Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Drecun.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima,poštovani narodni poslanici, kada je Aleksandar Vučić 2015. godine, tada kao premijer izjavio da će Vlada Srbije morati da izdvoji iz budžeta 11,6 milijardi dinara za pljačku koju su bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac i ostali, napravili vojnim penzionerima, mnogi su se čudili zašto to radi.

Zašto baš on kao tadašnji premijer i tadašnja Vlada Srbije moraju da ispravljaju nepravdu koju je neka druga Vlada, mnogo godina ranije učinila prema vojnim penzionerima? Odgovor na to pitanje bio je jednostavan. Tako to radi odgovoran premijer i odgovorna Vlada.

Danas, kada se ovim Predlogom zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti ponovo, prema ideji Aleksandra Vučića pokreće sistemsko rešavanje ovog problema, akumuliranog mnogo godina ranije, neki se opet pitaju zašto? Zašto baš opet podnosite najveći teret za rešavanje nečega što je trebao da odradi neko drugi? Odgovor je opet isti, tako to radi odgovorna vlast.

Vodeći se logikom nekih ranijih garnitura vlasti iz one DOS-ovske koalicije koji su tada tvrdili da im vojska nije potrebna, da ratova više nikada neće biti, po toj logici i zdravim ljudima nikada ne trebaju lekari. Trebaju im lekari i doktori tek kada se razbole. Tom logikom su se vodili kada su potpuno zanemarili vojsku, sve potrebe vojske, zanemarili čak i rešavanje stambenog pitanja vojnih lica, penzionera i svih drugih pripadnika snaga bezbednosti.

Dakle, ako nam nekada u budućnosti bude trebala vojska, moramo je graditi danas, ako želimo bezbednu Srbiju, bezbednost moramo graditi danas. Hvala.

Reč ima ministar Vulin. Izvolite.

Vojska nam je baš kao i sve službe bezbednosti potrebna uvek i u miru i kada nije mir, jer nema zemlje, nema organizovane stabilne, sigurne zemlje koja nema snažne strukture bezbednosti, nema funkcionisanja, uređenog društva bez snažnih struktura bezbednosti.
Sve što uložite u strukture bezbednosti višestruko se vraća. Vraća se kroz kvalitet ljudi koji brinu o našoj bezbednosti, vraća se kroz stabilnost koju imate u jednoj zemlji, a bez stabilnosti ne možete imati ni ekonomski razvoj, ne možete imati ni politički razvoj, ne možete imati ništa ukoliko nemate sigurnu i stabilnu zemlju.
Sa pravom ste spomenuli taj slučaj, to nije slučaj, nego jedna bahatost DOS-ovske vlasti koja je vojnim penzionerima oduzela milijarde, odbijajući da poštuje odluku Ustavnog suda i da Aleksandar Vučić sada kao predsednik Vlade je insistirao i preuzeo obavezu i tada je izdao nalog i meni kao resornom ministru u to vreme, da nađemo način da se dogovorimo sa vojnim penzionerima da ne idemo na sudove, da izbegavamo sudske troškove, ali da platimo ono što im se duguje.
Platili smo im ono što im se duguje. Dug koji nismo mi napravili, ali Aleksandar Vučić je našao načina da vrati dugove koji su drugi pravili. Zahvaljujući takvoj politici, obnavljamo vojsku, zahvaljujući takvoj politici možemo da kupimo i da remontujemo i migove i sve druge sisteme koji su nam potrebni, ali možemo i da se posvetimo svakom pojedinačnom čoveku u svim našim strukturama bezbednosti, da mislimo i o njegovom stanu i o školovanju i o lečenju, da vodimo računa o tome kakvu uniformu ima, kakve čizme ima. Od sitnijih do krupnih stvari, ali vodimo računa. Tako se ponaša odgovorna vlast i hvala što ste to primetili.

Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Sa ponosom i zadovoljstvom mogu da kažem da je na Trećoj sednici po redu, svečanoj ceremoniji u Skupštini grada Leskovca danas vojnicima sa teritorije grada Leskovca uručeno 100 znački i zahvalnica otadžbine, čime im je odato priznanje što su dobrovoljno služili vojni rok 2014/2015. godine.

