Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Stojiljković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Dušica Stojković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Marković. Izvolite.

Hvala.

Predlogom zakona na koji sam podnela ovaj amandman obuhvaćeni su pripadnici snaga bezbednosti i to: Ministarstvo odbrane Vojske Srbije, MUP, BIA i Ministarstvo pravde, odnosno Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Prema rezultatima ankete koju je sprovela Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost, 18.905 pripadnika snaga bezbednosti zainteresovano je da kupi stan, ali i 1.462 penzionera iz ovih kategorija.

Iako su moje kolege iznele već dosta podataka, ja bih želela još jednom da naglasim da će se graditi 5.203 stana u šest gradova u Srbiji. U prvoj fazi će se graditi 1.578 stanova, u Beogradu 400 stanova, u Nišu 188, u Vranju 190, u Kraljevu 200, u Kragujevcu 200 i u Novom Sadu 400 stanova.

Pored kategorija koje sam pomenula, a koje će imati prioritet za kupovinu ovih stanova, ne treba svakako zanemariti ni druge kategorije u društvu, a to su zaposleni u zdravstvu i prosveti. Posebno bih izdvojila zdravstvene radnike, kojima moramo da stvorimo mnogo bolje uslove kako bi ostali u zemlji.

Tačno je da ne možemo da rešimo preko noći probleme koji su se decenijama nagomilali, ali ova mera predstavlja jedan veliki korak napred, a zajedno sa najavljenim povećavanjem plata i penzija u javnom sektoru, predstavlja mnogo bolje uslove za život svih građana. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite koleginice Vukojičić.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, Predlogom zakona Vlada šalje jasnu poruku da ima odgovoran odnos prema ljudima i to onim ljudima koji rade u sektoru bezbednosti i koji su spremni da svoj život daju na oltar otadžbine.

Moja amandman odnosi se na član 2. Članom 2. precizno i jasno je definisan opšti interes za izgradnju ovih stanova, stanova za snage bezbednosti. Zatim je definisano da se postupak smatra hitnim, što znači da će do realizacije projekta doći što pre, bez ikakvih zakonskih barijera i prepreka. Najveći broj administrativne procedure rešiće se po službenoj dužnosti. Takođe, član 2. predviđa da je ovo samo prva faza izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, što znači da će se sa izgradnjom stanova nastaviti.

Moj amandman odnosi se na to da se realizacijom ovog projekta, ovog zakona u stvari, postiže sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na zaštitu ranjivih grupa. E, sada, da vidimo kako ovaj zakon ima veze i kako se može dovesti u direktnu uzročno-posledičnu vezu sa zaštitom ranjivih grupa.

Najpre, moram da istaknem da će se ovim zakonom doći do povećanja zaposlenosti. Povećanje zaposlenosti direktno utiče na smanjenje siromaštva. Moram da istaknem da je 2012. godine procenat nezaposlenih lica bio 27%. To je značilo da je država, odnosno da se njeni građani nalaze u stanju siromaštva. Oni su bili u takvom stanju siromaštva da su se čak pojedini gradovi i opštine nazivali dolinama gladi. Danas je procenat nezaposlenosti sveden na mnogo manju brojku, ona iznosi danas 12%. To svakako ukazuje na to da je došlo do smanjenja siromaštva.

Kako se broj zaposlenih odražava takođe na zaštitu ranjivih grupa, povećanjem zaposlenosti doći će do povećanja prihoda u lokalnim samoupravama i to po osnovu obračuna doprinosa na zarade zaposlenih. Povećanjem budžeta lokalnih samouprava, direktno će se uticati i na smanjenje, odnosno na adekvatnu i bolju zaštitu posebno ranjivih grupa.

Želim da istaknem da je i u oblasti namenske industrije, koja predstavlja pravi motor i pokretač ekonomskog razvoja Republike Srbije, od 2012. godine došlo do povećanja broja zaposlenih za 4.000. Povećanje broja zaposlenih direktno utiče na smanjenje siromaštva i u tome se ogleda moj amandman. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Olivera Ognjanović.
Da li neko želi reč? Izvolite, koleginice Ognjanović.

Zahvaljujem. Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, tamo gde se gradi nova infrastruktura i gde niču novi moderni putevi, tamo buja i privredni život, a to je ono što će nam doneti izgradnja preko 1.500 novih stanova širom Srbije. Svaki blok stanova uvek prate novi putevi, domovi zdravlja, škole, vrtići, otvaraju se nove firme, raste aktivnost male privrede i trgovine i vrlo brzo se ovakvi novi delovi grada šire. Realizacija infrastrukturnih projekata vodi napretku cele privrede doprinoseći ravnomernijem regionalnom razvoju zemlje.

Područja sa razvijenom infrastrukturom i putnom mrežom privlačnija su za strane investitore, izgradnju fabrika, otvaranje novih radnih mesta za lokalno stanovništvo. Sve ovo podstiče veću uposlenost proizvodnih i uslužnih kapaciteta domaće privrede, što otvara dodatne mogućnosti lokalnih samouprava da realizuju različite razvojne projekte. Upravo iz razloga podjednake regionalne obuhvaćenosti, izgradnja stanova neće ostati samo na gradovima Beograd, Niš, Novi Sad, Vranje, Kragujevac i Kraljevo, već će i drugi gradovi u Srbiji koji su zainteresovani da se uključe u program dati predloge lokacija na kojima bi ti stanovi mogli da se grade.

Takođe, vrlo bitno je da će se ovi stanovi moći kupiti na kredit za koje će biti potrebno svega 10% učešća, što nam govori da je država dovoljno ojačala da može izdržati ovakvu investiciju koja će se dugoročno vraćati sa malim kamatnim stopama. Opet, to je uspeh ove Vlade koja otvoreno i direktno pokazuje da radi za svoj narod, da na svaki način pokušava da ispravi ogromne greške načinjene u bliskoj prošlosti i omogući brz privredni oporavak i razvoj dajući nam lakši i bolji život. Hvala na pažnji.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Torbica.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Torbica.

