danica Bukvić. Izvolite.

Poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. stav 2. Predloga zakona, koji se nalazi na dnevnom redu, i amandman glasi – svi postupci koji se sprovode na osnovu ovoga zakona sprovode se po hitnom, odnosno ubrzanom postupku. Amandmanom se vrši pravno-tehnička redakcija.

Još jednom bih istakla ulogu, značaj i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju i njihov značaj za bezbednost čitave države. Nažalost, najveći broj zaposlenih u državnim organima, koji nemaju rešeno stambeno pitanje, je među pripadnicima snaga bezbednosti. Pohvalno je da su Vlada i resorno ministarstvo prepoznali koliko je značajno rešavanje ovog problema. Zato su potpuno opravdani razlozi da ovaj zakon što pre stupi na snagu kako bi se odmah započelo sa realizacijom ovog projekta.

Ono što je takođe značajno je činjenica da će u realizaciji ovog projekta biti angažovana domaća građevinska industrija, jer je odredbama zakona određena obaveznost učešća domaćih privrednih subjekata, pa će se na taj način povećati broj zaposlenih u ovoj delatnosti.

Kao što su moje kolege već istakle, bilo bi dobro da se na sličan način reši stambeno pitanje, posebno mladih, i u drugim oblastima. Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon, kao i druge predložene zakone. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, apsolutno ste ministre bili u pravu kada ste rekli da se ovde najmanje govori o zakonu. Ja prosto fenomenološki opominjem da možda svi još jednom treba da razmotrimo amandman uvaženog kolege SRS o kome se polemisalo 45 minuta. Odgovorno tvrdim da niko od opozicionih poslanika nije ni čuo amandman o kome je kolega iz radikalne stranke govorio, ali je to bila dobra platforma da unizimo ovaj zakon, ovu Vladu i sve što se radi sa jedne distance sa koje baš i ne bismo smeli da imamo moralno pravo.

Kao što je koleginica Danica rekla, prosto smo podneli amandman koji je onako jedna pravno-tehnička redakcija u smislu da… U pravu ste i u obrazloženju je stiglo da se smatra činjenicom da svi postupci koji se sprovode po osnovu ovog zakona smatraju hitnim. Možda nije osnovana naša intervencija, ali zaista i dalje sam stava da treba da se u članu 2. Predloga zakona stav 2. promeni i glasi da svi postupci koji se sprovode na osnovu ovog zakona sprovode se po hitnom, odnosno ubrzanom postupku. Precizno mi je definisano, a razumela sam iz vašeg izlaganja da je hitnost u skladu sa neophodnošću koja ovde nema potrebe za polemikom. U svakom slučaju hvala na odgovoru.