Značke i zahvalnice vojnicima su uručili načelnik regionalnog centra Ministarstva odbrane Niš, pukovnik Nenad Marković i gradonačelnik Grada Leskovca, dr Goran Cvetanović.

Regionalni centar Ministarstva odbrane Niš je u saradnji sa Gradom, uspešno realizovao javni konkurs i izbor kandidata za uput na dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružijem. Na konkurs se prijavilo više od 8.000 kandidata, a na dobrovoljno služenje upućeno je i odslužilo više od 1.500, dok trenutno na uput čeka 470 kandidata ili nešto više od dva kandidata za jedno mesto.

Regionalni centar Ministarstva odbrane Niš je uputio na služenje vojnog roka sa oružijem više od svih centara, skoro polovinu od ukupnog broja kandidata. Izbor kandidata je vršen po strogo definisanim kriterijumima u skladu sa odredbama. Konkurencija je bila žestoka, posebno vojnicima ženskog pola.

Poštovani ministre, ovo jasno pokazuje da ljudi sa juga Srbije, posebno Jablaničkog okruga i Grada Leskovca, patriotski i hrabrim srcem uvek idu na poziv otadžbine. Tada Leskovac, kao sedmi grad treba uvrstiti u gradove u kome će se graditi stanovi za pripadnike snaga bezbednosti. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik LJubica Mrdaković Todorović.
Da li neko želi reč?
Koleginice Mrdaković Todorović, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Predlog zakona o masovnoj stanogradnji za naše pripadnike snaga bezbednosti će na sistemski način rešiti njihove višedecenijske stambene probleme. Rešiće ih dugoročno i u mnogome olakšati njihov život, a to naravno povlači za sobom i druge pozitivne efekte, kao što su bolji i drugačiji život, sigurniju budućnost, poboljšanje životnog standarda, priliku za planiranje porodice itd.

Realizacijom projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti stvaraju se preduslovi za sveukupni razvoj Republike Srbije. Predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije vode socijalno odgovornu politiku, politiku oporavka i modernizacije društva. To je činjenica.

Sigurna sam da građani od nas očekuju ovakva i slična zakonska rešenja prepoznajući činjenicu da ova zemlja posle mnogo upropašćenih i propuštenih godina konačno ide u pravom smeru. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Da li neko želi reč?
Kolega Linta, izvolite.

Hvala.

Želim da pozdravim odluku Vlade Srbije da započne projekat izgradnje stanova pod povoljnim uslovima za pripadnike snaga bezbednosti. To je jedan u nizu primera kojim Vlada pokazuje svoju odlučnost i nameru da počne da rešava konkretne probleme građana. Jedan od najvažnijih problema u životu pojedinca i porodica jeste stambeno pitanje.

Takođe, veoma je dobro da će u okviru ovog projekta izgradnje 20.000 stanova za pripadnike snaga bezbednosti biti uključeni i vojni penzioneri. Podsećam javnost da u Srbiji živi nekoliko hiljada bivših pripadnika JNA, posle Vojske Jugoslavije, a sada vojnih penzionera koji su bili prisiljeni i prinuđeni da napuste svoje stanove koje su imali u državama koje su nastale na prostoru bivše Jugoslavije.

Ti ljudi 20, 25 godina i više žive u jako lošim i ponižavajućim uslovima, u nekakvim barakama, hostelima, starim školama. Nijedna vlast od 1995. godine do 2012. godine nije obratila pažnju na te ljude.

Ovo je zaista hvale vredna inicijativa i namera Vlade Srbije da i tih nekoliko hiljada vojnih penzionera i njihovih porodica uključi u ovaj projekat i da konačno ti ljudi koji su se časno borili za Srbiju, srpski narod konačno reše svoje stambeno pitanje i žive život dostojan čoveka.

Želim da podsetim javnost da Vlada, da aktuelna Vlada i prethodne dve vlade, dakle od 2012. godine, realizuje jedan veoma važan, veliki i human projekat rešavanja stambenog pitanja proteranih Srba. Podsećam da u Srbiji živi preko pola miliona proteranih Srba iz Hrvatske, Federacije BiH i preko 200 hiljada interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije. U prethodnom periodu, krenula je realizacija regionalnog stambenog programa koje se odvija u četiri potprojekta izgradnja stanova, dodela montažnih kuća, dodela seoskih imanja i dodela paketa građevinskog materijala.