Zahvaljujem. Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre, gosti iz ministarstva, kolege narodni poslanici, kada govorimo o izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti, ne možemo a da se ne osvrnemo na izgradnju ekskluzivnog stambenog objekta bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, kao i na okolnosti pod kojima je se kiparsko preduzeće „Vilab farm“ pojavljuje kao vlasnik četiri desetine istog stana sa bivšim ministrom odbrane i njegovom suprugom, a ujedno i suinvestitor zajedničkog objekta na najskupljem pašnjaku u Evropi, plaćenom punih milion i po evra.

Direktor preduzeća „Vilab farm“ Radomir Bzik je istovremeno bio i vlasnik firme „Pejton medikal“ koja je tokom ministarskog mandata Dragana Šutanovca prodavala lekove i sanitetski materijal Ministarstvu odbrane i Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i na taj način zaradila više od 350.000 evra. Prema zvaničnim podacima Uprave za javne nabavke, firmi „Pejton medikal“ je čak pet puta dodeljen tender direktnom pogodbom ukupne vrednosti poslova preko 11 miliona dinara.

Kada se sve ovo uzme u obzir, ne čudi činjenica da je Dragan Šutanovac za nepunih pet godina ministarskog mandata zaradio šest miliona dinara i da je od tih šest miliona dinara uspeo da uštedi neverovatnih 150 miliona, kolika je vrednost njegovog stana od 190 kvadrata i galerije od 139 kvadrata na elitnom vračarskom pašnjaku. Ali, ovde se ne završava Šutanovčeva magija, pošto je on uz sve ovo uspeo da za tih pet godina od ministarske plate uštedi i preko 300.000 evra deponovanih na račune u nekoliko banaka, da uštedi za kupovinu više vrednih umetničkih slika, kolekcije oružja kao i kolekcije skupocenih satova vrednih više desetina hiljada evra. Naravno da Šutanovac sve ovo nije uspeo da uštedi sam, zato je za svog pomoćnika za materijalne resurse postavio kuma Iliju Pilipovića, poznatog trgovca oružjem i kolekcionara krivičnih prijava za zloupotrebu službenog položaja.

Ali, da se vratimo na stanogradnju bivšeg ministra odbrane, uz činjenicu da je pre nego što su Dragan Šutanovac i pomenuta kiparska firma postali investitori gradnje luksuznog objekta na vračarskom pašnjaku prvobitni investitor i nosilac dozvole za izgradnju objekta bili preduzeće „Trešnja“ d.o.o, koje je, gle čuda, prosto da čovek ne poveruje, godinu dana pre prodaje ove investicije Draganu Šutanovcu i ostalim suinvestitorima od Ministarstva odbrane u restriktivnom postupku javne nabavke dobilo posao vredan blizu 20 miliona dinara.

Zbog svega ovoga, bilo bi jako zanimljivo utvrditi da li je Dragan Šutanovac ili opet neka od firmi koja je dobijala milionske poslove na javnim nabavkama tokom njegovog mandata pokrila troškove kupovine ekskluzivnog pašnjaka na Vračaru i izgradnje stana i galerije u ukupnom iznosu od preko milion evra. Tako ćemo utvrditi da li u celom slučaju vračarskog pašnjaka postoji vezivni materijal sa Kipra ili je Draganu Šutanovcu te 2012. godine trešnja dobro rodila. Hvala.

Hvala, kolega Torbica.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, podneo sam amandman na član 2. na stav 4. koji je usklađen i sa amandmanom koji sam podneo na član 1.

Naime, činjenica jeste da osim opšteg interesa, kada je u pitanju jačanje sistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije prilikom donošenja ovog zakona ili inicijative za donošenje ovog zakona, ono što ovaj zakon u sebi sadrži, ispravlja i o čemu vodi računa jeste pitanje socijalne ravnopravnosti. Šteta je što to ne piše na jasan i nedvosmislen način u samom zakonu i to i jeste razlog ove moje reakcije i predloga da se to ovim amandmanom jednostavno izmeni i koriguje u tom pravcu. To nije samo prazna floskula. Upravo pitanje socijalne ravnopravnosti, kada je u pitanju član 2. i član 1, koji definišu predmet uređivanja i javnog interesa, onda bi se i usvajanjem tih amandmana jasno uticalo i olakšala primena članova 7, 10. i 11. ovog zakona.

Naime, članom 7. ovog zakona govori se u stavu 1. o strukturi stanova i jasno se razgraničava, upravo poštujući princip socijalne ravnopravnosti, koje su to kvadrature, od garsonjere do četvorosobnog stana, neophodne za pristojno i normalno stanovanje porodica, u zavisnosti od toga koliko članova imaju. Stavom 3. istog ovog člana definisano je da pripadnik snaga bezbednosti po sopstvenom zahtevu ulazi u kupovinu stana, ali se i stavom 5. definiše da i onaj pripadnik snaga bezbednosti koji ima neadekvatno rešeno stambeno pitanje u ovom trenutku može ga rešavati, ali poštujući jedan princip socijalne ravnopravnosti, ukoliko za kupovinu tog stana nije zainteresovan pripadnik snaga bezbednosti koji nema rešeno stambeno pitanje ni na koji način u tom trenutku.

Prema tome, pitanje socijalne ravnopravnosti je jasno tretirano u ovom zakonu, ali prihvatanjem ovih amandmana ono bi zaista dobilo jednu odgovarajuću težinu koja je neophodna i olakšala bi primenu zakona u daljoj proceduri. Hvala.