Ono što ja apelujem i što tražim jeste da niže instance, dakle Komesarijat za izbeglice Vlade Republike Srbije, jedinica za upravljanje projektima, brže, kvalitetnije i efikasnije sprovodi odluku Vlade Srbije o izgradnji stambenih jedinica i rešavanju stambenih potreba proteranih Srba.

U realizaciji tog projekta i sličnih projekata ima i određenih problema. Evo, ovde se nalazi gospođa Damnjanović državna sekretarka u Ministarstvu građevinarstva, sa kojom sam imao više razgovora u prethodnom periodu i još uvek nismo rešili pitanje 530 porodica u sedam gradova, koji već osam godina čekaju da dobiju pravo na otkup stanova u kojima žive. Očekujem da će gospođa Damnjanović, zajedno sa gospođom Mihajlović i gospodinom Đorđevićem, naći vremena da još jednom sednemo i da vidimo načine kako da rešimo to pitanje.

Nije korektno, nije fer da je preko tri hiljade izbegličkih porodica dobilo pravo otkupa svojih stambenih jedinica, a ovih 530 nije dobilo, a problem je napravio, nažalost, još 2006. godine tadašnji ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, koji je na jedan sraman način promenio memorandum o saradnji koju su potpisali Vlada Srbije i Vlada Italije, po kome su izbegličke porodice, ovih 530 porodica, u sedam gradova Srbije imale pravo otkupa. Taj je memorandum promenjen.

Mi se sada samo borimo da se ta nepravda ispravi i da se ta sramna odluka gospodina Velje Ilića promeni i da ljudi dobiju mogućnost da budu vlasnici tih stanova. Vlada Srbije zaista čini sve da rešava probleme najvećih žrtava rata na prostoru bivše Jugoslavije. Naravno da to ne ide preko noći i da smo izgubili od 1995. do 2012. godine mnogo vremena kada su ti problemi trebali da se rešavaju. Sramno je da od 1995. godine tadašnja Vlada Srbije nije donela jedan državni program i jasno rekla – nećemo dozvoliti da ti ljudi budu izbeglice, oni nisu ništa krivi, umesto da budu podstanari, omogućićemo im jeftine kredite da kupe seoska imanja, da kupe stanove i ti bi ljudi vraćali, naravno, ta sredstva svojoj državi.

Upravo kao što sada Vlada Srbije donosi ovaj projekat gde će pripadnici snaga bezbednosti moći pod povoljnim uslovima da kupe stanove, tako je Vlada Srbije mogla i 1995, 1996. i 2001. i 2004. godine, dakle, i Vlada Zorana Đinđića i Vlada Zorana Živkovića i Vlada Borisa Tadića i Vlada Vojislava Koštunice, Vlada Cvetkovića. Nažalost, niko o tome nije vodio računa. Ova Vlada to pokušava rešiti. Ponavljam, to nije lako, treba vremena, ali proterani Srbi ne treba da sumnjaju u odlučnost ove vlasti da čini sve što je u njenoj moći da se reši ključno pitanje problema proteranih Srba, pripadnika snaga bezbednosti, a to je stambeno pitanje.

Posebno želim da istaknem važnost i značaj, a verujem da će to Vlada u narednom koraku sigurno učiniti, doneti novi leks specijalis gde ćemo posebno obuhvatiti najranjivije kategorije stanovništva u Srbiji, znači, to su ratni vojni invalidi, to su porodice palih boraca, za njih takođe mora biti jedan program da im se omogući da pod povoljnim uslovima reše svoje stambeno pitanje.

Ponavljam, to su ljudi koji su se časno borili za svoju državu, za svoj narod. Nažalost, prethodne vlasti, prethodni režimi to nisu rešavali. Ova Vlada, ova vlast ima puno tih nagomilanih nerešenih problema, ona ih počinje rešavati. Ono što je važno je da građani imaju strpljenja. Ja verujem da će u razumnom vremenskom roku brojni problemi o kojima sam sada govorio biti rešeni, a najvažnije pitanje za tu populaciju jeste stambeno pitanje i da mogu da žive život dostojan čoveka. Hvala.